Bogato vitaminima, iznad uobi\u010dajenog nivoa lokalnog vo\u0107a, otporno na promene temperature i pogodno za organski uzgoj, jer nema \u0161teto\u010dina, egzoti\u010dno vo\u0107e mo\u017ee se gajiti u Rumuniji. Pri\u010du o nekoliko sorti, saznali smo od Florina Stanike, profesora vo\u0107arstva na Fakultetu za Hortikulturu Univerziteta Poljoprivrednih Nauka u Bukure\u0161tu. Pri\u010da je otpo\u010dela 1992. godine, kada je univerzitetski tim, putem programa Tempus, posetio Univerzitet u Perudji, u Italiji, gde je istra\u017eivao i analizirao kiwi, primetiv\u0161i da ima sli\u010dne razvojne zahteve nalik na breskvu. I odatle je proistekla ideja za sadjenjem kiwija u naselju Ostrov, na obali Dunava, gde su pogodni uslovi za uzgajanje breskve i vinove loze. Florin Stanika: ,,Re\u010deno i uradjeno, 1993. uzgajao sam 2. hektara kiwija. Istovremeno smo doneli iz Italije preko hiljadu hibrida kiwija berry ili baby kiwiji, vrsta koja je mnogo otpornija na mraz od breskve, koja mo\u017ee da se uzgaja u podru\u010djima gde se gaji \u0161ljiva. Od 1993. godine na Fakultetu za Hortikulturu u Bukure\u0161tu, sproveo sam takodje istra\u017eivanje o aklimatizaciji kiwija. Zato \u0161to postoje 3. vrste koje nas zanimaju sa prehrambene ta\u010dke gledi\u0161ta, kiwi – koji svi znaju na tr\u017ei\u0161tu, kiwi sa \u017eutom bojom mesa i kiwi koji je otporan na mraz. Za svo ovo vreme uspeli smo da nau\u010dimo o razmno\u017eavanju biljaka kiwija, da vidimo i upoznamo tehnologiju uzgoja i kroz selekcione radove, takodje smo uspeli da usavr\u0161imo i standardizujemo dve rumunske sorte. To je rezultat rumunsko- italijanske saradnje, a vo\u0107ke smo registrovali u EU, pod imenom Vip Green i Vip Red, dve sorte kiwija otpornog na mraz, plodovi kiwija zelene i kiwija crvene boje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Od Florina Stanike smo saznali da su skoro 10 godina radilo na selekcionim radovima hibrida, izmedju kiwija sa \u017eutom bojom mesa i kiwija sa zelenom bojom mesa, a u ovom trenutku ve\u0107 postoje \u010detiri vrlo zanimljive selekcije \u2013vo\u0107a sa velikim plodovima, selekcija za kvalitetni posebni ukus, zatim za veliku izdr\u017eljivost za skladi\u0161tenje, koja bi u bliskoj budu\u0107nosti mogla da bude odobrena. Profesor Florin Stanika je dodao : ,,Kiwi se mo\u017ee uzgajati u Rumuniji. Podru\u010dje za uzgajanje kiwija sa velikim plodovima je ograni\u010deno, to su oblasti koje favorizuju uzgoj breskve, na jugu i zapadu zemlje, ali sa druge strane imamo prili\u010dno podobne i prostrane mogu\u0107nosti za gajenje otpornih vrsta kiwija, na primer baby kiwija ili berry kiwija, koji se mogu posaditi na gotovo svim rumunskim vo\u0107nim povr\u0161inama. Potrebno je samo malo hrabrosti od strane uzgajiva\u010da.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Druga vrsta koju preporu\u010duje profesor Florin Stanika, a njena autorizacija je u toku, jeste ,,Simina koja se mo\u017ee uzgajati bez problema, tamo gde zimska temperatura nije ni\u017ea od minus 25 stepeni, a takodje nisu joj potrebni ni posebni tretmani : ,,Stigav\u0161i u Italiju, naravno da sam saznao za jo\u0161 jednu biljku koja se zove Asimina Triloba. 2000. godine doneo sam u Rumuniju prve sorte severne banane takozvane ,,pawpaw, biljka koja je poreklom iz isto\u010dnog dela Severne Amerike, samim tim otporna je na mraz i do minus 25 stepeni, ima impresivne plodove, veli\u010dine manga. Mesa severne banane ima kremastu teksturu, jede se ka\u0161ikicom i ima ukus kreme od vanile, i specifi\u010dni miris i aromu kada je vo\u0107ka tek ubrana. Ako se \u010duva u fri\u017eideru 10. dana ukus ovog vo\u0107a se transformi\u0161e u karamel kremu, a posle vi\u0161e od 10 dana poprima ukus krema za kafu. Ova biljka je veoma otporna i izuzetno lepa u dekorativnom pogledu, ima veliko lis\u010de, a cvetovi su posebni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Saznali smo takodje da ovo vo\u0107e ima visoki nivo minerala, a nivo kalijuma u ovom vo\u0107u jedino prema\u0161uje plod Guave. Na teritoriju na\u0161e zemlje ova vrsta je stigla 1926. godine u okrug Alba, doneta od jedne porodice emigranata, koji su se vratili iz Amerike. Jo\u0161 jedna posebna vrsta o kojoj nam je govorio profesor Florin Stanika jeste \u017ei\u017eulja ili datulja iz Dobrud\u017ea : ,,Mo\u017ee se na\u0107i u Dobrud\u017eu, u naselju Ostrov, ali prona\u0161ao sam datulju i u op\u0161tini \u017durilovka i u naselju Mahmudija, u \u017eupaniji Tul\u0107a, na jugo-istoku Rumunije. Ove biljke uspevaju u blizini nekada\u0161njih drevnih rimskih i gr\u010dkih naselja. Znamo da je doneta u Evropu tokom perioda vladavine rimskog cara Oktavijana Avgustina. Biljke sa na\u0161eg podru\u010dja imaju manje plodove, veli\u010dine gro\u017ed\u017ea, slatko- kiselkastog ukusa te nemaju specijalni vrhunski kvalitet ukusa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Takodje smo saznali da ove biljke imaju posebnu prilagodljivost, otporne su na temepature od minus 40 do plus 40 stepeni i na su\u0161u. Nakon toliko pri\u010da o primamljivim ukusima, ostaje nam samo da se nadamo da \u0107e se proizvodja\u010di da oprobati u uzgoju ovih egzoti\u010dnih vrsta vo\u0107a.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bogato vitaminima, iznad uobi\u010dajenog nivoa lokalnog vo\u0107a, otporno na promene temperature i pogodno za organski uzgoj, jer nema \u0161teto\u010dina, egzoti\u010dno vo\u0107e mo\u017ee se gajiti u Rumuniji. Pri\u010du o nekoliko sorti, saznali smo od Florina Stanike, profesora vo\u0107arstva na Fakultetu za Hortikulturu Univerziteta Poljoprivrednih Nauka u Bukure\u0161tu. Pri\u010da je otpo\u010dela 1992. godine, kada je univerzitetski tim, […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":284769,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518537","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n