Mo\u017eda neki ljudi misle o umetnosti kao o specijalizovanom polju manje dostupnom neupuc\u0301enima. Me\u0111utim, kad umetnost iza\u0111e na ulice, ili nas pozove na igru, ili do\u0111e u na\u0161 dom, sigurno svako mo\u017ee da u\u017eiva u ovom iskustvu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tokom 2021. godine otkrili smo nekoliko takvih projekata. Primer bi bila slika naslikana na plo\u010dama od pleksiglasa koje oiv\u010davaju most preko reke Olane\u0161tj, slika koju je napravio Adrijan Jonuc Luca, nastavnik plasti\u010dne umetnosti, u De\u010djoj palati u Rmniku Vl\u010da. Postignuc\u0301e dostojno knjige rekorda \u2013 Adrian Jonuc Luca slikaju\u0107i na 58 starih plo\u010da na starom mostu u Rmniku Vl\u010da.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Umetnost se tako\u0111e mo\u017ee otkriti kroz igru. U to nas uverava Katalina Stan\u010dju, inicijator projekta Muzejska potraga<\/em>, kroz koji je popularna Soba spa\u0161avanja<\/em>\u201c kombinovana sa potragom za muzejskim blagom.<\/p>\n
Nedavno je pokrenuta virtuelna platforma preko koje mo\u017eete posetiti muzeje u selima, do sada 28 muzeja u svakoj \u017eupaniji, u regionu Moldavije. Pri\u010du o ovom projektu saznali smo od Jonuca Todera\u0161kua – vizuelnog urednika i dokumentarnog fotografa u okviru projekta:<\/p>\n
Po\u010dev\u0161i od 1. decembra, mo\u017eemo da istra\u017eujemo novu platformu www.muzeedelasat.ro posvec\u0301enu ruralnim muzejima. Po\u010dinjemo sa osam okruga u regionu Moldavije i planiramo da u naredne dve-tri godine pokrijemo celu zemlju i napravimo rendgenski snimak muzeja u ruralnom podru\u010dju. Na ovoj platformi su virtuelne ture, koje smo radili u seoskim muzejima, fotografije i materijali dokumentovani na licu mesta. Napravili smo ovu virtuelnu posetu, mo\u017eete da istra\u017eite svaku sobu, zaustavite se na izlo\u017ebi, pogledate detaljnije i probudite \u017eelju da fizi\u010dki istra\u017eite mesto, odnosno da istra\u017eite ulice sela. A to je zato \u0161to imamo strast prema selu i mislimo da to treba mnogo intenzivnije promovisati, jer postoji poseban mir i vrednosti su nekako veoma razli\u010dite.<\/em><\/p>\n
Nacionalni muzej savremene umetnosti u Bukure\u0161tu ne prestaje da iznena\u0111uje. Nakon nekonvencionalnih izlo\u017ebi \u2013 nekih mo\u017eda \u010dak i previ\u0161e osporavanih, i kolekcija obnavljanih svakih 6 meseci, ili ogromnih instalacija koje impresioniraju ve\u0107 na samom ulazu, muzej je kreirao projekte kako bi decu zate\u010denu pandemijom kod kuc\u0301e<\/em>\u201c pribli\u017eio muzeju.<\/p>\n
Tako su se pojavili:<\/p>\n
Savremena umetnost od Planktona do Me\u0111ugalakti\u010dkog leta<\/em>\u201c – serija radionica prilago\u0111enih mali\u0161anima da razumeju izlo\u017ebu Gledaju\u0107i istoriju. 1947.-2007<\/em>.\u201c, ali i odakle dolazi i hrani se savremena umetnost uop\u0161te;<\/p>\n
Noc\u0301 u muzeju<\/em>\u201c \u2013 radionice prilago\u0111ene mali\u0161anima da razumeju izlo\u017ebu Umetnost kroz dopisivanje<\/em>\u201c, projekat koji zbli\u017eava decu starijima, olak\u0161avajuc\u0301i komunikaciju me\u0111u generacijama.<\/p>\n
Astrid Bogdan, bibliotekarka muzeja, ispri\u010dala nam je pri\u010du o projektu pod nazivom Onlajn vikend u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti \u2013 Ve\u010deri \u010ditanja za najmla\u0111e<\/em>:<\/p>\n
Krajem prethodne godine, zajedno sa svojim kolegama, postavila sam kamen temeljac onoga \u0161to zovemo Ve\u010deri \u010ditanja u muzeju\u201c. Prakti\u010dno svakog petka od 19 \u010dasova okupljamo se mali i veliki, \u010ditamo pri\u010de iz na\u0161e, muzejske biblioteke. Postepeno poku\u0161avamo da kombinujemo ove ve\u010deri prete\u017eno usmerene na \u010ditanje, uz male grafi\u010dke intervencije ilustratora knjiga, kao i muzi\u010dke intervencije, kako bi \u010ditanje teksta, dobilo zvuk i boju. Imamo priliku da otkrijemo neke naslove upravo iz lektire autora. Nemamo starosnu granicu, jer su na\u0161e radionice inkluzivne. Tako\u0111e \u017eelimo da nastavimo stari obi\u010daj pri\u010danja pri\u010da kraj tople pe\u0107i\u201c \u2013 i to je besplatan program. A onlajn organizovanje ovih projekata donosi nam u\u010desnike kako na lokalnom, tako i na me\u0111unarodnom planu<\/em>.<\/p>\n
Mi\u0161elin Rumunija je omoguc\u0301ila izdavanje Zelenog vodi\u010da\u201c<\/em> posvec\u0301enog na\u0161oj zemlji. Jubilarni Vodi\u010d Mi\u0161elin-a Rumunija 500 pejza\u017ea, destinacija i iskustava<\/em> je izuzetna publikacija koja objedinjuje i isti\u010de lepote Rumunije u smislu arhitekture, kulture, etnografije, gastronomije. Ovo jubilarno izdanje, povodom 20. godi\u0161njice prisustva Mi\u0161elin grupe u Rumuniji, skrenulo nam je pa\u017enju na nekoliko kulturnih institucija u zemlji.<\/p>\n
Na primer, Muzej ASTRA<\/em> u Sibiu ovde je prisutan od 2019. godine, i drugi put zaredom je obele\u017een sa tri Mi\u0161elinove zvezdice.<\/p>\n
Tako\u0111e ovde vidimo da su samo dva rumunska muzeja dobila maksimalnu ocenu u ovom izdanju Mi\u0161elin vodi\u010da, odnosno Nacionalni muzej umetnosti Rumunije<\/em> i Muzej rumunskog seljaka<\/em>.<\/p>\n
Dve druge destinacije, iz Klu\u017ea, odnosno Etnografski muzej Transilvanije<\/em> i Muzej umetnosti<\/em>, vec\u0301 su nekoliko godina dobile priznanje u Mi\u0161elin vodi\u010du, ali su tako\u0111e dobile po dve zvezdice u ovogodi\u0161njem jubilarnom izdanju.<\/p>\n
Tudor Sala\u0111an, direktor Etnografskog muzeja Transilvanije<\/em>, detaljno opisuje rad muzeja:<\/p>\n
Mislim da glavnu atrakciju predstavljaju pre svega na\u0161e kolekcije, stalna postavka koja je strukturisana prema klasi\u010dnim principima etnografije, od kojih nismo nikad odustali, za 99 godina postojanja ovog muzeja. Tako, na\u0161a stalna postavka nije u potpunosti ustupila mesto umetni\u010dkom isku\u0161enju i zadr\u017eala strukturu koja mo\u017ee da doprinese edukaciji posetioca i, naravno, u isto vreme, odu\u0161evljenju publike. Od na\u0161ih kolekcija, verovatno jedna od najupe\u010datljivijih je ona tradicionalnih narodnih no\u0161nji.<\/em><\/p>\n
Ostanite sa nama da saznate koje druge lepe inicijative dolaze u novoj 2022. godini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mo\u017eda neki ljudi misle o umetnosti kao o specijalizovanom polju manje dostupnom neupuc\u0301enima. Me\u0111utim, kad umetnost iza\u0111e na ulice, ili nas pozove na igru, ili do\u0111e u na\u0161 dom, sigurno svako mo\u017ee da u\u017eiva u ovom iskustvu.
Tokom 2021. godine otkrili smo nekoliko takvih projekata. Primer bi bila slika naslikana na […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":92209,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518564","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n