Sretna Nova Godina! Prazni\u010dna atmosfera s koledarima, tradicionalnim proizvodima i mirisom drva koja pucketaju u kaminu, privla\u010de nas i danas. Rumunska doma\u0107instva od 24. decembra do\u010dekuju goste sa oki\u0107enom jelkom, bilo po poslednjoj modi ukra\u0161avanja, ili, tradicionalno, sa jabukama, ora\u0161astim plodovima i suvim pasuljem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osvr\u0107emo se na neke obi\u010daje koji se praktikuju u rumunskim selima tokom Bo\u017ei\u0107a i Nove godine, u krajevima u kojima se tradicija \u010duva kao sveto runo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prvo smo razgovarali s Pavelom Berengeom, vo\u0111om grupe Venac (Cununi\u0163a), iz mesta Ilva Mare, okrug Bistrica-Nasaud, nakon izvo\u0111enja narodnog pozori\u0161nog komada u Muzeju narodnog sela Dimitrije Gusti u Bukure\u0161tu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Danas smo predstavili obi\u010daj iz na\u0161e okoline \u2013 Bel\u010dugari\u201c ili Igra s kozom\u201c, ali ga mi iz davnina nazivamo Bel\u010dugari\u201c \u2013 koji ogleda na\u0161e letnje i zimske obi\u010daje, jer je glavno zanimanje na\u0161ih me\u0161tana uzgoj ovaca, koje leti teraju na pa\u0161njake u planine (Planina Rodnej\u201c), i u jesen ih vra\u0107aju sa planinskih pa\u0161njaka <\/em>u torove<\/em>. Na Badnje ve\u010de obilaze doma\u0107instva i obraduju doma\u0107ine ovim prastarim lepim obi\u010dajem. U igri imamo pastira koji upravlja celom igrom i \u010duva stado, zatim medveda koji ho\u0107e da napadne stado ali stado brani pastir i naravno, svira\u010d \u2013 sad imamo klarinetistu, saksofonistu, sad je modernije \u2013 nekad je to bila frula. <\/em><\/p>\n
Taj se obi\u010daj predstavlja \u0161irom cele zemlje, ali i u Parizu, u inostranstvu. To je veoma lep i cenjen obi\u010daj. Cenjen za poseban ritam koji ga razlikuje od ostalih igara so kozom\u201c u drugim oblastima zemlja i mnogima je omiljen ovaj izvanredni ritam, koji se \u010duje od mesta Bel\u010dugatele\u201c pa sve do mesta Ilva Mare. Imamo 20 \u010dlanova u na\u0161oj grupi \u2013 bel\u010dugare\u201c i koledare, koji od kojeg, lepo obu\u010deni u stare narodne no\u0161nje. I mi volimo da predstavljamo i ovekove\u010dimo te no\u0161nje, tradicije i obi\u010daje. <\/em><\/p>\n
U gradu Tul\u010da odzvanjaju koleda grupe Mo\u0161oajele, uzvikivana u ritmovima obele\u017eenim zvukom zvon\u010di\u0107a potaknutih ska\u010du\u0107im korakom koledara, koji na glave nose maske od oslikanih bundeva, namenjene da proteraju zle duhove. Detalje saznajemo od profesora maestra Jona Trandafira, starijeg mentora grupe koledara:<\/p>\n
U Lunkavici blizu Tul\u010de, Mo\u0161oajele su od velikog zna\u010daja \u2013 po\u010dev\u0161i od Svetog Nikole pa sve do Bogojavljenja, u Lunkavici se obele\u017eava tradicija po nazivu Mo\u0161oajele. Koledari nose specifi\u010dne kostime, i na Badnje ve\u010de najavljuju doma\u0107inu Bo\u017ei\u0107 i proterivaju zle duhove, da avlija bude \u010dista, i da se Bo\u017ei\u0107 do\u010deka bez zlih duhova. Doma\u0107ini kad \u010duju zvon\u010di\u0107e, otvaraju kapiju da do\u010dekaju koledare. Ako doma\u0107in ne primi grupu koledara onda nema zadovoljstva \u0161to dolazi Bo\u017ei\u0107. Dolaze, jedna grupa, dve, tri. Ima ih dosta. A za obele\u017eavanje praznika Mo\u0161oajele\u201c dolazi pedesetak kolednika u Lunkavicu, zato se i zove praznik Mo\u0161oajele\u201c.<\/em><\/p>\n
A kako u tom kraju \u017eive i mnogi Turci i Tatari, pri\u010da se da na praznik Mo\u0161oajele\u201c Turci do\u010dekuju u svoje domove koledare, a Rumuni spremaju baklave.<\/p>\n
U Transilvaniji pripreme za Bo\u017ei\u0107 po\u010dinju ve\u0107 15. novembra, kada po\u010dinje Bo\u017ei\u0107ni post. Od sada su radovi na njivi zavr\u0161eni, ljudi se odmaraju, a \u017eene se sastaju na prelo gde tkaju sve\u010dane \u0107ilime i no\u0161nje. Tradicionalno obu\u010dena u bogato izvezenoj narodnoj no\u0161nji, Marija Ana Mari\u0161, iz okoline Klu\u017ea, nam je ispri\u010dala:<\/p>\n
Oni najavljuju ro\u0111enje Spasitelja, a imamo i predhri\u0161\u0107anska koleda \u2013 Moma\u010dko koledo\u201c i Moma\u010dka \u010deta\u201c \u2013 i specifi\u010dna koleda za na\u0161e krajeve, jer se ovde ne maskiraju, ve\u0107 svi su obu\u010deni u sve\u010dane narodne no\u0161nje. Sa velikim nestrpljenjem se o\u010dekuju i sa rado\u0161\u0107u ispra\u0107aju koledari.<\/em><\/p>\n
Za Novu godinu, u tradicionalnim doma\u0107instvima, ali i u gradovima, \u010duva se obi\u010daj da \u010dete koledara idu ulicama, odnosno iz ku\u0107e u ku\u0107u, prate\u0107i drevne tradicije. Pevaju se i igraju Sorkova, Plugu\u0161orul, Koza ili Medved, a to su samo neki od najljep\u0161ih obi\u010daja, sa\u010duvanih tokom vremena.<\/p>\n
U selima Bukovine obi\u010daj je da maskirani koledari idu u \u010dete, koje okupljaju mitske likove: medveda, kozu, jelena, konji\u0107e, ru\u017enolike, lepolike, \u0111avole, doktore, medvedare, itd.<\/p>\n
Igra medveda postoji samo u Moldaviji, za Novu godinu. Medveda oli\u010dava momak koji na glavi i ramenima nosi \u017eivotinjsko krzno, ukra\u0161eno crvenim resama pored u\u0161iju. Masku predvodi medvedar, u pratnji muzi\u010dara i \u010desto pra\u0107en \u010ditavom svitom likova (me\u0111u kojima mo\u017ee biti i dete u ulozi medvedi\u0107a). Uz ritam bubnjeva ili melodiju frula i uz pomo\u0107 toljage, medved\u201c \u200bmrmlja i opona\u0161a ljuljanje i trzaje te mo\u0107ne \u017eivotinje, sna\u017eno udaraju\u0107i nogama o tlo. Zna\u010denje te igre je pro\u010di\u0161\u0107avanje i oboga\u0107ivanje tla za novi rod u novoj godini. Postoji legenda da je ovaj obi\u010daj nastao kao trako-getski kult.<\/p>\n
Prvog dana nove godine pevaju se i igraju Plugu\u0161orul\u201c i Sorkova\u201c, obi\u010daji koji prizivaju blagostanje i izobilje u ku\u0107ama onih koji prime kolednike. Ka\u017eu da \u0107e oni koji ne prime i po\u010daste kolednike tokom praznika, u novoj godini imati nevolje i neima\u0161tinu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sretna Nova Godina! Prazni\u010dna atmosfera s koledarima, tradicionalnim proizvodima i mirisom drva koja pucketaju u kaminu, privla\u010de nas i danas. Rumunska doma\u0107instva od 24. decembra do\u010dekuju goste sa oki\u0107enom jelkom, bilo po poslednjoj modi ukra\u0161avanja, ili, tradicionalno, sa jabukama, ora\u0161astim plodovima i suvim pasuljem.
Osvr\u0107emo se na neke obi\u010daje koji se praktikuju u […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":518829,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518828","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n