Obuhvata vas osec\u0301anje pobo\u017enosti kada zakora\u010dite na prag Etnografskog muzeja manastira Namaiesti blizu sela Namaiesti, okrug Arges, u ju\u017enoj centralnoj Rumuniji. I to ne zato \u0161to je to manastirski muzej, vec\u0301 zato \u0161to ovda\u0161nji eksponati kriju stotine dana rada na svakoj izlo\u017eenoj narodnoj no\u0161nji. Ulazimo u atmosferu pri\u010da, do\u010dekuju nas svadbene povorke, stotine manekena obu\u010denih od glave do pete u narodnu no\u0161nju. O po\u010decima ovog muzeja ispri\u010dala nam je monahinja Lu\u010dija Nedelea, igumanija manastira Namaiesti:Do\u0161la sam na ideju da napravim mali muzej, ali nisam imala mnogo toga da ulo\u017eim u njega. A onda sam oti\u0161la kuc\u0301i kod majke, znajuc\u0301i da poti\u010dem iz porodice sa tradicijom, gde je narodna no\u0161nja bila red, rekla sam mami \u0161ta \u017eelim da uradim i mama mi je rekla da mi daje sve no\u0161nje koje jo\u0161 ima, osim jedne sa kojom bi volela da bude sahranjena. A onda sam poku\u0161ala da majci poka\u017eem vrednost narodne no\u0161nje. Rekla sam joj da je to tradicija, to je li\u010dna karta rumunskog naroda, koju treba promovisati, diviti joj se i nastaviti je. Rekla sam joj da, pre svega, za mene ovaj kostim ima umetni\u010dku vrednost, zatim ima sentimentalnu vrednost, oti\u0161la sam toliko daleko da sam rekla da ima duhovnu vrednost. Za mene je to ikona. \u0160ta li sam sve rekla svojoj majci, da mi je majka dala i tu no\u0161nju, a onda sam je zamolila da pita i njene bakice, u crkvi, da li mo\u017eda koja od njih \u017eeli da pokloni no\u0161nju, i rekla sam joj da \u0107e one koje poklone no\u0161nje biti upisane u knjizi ktitora manastira, da \u0107emo ih pominjati na svetoj liturgiji. I moja majka je ubedila mnoge bakice.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mlado\u017eenja, mlada, njihove sestre, njihovi roditelji, bake i dede, kumovi, sve\u0161tenik i \u0111akon, svi prazni\u010dno obu\u010deni, okupljeni su u prostoriji u kojoj se predstavlja prvo ven\u010danje. Igumanija nam je rekla:Na prvom ven\u010danju imamo narodne no\u0161nje stare 130, 150, 150, 130, 160, 150, 160 godina. Imam marame stare 200 godina, 150 godina. Imam neke marame koje su ovde napravile \u010dasne sestre, imali smo prave umetnice ovde, prave majstorice igle, koje su se proslavile i u inostranstvu. Videc\u0301ete u crkvi sveti epitaf, vez zlatnim i srebrnim koncem, koji je naru\u010dila kraljica Marija, kojeg su ovde u manastiru izvezle monahinja. Njeno Veli\u010danstvo ga je naru\u010dilo, kupilo i potom poklonilo manastiru, kako bi monahinje napravile druga remek-dela.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zatim, otkriv\u0161i da ima i staru fotografiju od popadije, napravila je drugo ven\u010danje, popinog sina, sa jo\u0161 jednom impresivnom postavom narodnih no\u0161nji, sa bogatim vezom, sa svilom, nevi\u0111ene lepote. Nakon \u0161to su primljeni, svi ovi komadi odec\u0301e su dobro zbrinuti, kako bi povratili svoj nekada\u0161nji sjaj, kako nam monahinja Lu\u010dija Nedelea obja\u0161njava: Na svakom komadu no\u0161nje mo\u017eda sam 5-6 puta intervenisala: oprala ki\u0161nicom, domac\u0301im sapunom, i ako nije iza\u0161lo iz prve, probala sam drugi i trec\u0301i put, dok ih nisam uredila i dovela do faze kako ih sada vidite.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tako\u0111e, uz pomoc\u0301 svoje majke, monahinja Lu\u010dija Nedelea obula je svoje manekene i po\u010dela da pi\u0161e pri\u010du o ven\u010danjima ilustrovanu manekenima u stihovima:Nakon prvog ven\u010danja, moja majka se setila svog detinjstva kada je pisala nekoliko stihova i otpevala mi je pesmu kada sam do\u0161la kuc\u0301i, i rekla mi je da bi mo\u017eda trebalo da poku\u0161am da napravim nekoliko stihova za svadbe koje sam obradila — malo poezije. I tako mi je sinula ideja da po\u010dnem sa prvom svadbom, onda sam uradila drugu, a nakon \u0161to sam zavr\u0161ila pesme, predstavljanje muzeja u stihovima, poku\u0161ala sam da napravim prvu pesmu za Svetog Vasilija. I napisala sam knjigu sa \u017eitijima svetih u stihovima, i ako mi Bog pomogne i budem zdrava, po\u010dec\u0301u i drugi tom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I kako se u ovom muzeju nalazi i rumunska narodna bluza ia\u201d, izra\u0111ena u ovom manastiru, a koja je nagra\u0111ena na Svetskoj izlo\u017ebi u Parizu 1889. godine, povodom sve\u010danog otvaranja Ajfelove kule, monahinja Lu\u010dija Nedelea nastavlja predstavljanje unikatnih dela u muzeju: Ovo je ia\u201d koja je tada primila zlatnu medalju. A ovde sam napravila kutak za svoje prethodnice. Evo igumanije, koja me je primila u manastir pre 46 godina. Obu\u010dena je u pravi kaput od mohera, satkan ovde u manastiru, star preko sto godina. I ovde imamo istorijsku li\u010dnost: Majku Minu Ho\u010djota, koja je pre\u017eivela dva svetska rata. Bila je veoma specijalna osoba, neuobi\u010dajena \u017eena. Bila je harizmati\u010dna, hrabra, sna\u017ena, inteligentna i nesebi\u010dna. U prvom ratu bila je na prvoj liniji, u rovovima, spa\u0161avala ranjenike, slala ih u bolnicu, u ambulantu ili ih je le\u010dila na licu mesta. Imala je \u0161iroko znanje o medicini, koje su kasnije koristili lokalni lekari. Za sve zasluge dobila je Ratni spomen krst — komemorativni rumunski orden kojeg je kralj Ferdinand I. osnovao 8. Juna 1918. g, dodeljen svim u\u010desnicima u Prvom svetskom ratu; primila zvanje viteza, nosila \u010din potporu\u010dnika, a nakratko bila je i komandant. Za sve to dobila je mno\u0161tvo medalja, odlikovanja i patenata, od kojih je najva\u017eniji Steaua Rom\u00e2niei\u201d, najstariji nacionalni orden, koji su dobile samo tri \u017eene.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U muzeju je predstavljena i svakodnevna odec\u0301a me\u0161tana i narodna no\u0161nja \u017eena, po godinama i statusu, mlade \u017eene sa \u0161arenim maramama, udate, marame sa cvec\u0301em, ali na crnoj pozadini, a monahinja Lu\u010dija Nedelea ispri\u010dava srec\u0301na, u stihovima, pri\u010du svake no\u0161nje, o\u017eivljavaju\u0107i iznova i iznova muzejski svet.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Obuhvata vas osec\u0301anje pobo\u017enosti kada zakora\u010dite na prag Etnografskog muzeja manastira Namaiesti blizu sela Namaiesti, okrug Arges, u ju\u017enoj centralnoj Rumuniji. I to ne zato \u0161to je to manastirski muzej, vec\u0301 zato \u0161to ovda\u0161nji eksponati kriju stotine dana rada na svakoj izlo\u017eenoj narodnoj no\u0161nji. Ulazimo u atmosferu pri\u010da, do\u010dekuju nas svadbene povorke, stotine manekena obu\u010denih […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518561","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n