Pre jednog veka, samo u gornjem slivu reke Mori\u0161 bilo je 367. seoskih hidrauli\u010dnih instalacija, a danas su ostale samo 3 sa\u010duvane u etnografskim muzejima u gradovima Regin i Sibiju. Nau\u010dnik i istra\u017eiva\u010d Dorel Mark, \u0161ef Odeljenja za Etnografiju i Narodnu Umetnost muzeja okruga Mure\u0161 (na severu zemlje), uspeo je da indentifikuje ne samo mlinove, ve\u0107 i ru\u010dne testere, avane, vr\u0161alice i krunja\u010de, vuno vla\u010dare, koje je obuhvatio u studiji \u201cTradicionalna tehni\u010dka civilizacija i seoska industrija. Hidrauli\u010dne instalacije na podru\u010dju Mure\u0161a sredinom XX. veka.\u201d Iz njegovog nau\u010dnog i istra\u017eiva\u010dkog rada mo\u017eemo saznati o zna\u010daju i slo\u017eenoj ulozi mlina u seoskom \u017eivotu, kako nam je rekao Dorel Mark : ,,Mlin postaje, posle vekovne prakse, prava narodna industrija, mo\u017ee se videti u velikim muzejima na otvorenom u Rumuniji, poput Muzeja Astra u Sibiju, Muzeja Sela Dimitrije Gusti u Bukure\u0161tu ili Muzeja Maramure\u0161a u Sigetu Marmacije. Kod nas, u okrugu Mure\u0161, u Reginu, gde su izlo\u017eeni ovi svedoci civilizacije i narodne tradicije, hidrauli\u010dne instalacije, kao \u0161to su mlinovi, ru\u010dni testeri, pasirke i prese za cedjenje vo\u0107a, avane, valjarice, na\u017ealost ova velika tehni\u010dka dostignu\u010da postala su legende i uspomene i dokaz su velike seoske dovitljivosti. \u010cesto ovakve sjajne tehni\u010dke kreacije mogu da nau\u010de i da daju lekcije velikim savremenim in\u017eenjerima.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Evolucija je otpo\u010dela od malih ru\u010dnih mlinova, a zatim je, zbog sile vode, u Srednjem veku do\u0161lo do razvoja vodenica, prvo u boljarskim doma\u0107instvima, ali vremenom su i seljaci stekli pravo da poseduju mlinove. Mlinovi prete\u017eno preovladjuju u zoni istra\u017eivanja, u dana\u0161njem okrugu Mure\u0161, ali i u oblasti du\u017e reke Tarnave, primetio je Dorel Mark: ,,1956. godine Dr\u017eavna uprava za vode izvr\u0161ila je popis mlinova koji su u to vreme funkcionisali, i na ovom podru\u010dju je bilo 400 vodenica, od kojih 236. je bilo sa hidrauli\u010dnim to\u010dkom, 55 sa dva to\u010dka, a pet sa 3 to\u010dka. Ali mimo ove statistike, mlinarstvo moramo videti ne samo kao ekonomski fenomen, ve\u0107 kao i socijalan, jer je nekada\u0161nja, davna uloga mlinara bila veoma va\u017ena u seoskoj zajednici. U mnogim doma\u0107instvima postojali su kompleksi tradicionalnih tehni\u010dkih instalacija, u smislu da korito je dovodilo vodu na mlinski to\u010dak, koji je mogao da aktivira testere, koji su sekle drva ili grede. Zatim bi se aktivirale valjarice, avani , pasirke , na ovom podru\u010dju postojalo je puno presa za ulje. Dakle, pored \u010dinjenice da je mlin obezbedjivao hleb i polentu za svakodnevnu upotrebu, ove slo\u017eene instalacije pru\u017eale su sigurnost \u010ditavom doma\u0107instvu.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Mehanizam za mlevenje, sastojao se od dva mlinska kamena, jednog fiksnog i pokretnog koji bi putem rotiranja drobio zrnevlje, semenke ili zrno p\u0161enice. Isti mlin, uz pomo\u0107 separatora razdelnika, mogao je da melje i p\u0161enicu i kukuruz, jer se pomo\u0107u separatora razdelnika ili \u0161rafa podizao pokretni kameni to\u010dak, udaljavaju\u0107i se od fiksnog i u zavisnosti od visine, mogla se dobiti \u017eeljena tekstura i gustina. Sila vode je pokretala veliki spoljni drveni to\u010dak, prenosila se na mehanizam koji zatim dovodi do pokretanja mobilnog kamenog to\u010dka uz pomo\u0107 velikih kai\u0161eva, prvobitno sa\u010dinjenih od ko\u017ee, a kasnije od gume. Tokom komunisti\u010dkog perioda, sudbina mlinarskih porodica bila je tu\u017ena, progla\u0161eni su bogata\u0161ima, progonjeni, a njihova deca nisu mogla pohadjati visoke \u0161kole. Tako je tradicija postala pri\u010da. Etnolo\u0161ki nau\u010dnik i istra\u017eiva\u010d Muzeja okruga Mure\u0161, Dornel Mark danas razmi\u0161lja o mogu\u0107nosti pro\u0161irenja istra\u017eivanja: ,,Bilo bi dobro da se nastavi ovo istra\u017eivanje vezano za sudbinu mlinara, istinskih vlasnika, koji su \u017eiveli po celoj teritoriji Rumunije, i u Vla\u0161koj, Olteniji, u Moldaviji, u Banatu, svuda gde je postojala ova hidrauli\u010dna mre\u017ea, postojali su i mlinari koji su imali posebno mesto unutar zajednice.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Vrednosti ovih hidrauli\u010dnih mre\u017ea danas se mogu koristiti kao turisti\u010dke atrakcije, ka\u017ee Dorel Mark: ,,Bilo bi sjajno kada bi posetioci mogli da vide kako se mlelo p\u0161eni\u010dno i kukuruzno bra\u0161no, kako se pravi projino bra\u0161no za dodatak sarmama, kako se drobi i cedi seme za proizvodnju ulja, kako su se prale tkanine od vune, \u010doje u valjaricama, samo sa centrifugalnom silom, bez deterd\u017eenata, bez zagadjivanja okoline. Ko zna, mo\u017eda \u0107e se u budu\u0107nosti i etnolozi vi\u0161e uklju\u010diti u ove akcije o\u017eivljavanja nekih zanata, jer takve inicijative postoje, a neki ljudi jo\u0161 brinu o tradiciji, ali moraju imati na umu da je to dobro uraditi nau\u010dno, jer se de\u0161ava da se udaljavamo od onoga \u0161to zna\u010di autenti\u010dnost i tehni\u010dka stvarnost koja je postojala.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Suo\u010deni sa modernim promenama, mlinovi i mlinarska profesija su se prilagodili nakon 1990. godine, kada su se u nekim ruralnim zonama pojavili mehanizovani, elektri\u010dni mlinovi, koji su koristile poljoprivredne zadruge. Doma\u0107i hleb sve se redje mesi kod ku\u0107e i \u010dak se i u seoskim doma\u0107instvima vi\u0161e ne koriste vodenice za mlevenje pseni\u010dnog i kukuruznog bra\u0161na.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pre jednog veka, samo u gornjem slivu reke Mori\u0161 bilo je 367. seoskih hidrauli\u010dnih instalacija, a danas su ostale samo 3 sa\u010duvane u etnografskim muzejima u gradovima Regin i Sibiju. Nau\u010dnik i istra\u017eiva\u010d Dorel Mark, \u0161ef Odeljenja za Etnografiju i Narodnu Umetnost muzeja okruga Mure\u0161 (na severu zemlje), uspeo je da indentifikuje ne samo mlinove, […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":136491,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518544","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n