Iako se u na\u0161oj kulturi smrt do\u010dekuje s tugom, u okrugu Maramure\u0161, u selu Sapnca, 1935. godine zapo\u010dela je tradicija onoga \u0161to se danas naziva Veselo groblje. Godine 1935. pojavio se prvi nadgrobni natpis, a od \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka celo groblje je naseljeno sa vi\u0161e od 800 takvih krstova, isklesanih od hrastovine, i tako je groblje postalo jedinstveni muzej na otvorenom i turisti\u010dka atrakcija. Posetilac ovde mo\u017ee primetiti da su krstovi obostrano obojeni. Na jednoj strani je stavljen opis \u017eivota sahranjenog, a na drugoj opis razloga smrti. Ve\u0107ina krstova je ispisana sa pravopisnim gre\u0161kama u arhai\u010dnim varijantama pisanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Danas je ve\u0107 tre\u0107a generacija narodnih majstora koji svoja imena vezuju za tradiciju oslikavanja krstova. Ana-Marija Stan, \u0107erka majstora Dumitru Pop-Tinku, \u0161egrta Stana Joana Patra\u0161a (prvog tvorca ovih krstova) i supruga onoga koji nastavlja tradiciju danas, a koji je unuk pokreta\u010da ovog majstorstva i nosi isto ime kao slavni deda \u2013 Stan Joan Patra\u0161, ispri\u010dala nam je pri\u010du o ovom zanatu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Moj otac je postao \u0161egrt Stana Patra\u0161a \u010dim je ispunio 9 godina. Zatim je nastavio studije, oti\u0161ao u Temi\u0161var i vratio se nakon smrti Stana Patra\u0161a, 1977. godine, i nastavio tradiciju, sve dok je, na\u017ealost, i on preminuo u 67. godini. Moj otac je bio \u0161egrt Stana Patra\u0161a i naravno nastavio tradiciju. I njemu je selo bilo veoma drago, jer je i sam bio iz Sapnce; rade\u0107i kao u\u010denik Stana Patra\u0161a, verovatno je zavoleo ovaj zanat i nastavio ga. Stan Patra\u0161, svojim nadgrobnim natpisima na krstovima, prakti\u010dno je svima nama pomogao da lak\u0161e prebolimo smrt i rastanak od svojih najmilijih, jer ipak je to deo na\u0161ih \u017eivota. Za nas je to postalo normalno. Ja sam mlada, tako sam groblje zatekla, tako ga vidim i tako \u0107e i nadalje ostati, za nas me\u0161tane, to je ne\u0161to normalno. <\/em><\/p>\n
\u010cak se pri\u010dalo da je Stan Joan Patra\u0161 (1908-1977.) bio inspirisan kulturom Da\u010dana, za koje se veruje da su smrt smatrali veselim doga\u0111ajem. U svakom slu\u010daju, svesni \u010dinjenice da smo svi mi prolazni, majstori ovog zanata su obu\u010davali svoje u\u010denike. Ana-Marija Stan nastavlja:<\/p>\n
Moj otac, kao i Stan Patra\u0161, imao je dve \u0107erke i tokom godina je obu\u010davao nekoliko u\u010denika. Ja sam se udala 2011. godine i moj mu\u017e radi sa mojim ocem. Nije isprva, nakon \u0161to smo se ven\u010dali, pomagao je u raznim stvarima ovde, u radionici, i tako je nau\u010dio zanat. Imamo sina, ali je on spreman da obu\u010di bilo kog ko \u017eeli i voli ovaj zanat.<\/em><\/p>\n
Pitali smo Ana-Mariju Stan da li postoji omiljeni epitaf posetilaca.<\/p>\n
Najtra\u017eeniji i najpo\u017eeljniji epitaf na Veselom groblju\u201c je onaj posve\u0107en svekrvi, koji je napravio moj otac i ovako pi\u0161e: <\/em><\/p>\n
Pod ovim te\u0161kim krstom \/ le\u017ei moja jadna svekrva \/ <\/em><\/p>\n
Jo\u0161 tri dana da je \u017eivela \/ ja bih ovde le\u017eala, a ona \u010ditala \/ <\/em><\/p>\n
Vi koji ovuda prolazite \/ paz da je ne probudite \/ <\/em><\/p>\n
Jer ako se ku\u0107i vrati \/ mir iz ku\u0107e \u0107e da isprati \/ <\/em><\/p>\n
A vi \u0161to ovo \u010ditate \/ dobru svekrvu na\u0111ite \/ <\/em><\/p>\n
I dobro sa njom \u017eivite!<\/em><\/p>\n
Krstovi na Veselom groblju predstavljaju vrednost koja se mo\u017ee staviti uz bilo koju od velikih kreacija i remek-dela naivne umetnosti, svedo\u010danstvo o naciji prirodno obdarenoj, o naciji sa istinskim stvarala\u010dkim pozivom. U izradi krstova, majstori su bili inspirisani svakodnevnim \u017eivotom ljudi, njihovim ose\u0107anjima i iskustvima. Prakti\u010dno odra\u017eavaju \u010ditav \u017eivot tih koji su otputovali na onaj svet. Krst je ogledalo pokojnika, ceo njegov \u017eivot je na njemu opisan. Krstovi koji su proslavili selo Sapnca jedinstveni su, kako po plavoj boji u kojoj su obojeni, tako i po natpisima, uglavnom \u0161aljivim, koji opisuju \u017eivot pokojnika. Svi su napisani jezikom specifi\u010dnim za to podru\u010dje. Dumitru Pop Tinku je govorio da, iako taj starinski jezik vi\u0161e nije koristio u svakodnevnom \u017eivotu, on ga je strogo koristio u natpisima na krstovima, upravo kako je to zapo\u010deo njegov majstor. Ana-Marija Stan, \u0107erka majstora Dumitru Pop Tinku, ispri\u010dala nam je kako se prave krstovi i pozvala nas u radionicu u kojoj radi njen suprug:<\/p>\n
Mo\u017eete nas na\u0107i ovde, u Sapnci, u Memorijalnoj ku\u0107i Joan Stan Patra\u0161\u201c, gde mo\u017eete videti \u0161ta je Stan Patra\u0161 radio za svog \u017eivota. Kao i moj otac, koji je tako\u0111e ostavio neke slike i naravno radionicu u kojoj se jo\u0161 uvek radi. Mo\u017eete u\u017eivo \u200b\u200bda vidite kako se radi i obra\u0111uje krst. Kod nas postoji nekoliko faza, od se\u010denja drveta koje se preradi u daske, komade drveta, zatim se pre obrade su\u0161i oko 7 godina, a zatim traje jo\u0161 oko 3-4 nedelje od narud\u017ebe do finalne izrade. Ovde se ne stavlja krst na grob odmah nakon sahrane. Otprilike, nakon godinu dana dolazi porodica i ostavlja narud\u017ebu. Od prijema narud\u017ebe, u zavisnosti od toga koliko ima narud\u017ebi, potrebno je oko 3-4 nedelje da se zavr\u0161i.<\/em><\/p>\n
Veselo groblje\u201c u Sapnci, jedno od najpoznatijih mesta na svetu koji govore o rumunskoj tradiciji i kulturi, svake godine privla\u010di hiljade doma\u0107ih i stranih turista. Pa ako ga dosad niste posetili, obavezno ga posetite!<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako se u na\u0161oj kulturi smrt do\u010dekuje s tugom, u okrugu Maramure\u0161, u selu Sapnca, 1935. godine zapo\u010dela je tradicija onoga \u0161to se danas naziva Veselo groblje. Godine 1935. pojavio se prvi nadgrobni natpis, a od \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka celo groblje je naseljeno sa vi\u0161e od 800 takvih krstova, isklesanih od hrastovine, i tako […]<\/p>\n","protected":false},"author":126,"featured_media":518913,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-518912","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n