Ana-Marija Konovi\u0107i<\/p>\n
<\/p>\n
Studirao je dokumentarnu fotografiju u Londonu, a kada se vratio u zemlju kroz fotoaparat ili videokameru zapo\u010deo je iznova da otkriva svet koji je ostavio iza sebe. Tako je Jonuc Teodera\u0161ku, u dvonedeljnoj izolaciji u stanu jedne zgrade, po\u010deo projekat \u201cGradili\u0161te u pandemiji , ovekove\u010div\u0161i radove na zgradi u kom\u0161iluku. Potom je usledio projekat ,,Pandemija u selu sa fotografijama nepromenjenog \u017eivota na selu, sa izuzetkom za\u0161titne maske koju su nosili seljaci. Ono \u0161to je nama privuklo pa\u017enju jeste projekat za koji je Jonuc Teodera\u0161ku osvojio zlatnu nagradu u kategoriji Ljudi\/Porodica na medjunarodnom konkursu fotografije u Budimpe\u0161ti \u201cNiko nije kod ku\u0107e.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dokumentarni fotograf, kako se sam predstavlja, Jonuc Teodera\u0161ku ispri\u010dao nam je o po\u010decima projekta : ,,Kratkometra\u017eni dokumentarni film \u201cNiko nije kod ku\u0107e pojavio se u aprilu 2019. godine. Tada sam osmislio ideju. Oti\u0161ao sam da posetim ku\u0107u svoje bake u kojoj, poslednjih 10. godina niko nije \u017eiveo i iz radoznalosti hteo sam da vidim \u0161ta je unutra. U\u0161av\u0161i u ku\u0107u primetio sam da su sve stvari moje bake bile netaknute. Izgledala je kao neka vremenska kapsula. Iznova sam se vratio tamo sa mojim ocem, imao sam na umu da ga zamolim da mi pri\u010da o njegovom detinjstvu, kakvi su mu bili roditelji, jer nisam poznavao deku sa o\u010deve strane, umro je u 44. godini. Potom sam se vratio u ku\u0107u sa mojim tetkama, zamolio sam ih da mi ispri\u010daju ne\u0161to vi\u0161e i tako sam otkrio jedan deo pro\u0161losti moje bake i mog deke, smatrao sam da je najbolje da celu ovu pri\u010du ispri\u010dam u kratkometra\u017enom dokumentarnom filmu, kako bih kombinovao sliku sa zvukom ku\u0107e, koje sam snimio kada sam tamo bio sa roditeljima ili tetkama. Ovaj kratkometra\u017eni dokumentarni film snimio sam pro\u0161le godine.<\/em><\/p>\n
Publika je primila film bolje nego \u0161to se o\u010dekivalo, tako nam je rekao Jonuc Teodera\u0161ku : ,,Predstavio sam ga u Rumuniji u okviru Takeover, na\u0161ao se na instagram stranici \u010dasopisa \u201cSamo \u010dasopis ( Dec\u00e2t o revista), tu sam prvi put predstavio pri\u010du, a pre toga je prikazan u Velikoj Britaniji, na platformi posve\u0107enoj dokumentarnoj fotografiji. Tamo je bio lansiran. Sa ovim projektom u\u010destvovao sam i na konkursu, krajem 2020. godine, na kome je bio i foto album sa slikama studenata, jedan od prvih albuma koji je uradio Kanon i tu sam izlo\u017eio projekat, zatim, u\u010destvovao sam u konkursu u Budimpe\u0161ti, gde sam osvojio zlatnu nagradu Gold Vibe. Kasnije je predstavljen i na drugim kanalima u Rumuniji.<\/em><\/p>\n
Kroz pri\u010du filma proveo nas je Jonuc Teodera\u0161ku : ,,To je ose\u010daj kao da kora\u010date u neko drugo vreme. \u010cim udjete u ku\u0107u, primeti\u0107ete ove slike koje vas emotivno pogadjaju, vidite uru\u0161ene zidove i izuzetno velike paukove mre\u017ee. To je slika koju ne biste \u017eeleli da vidite, posebno ako imate li\u010dnu vezu sa porodicom koja je \u017eivela tamo, ali to je prostor koji veoma dobro \u010duva istoriju jedne porodice, zato \u0161to mesto u kom \u017eivimo, na kraju nas defini\u0161e. Moja baka je skupljala stvari koje su joj bile potrebne, opremila je i uredila ku\u0107u, nekako se pripremila i za smrt, imala je ve\u0107 pripremljene stvari koje se i dalje mogu prona\u0107i i videti tamo. Prona\u0161ao sam lekove, pisma koja je \u010duvala moja baka. I svi ovi elementi govore o osobi koja je \u017eivela tamo.<\/em><\/p>\n
Film nas odvodi u jedno selo detinjstva Jonuca Teodare\u0161tu, u okrugu Galaci (istok Rumunije) selo, u kom pose\u0107ujemo ovu posebnu ku\u0107u: ,,Ku\u0107a nije tipi\u010dna za to podru\u010dje, gde su ku\u0107e nekako manje, sa dve sobe, bakina ku\u0107a ima i istoriju. Izgradjena je za administrativne svrhe, prefekturu ili op\u0161tinu, kasnije je prodata mom dedi. Ima vrlo visoka vrata, izgradjena je od kvalitetnih materijala, od masivnog drveta i nalazi se na vrhu brda, sa prelepim i slikovitim pogledom na selo, poprili\u010dno je stara, ima negde oko 100 godina.<\/em><\/p>\n
Jonuc Teodera\u0161ku uputio nam je poziv : Pozivam ljude da odgledaju film, nalazi se na mojoj veb stranici teoderascu.com ili na youtube i na facebook stranici, jer smatram da ovaj dokumentarni film prikazuje pri\u010du nekoliko porodica i pravi je pokazatelj kako da ne zaboravimo pro\u0161lost jedne porodice i da razumemo ideju da pro\u0161lost jedne familije ponekad romantizuju oni koji jo\u0161 \u017eive. Zato \u0161to \u017eelimo da znamo da su na\u0161i roditelji dobro \u017eiveli. I mo\u017eda zbog toga, nakon \u0161to umiru, poku\u0161avamo da rekonstruji\u0161emo pro\u0161lost i u\u010dinimo je romansom. I o tome govorim u ovom dokumentarcu, pored cele pri\u010de koju izla\u017eem o baki i deki.<\/em><\/p>\n
Moramo jo\u0161 dodati da su fotogorafije Jonuca Teodera\u0161kua okupljene u izlo\u017ebi ,,Lica pandemije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ana-Marija Konovi\u0107i Studirao je dokumentarnu fotografiju u Londonu, a kada se vratio u zemlju kroz fotoaparat ili videokameru zapo\u010deo je iznova da otkriva svet koji je ostavio iza sebe. Tako je Jonuc Teodera\u0161ku, u dvonedeljnoj izolaciji u stanu jedne zgrade, po\u010deo projekat \u201cGradili\u0161te u pandemiji , ovekove\u010div\u0161i radove na zgradi u kom\u0161iluku. Potom je usledio […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":136533,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518547","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n