\u017dive istim tempom kao i ve\u0107ina nas. \u017divot isku\u0161avaju sa svim izazovima, kao i svi mi, ali sa dodatnim stepenom senzitivnosti. Tri \u017eene o kojima danas govorimo razmi\u0161ljale su da istra\u017ee fenomen iscrpljenosti na druga\u010diji na\u010din i prona\u0111u alternativna re\u0161enja da ga prekinu, ako ne \u010dak i da se izvuku iz njega.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
To je rezultiralo u nekoliko poku\u0161aja istra\u017eivanja ove pojave, nekoliko performansa i brojna nezaboravna iskustva koja i dalje traju. Ali krenimo od samog po\u010detka! Koreograf Andrea Novak bila je inicijator umetni\u010dkog projekta pod nazivom Burnout:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat Burnout je krenuo od nu\u017ede ili realnosti sa kojom sam se suo\u010dila pro\u0161le godine. Sve to nakon nekoliko godina u kojima sam dosta izgarala. A pro\u0161le godine bila sam u situaciji kada, iako sam znala da moram da nastavim ovako ili onako, da radim ovo \u0161to radim, ose\u0107ala sam da nisam u stanju da sakupim dovoljno snage. Onda sam napisala ovaj projekat o iscrpljenosti. I jo\u0161 jedna bitna stvar: isto sam \u010dula od ljudi oko sebe, u manje-vi\u0161e u\u017eem ili \u010dak i \u0161irem krugu ljudi, posebno na profesionalnom planu. Svaki put kada bi ih pitala, kako ste, rekli bi mi da su iscrpljeni! Ne mogu vi\u0161e, ne znam, ne \u017eelim vi\u0161e! E onda sam napisala ovaj projekat koji sam predala Upravi nacionalnog kulturnog fonda (AFCN) i dobila finansijska sredstva za ostvarenje projekta. Zaista sam \u017eelela da iscrpljenosti pristupim iz vi\u0161e perspektiva, odnosno ne samo iz umetni\u010dke perspektive. \u017delela sam da razumem fenomen iscrpljenosti u malo \u0161irem, dru\u0161tvenom kontekstu \u2013 za\u0161to se javlja, za\u0161to ne mo\u017eemo da se odmorimo, ili za\u0161to sebi ne mo\u017eemo priu\u0161titi odmor. Htela sam da shvatim kakve efekte ostavlja iscrpljenost u meni, a sada govorim o psiholo\u0161kim efektima, i \u017eelela sam da vidim \u0161ta mi to \u010dini, uklju\u010duju\u0107i fizi\u010dki aspekt, jer manifestacije iscrpljenosti nisu samo mentalne, one su i fizi\u010dke, odnosno neke transformacije se de\u0161avaju i na nivou tela. I tako je po\u010delo. Odatle sam krenula sa idejom, a zatim sam je razvijala u 3 razli\u010dita pravca. Zato \u0161to nas je bilo, ukupno, tri umetnice uklju\u010dene u projekat. <\/em><\/p>\n
Razgovarali smo i sa Alinom U\u0161urelu, vizuelnom umetnicom i performerkom, koja nam je ispri\u010dala svoje iskustvo u ovom projektu:<\/p>\n
Projekat Burnout\u201c pokrenula je koreografkinja Andrea Novak, koja je pozvala pro\u0161le godine, mene i Irinu Marinesku, da u\u010destvujemo, da sara\u0111ujemo, svaka od nas sa istra\u017eiva\u010dem i stru\u010dnjakom, u sagledavanju fenomena iscrpljenosti iz razli\u010ditih perspektiva. Svako od nas je imao period boravka u jednom gradu u Rumuniji. Za mene je to bio Klu\u017e. Istra\u017eivala sam fenomen iscrpljenosti u Kasa Tranzit, u Klu\u017eu, zajedno sa Roksanom, koja je lekar, i analizirale smo fenomen iscrpljenosti iz perspektive posljednjih 3 godina pandemije, i skoro godine rata u Ukrajini. I nekako je sav taj tok veoma mo\u0107nih informacija uticao na nas na emotivnom nivou i doveo nas, iako nam to nije bila namera, u preoptere\u0107enost informacijama. <\/em>Za mene je to bilo iskustvo u kojem sam shvatila i kao kulturni operater i kao umetnik, kako iz entuzijazma ulazim u mnoge projekte istovremeno i na kraju se premorim. I to mi je bilo vrlo va\u017eno iskustvo da se autoreguli\u0161em u celom ovom kontekstu. Dru\u0161tvo u kojem \u017eivimo zahteva od nas da preuzmemo brojne uloge i vi\u0161e nismo u mogu\u0107nosti da vr\u0161imo njihovo filtriranje, da odaberemo uloge koje \u017eelimo. I vi\u0161e nemamo sposobnost da razlu\u010dimo da li je uloga koja dolazi izvana ona koju mo\u017eemo ispuniti. Za mene je ovaj projekat jedan kojeg bih volela dalje obraditi. Ve\u0107 sam imala iskustvo potpuno druga\u010dijih prostora u blizini Klu\u017ea. Predstavila sam ga i na AREAL-u (koreografski prostor u centru Bukure\u0161ta) a tako\u0111e sam ga predstavila i u Galeriji Suprainfinit u izlogu, \u0161to je bilo veoma, veoma zanimljivo iskustvo; i nameravam da ga postavim na \u0161to vi\u0161e raznolikih izazovnih mesta, kako za mene, tako i za publiku. <\/em><\/p>\n
Irina Marinesku, koreografkinja i preformerka, dodala je:<\/p>\n
Za mene je to bio projekat koji otkriva i koji mi je, tako\u0111e, pru\u017eio brojne pravce za dalji rad. To je ne\u0161to na \u010demu radim li\u010dno, da ne zavr\u0161im u situaciji iscrpljenosti, jer smo nas tri zapo\u010dele ovaj projekat iz iskrene \u017eelje i potrebe da analiziramo ne\u0161to \u0161to nas periodi\u010dno poga\u0111a, i ne samo nas. To je ne\u0161to relevantno za mnoge ljude u razli\u010ditim oblastima. Za mene je to zna\u010dilo i li\u010dni oporavak. Moj se rad i dalje nastavlja, jer su mi od pro\u0161logodi\u0161njeg iskustva, ostala 2 istra\u017eiva\u010dka pravca \u2013 plesne radionice za oporavak nakon iscrpljenosti, i kako preneti informacije koje imam u kontekst plesno-terapijskog treninga koji odvijam. \u017delim da se vi\u0161e posvetim performansima i procesu rada, koji sam razvila pro\u0161le godine, da ih dalje razvijam, i to na vi\u0161e lokacija. Postojala su dva dela: jedan deo koji se fokusira na to \u0161ta je premorenost i njen efekat, a drugi deo vezan pre svega za oporavak. Imala sam iskustvo u predelu u\u0161\u0107a reke Nere, ja i moje koleginice smo osetile \u0161ta zna\u010di odmor i oporavak, i performansi koje smo odr\u017eali bili su u prirodi, odnosno u otvorenim prostorima. I u mestu Sokolari i u Bukure\u0161tu radila sam na ideji utehe, opu\u0161tanja i uspavanke. Otkrila sam bogatstvo uspavanke. \u010cinilo mi se da taj performans ima veliki potencijal u prostoru koji nije scenski. Stvara se druga\u010diji tip veze, pogotovo zato \u0161to ja volim raditi performativne instalacije koje uklju\u010duju ljude, zapravo okupljam ljude, u ovom slu\u010daju uspavankom i stvaranjem niti koja spaja sve u\u010desnike performansa. \u010cinilo mi se da to donosi i neku vrstu simboli\u010dke akcije, protiv kulture multitaskinga u kojoj se manje-vi\u0161e voljno nalazimo.<\/em><\/p>\n
Me\u0111u prirodnim zaklju\u010dcima istra\u017eivanja isti\u010demo va\u017enost da odvojimo vremena, barem 10 minuta na po\u010detku dana, ili s vremena na vreme u toku dana, da ne radimo ni\u0161ta posebno, ve\u0107 da se pove\u017eemo samo sa svojim vlastitim telom, da saznamo \u0161ta nam je ta\u010dno potrebno tog dana i \u010dega se mo\u017eemo odre\u0107i, \u010dak i ako se \u010dini da je nemogu\u0107e odustati.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u017dive istim tempom kao i ve\u0107ina nas. \u017divot isku\u0161avaju sa svim izazovima, kao i svi mi, ali sa dodatnim stepenom senzitivnosti. Tri \u017eene o kojima danas govorimo razmi\u0161ljale su da istra\u017ee fenomen iscrpljenosti na druga\u010diji na\u010din i prona\u0111u alternativna re\u0161enja da ga prekinu, ako ne \u010dak i da se izvuku iz njega.
To […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":518885,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518884","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n