Bo\u017ei\u0107ni va\u0161ari su nastali u Nema\u010dkoj, ali se sada odr\u017eavaju u mnogim zemljama \u0161irom sveta. U Rumuniji, tradicija bo\u017ei\u0107nog va\u0161ara nema dugu istoriju, ali je brzo prihva\u0107ena u ve\u0107ini velikih gradova u zemlji. Na primer, Bo\u017ei\u0107ni va\u0161ar u Sibiu prvi put je organizovan 2007. godine, kada je Sibiu bio kulturna prestonica Evrope. Klu\u017e, Temi\u0161var ili Bra\u0161ov su usvojili ovu tradiciju i uspeli da privuku sve vi\u0161e posetilaca iz godine u godinu. Ne zaostaje ni Bukure\u0161t, koji ima va\u0161ar u svakom sektoru grada, jedan centralni, na trgu Pijaca Konstitucijej\u201c, dok se drugi nalaze: u blizini Komi\u010dne opere za decu, na esplanadi Gradske opere, ili u Muzeju sela Dimitrije Gusti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedno od najve\u0107ih iznena\u0111enja ove godine priredio je Bo\u017ei\u0107ni va\u0161ar u Krajovi (jug Rumunije), koji se na\u0161ao na tre\u0107em mestu, na rang listi Juropijan best destinej\u0161ns\u201c (European Best Destinations), najlep\u0161ih bo\u017ei\u0107nih sajmova u Evropi, posle onih u Budimpe\u0161ti \u2013 Ma\u0111arskoj, i Gdanjsku \u2013 Poljskoj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Krajovi se \u010darolija praznika mo\u017ee do\u017eiveti u pet gradskih \u010detvrti: Pijaca Mihaj Viteazul\u201c, Stari grad, esplanada Narodnog pozori\u0161ta, zona Dol\u017eana\u201c, mali park katedrale Sv. Dimitrije\u201c. Na va\u0161aru su unikatne ku\u0107ice kao iz bajke, bo\u017ei\u0107na jelka visoka 20 metara, preko milion lampica i svetle\u0107ih figurica, kao i klizali\u0161te od 700 kvadratnih metara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nikoleta Joni\u0107 iz Bukure\u0161ta je ve\u0107 tradicionalno prisutna na sajmu u Muzeju sela Dimitrije Gusti u Bukure\u0161tu i predstavila nam je svoju ponudu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tradicionalne bo\u017ei\u0107ne prazni\u010dne lutkice, ukrasi za jelku, prelepa jelka od krzna, sa lampicama, jako sme\u0161ne sve\u0107e sa nosom, o\u010dima i osmehom. Imamo \u010dizmu Deda Mraza, recimo, tako\u0111e sa nasmejanim o\u010dima i sa velikim osmehom. Imamo mesec da se oka\u010di na vrata, veliki, sa globusima, cvetom, tako\u0111e od belog krzna. Imam ovde jako velikog sne\u0161ka sa \u0161e\u0161irom. Dolazi puno posetioca na va\u0161ar \u2013 razgledaju, kupuju \u2013 posebno su stranci zainteresovani za ove male ili velike lutke, obu\u010dene u tradicionalnoj no\u0161nji. Imam i Drakulu, ali prili\u010dno sme\u0161no izgleda, mislim, uop\u0161te nije stra\u0161an. I pored njega sam stavila seljan\u010dicu, kao mogu\u0107u slede\u0107u \u017ertvu.<\/em><\/p>\n
Donekle neobi\u010dna ponuda, ali veoma prijatna za decu, bili su korneti sa medom o kojima nam je pri\u010dao Jon Botnarju \u2013 p\u010delar, koji nam je preporu\u010dio i druge specijalnosti:<\/p>\n
Imamo medovinu, vino od meda, soka od jabuke i polena. To je izvanredan tonik, u\u010dvr\u0161\u0107uje organizam, dobar je aktivator cirkulacije, probave i mo\u0107an afrodizijak. \u010cini se da svet ceni takve osobine. Idemo dalje: jabukovo sir\u0107e. Ovo sir\u0107e sam napravio po receptu ameri\u010dkog doktora \u017darvisa, koji je prou\u010davao uticaj jabukovog sir\u0107eta na ljudski organizam i izme\u0111u ostalog, ovo sir\u0107e sadr\u017ei dosta organskog potasijuma iz jabuke, koji ja\u010da na\u0161e zglobove. Tako\u0111e se tra\u017ei med od korijandera, med od mo\u010dvarnog cve\u0107a i med od mane, koji je visoko mineralizovan. Smislili smo i isku\u0161enje za decu \u2013 korneti sa medom. Ova ideja je originalna i \u010dini se da je sve popularnija. Deca su u po\u010detku bila pomalo neodlu\u010dna, ali su na kraju, videv\u0161i koliko je ukusna ova kombinacija meda, vitamina i antibiotika, postali verni potro\u0161a\u010di. Vra\u0107aju se i kupuju. To su korneti za sladoled i to ih privla\u010di, o\u010dekuju da \u0107e u njima prona\u0107i posebne ukuse. U kornetima smo stavili med od mo\u010dvarnog cve\u0107a koji je jako mineralizovan i kremast, opojnog mirisa, tinkturu propolisa koja sadr\u017ei malo alkohola, 50% propolisa, 50% alkohola i polena, tako\u0111e sa obale Dunava, prikupljenog sa spontane flore iz Delte Dunava \u2013 glemnije, palamide, melilota, mente, od svega po malo. I ovaj miks postaje neodoljiv ako ga probate, a za zdravlje je prirodna imunolo\u0161ka bomba, bez premca u alopatiji.<\/em><\/p>\n
Po\u0161to se zimski praznici, na selu, i dalje do\u010dekuju uz grupe koledara i korin\u0111a\u0161a, koji igraju narodne igre u specifi\u010dnim kostimima, sa maskama, takve se maske mogu na\u0107i i na va\u0161arima. Stelijan Popa iz Bukure\u0161ta, koji takve maske pravi ve\u0107 vi\u0161e od 30 godina, otkako je nau\u010dio da ih pravi na radionicama koje organizuje Muzej sela Dimitrije Gusti, rekao nam je:<\/p>\n
To su tradicionalne koledarske maske, iz Bukovine, sa njima se mo\u017ee kolendati od Bo\u017ei\u0107a do Svetog Jovana, postoje razli\u010diti obredi koledovanja. Rade se od ov\u010dje ko\u017ee, sa platnenom pozadinom, sa \u0161e\u0161irom i, naravno, specifi\u010dnim ukrasima \u2013 resicama, zubima, kako su ih ve\u0107 na\u0161i preci pravili od bobi\u010dastog pasulja. A sada nas je pozvao Muzej sela Dimitrije Gusti da ih izlo\u017eimo i prodajemo. Kroz pesme i specifi\u010dne obrede koje momci izvode po ku\u0107ama, u selu, isterivaju se zli duhovi. U Bukovini se pravi samo odre\u0111ena vrsta maske, u ostalim krajevima prave maske sa likom mu\u0161karca, \u017eene ili deteta. Ja sam izabrao i pravim samo ovaj model, iz Bukovine, jer mi se jako svi\u0111a.<\/em><\/p>\n
Na bo\u017ei\u0107nim va\u0161arima mo\u017eete se nasla\u0111ivati tradicionalnim bo\u017ei\u0107nim jelima, kupiti ukrase ili gotove poklone za vre\u0107u Deda Mraza, ili mo\u017eete u\u017eivati \u200b\u200bu koncertima koji se organizuju dok traje va\u0161ar. \u0160to se ti\u010de pi\u0107a, hladnog ili toplog, \u010dekaju vas: kuvano vino, pivo, kuvana rakija, kinder pun\u010d, prepe\u010denica, sok od jabuke, \u010daj, kafa ili topla \u010dokolada, taman za zagrevanje i energiju, za jo\u0161 vi\u0161e zabave.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bo\u017ei\u0107ni va\u0161ari su nastali u Nema\u010dkoj, ali se sada odr\u017eavaju u mnogim zemljama \u0161irom sveta. U Rumuniji, tradicija bo\u017ei\u0107nog va\u0161ara nema dugu istoriju, ali je brzo prihva\u0107ena u ve\u0107ini velikih gradova u zemlji. Na primer, Bo\u017ei\u0107ni va\u0161ar u Sibiu prvi put je organizovan 2007. godine, kada je Sibiu bio kulturna prestonica Evrope. Klu\u017e, Temi\u0161var ili […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":137399,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n