Pre dve godine pokrenut je projekat kompanije za promenu nacina predstavljanja \u017eena u dru\u0161tvu \u00abALTFEM\u00bb. Finansiran evropskim operacionalnim sektorskim programom za razvoj ljudskih resursi (POSDRU), projekat, koji su primenile brojne nevladine organizacije, sadr\u017ei i analizu na\u010dina na koji su \u017eene i mu\u0161karci predstavljeni u medijima. Nekoliko meseci, analizirane su Tv emisije, prilozi u \u0161tampi i reklame.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
2011. godine, povodom prvog istra\u017eivanja, zaklju\u010dci nisu bili u korist \u017eena, ali 2013. istra\u017eivanje je obnovljeno. Koji je nov zaklju\u010dak saznajemo od koordinatora programa u okviru Agencije za monitoring medija, ActiveWatch, Jonuca Kodreanua: \u00ab2011. godine, konstatovali smo da je u televizijskim debatama u\u010destovao mali broj \u017eena, oko 12 odsto. Medjutim, 2013., primetili smo da postoji zna\u010dajna evolucija, da u televizijskim debatama prisutno je vi\u0161e \u017eena. Obja\u0161njenja bi bila slede\u0107a: na politi\u010dkom i vladinom nivou \u017eene su slabo predstavljene, tako da je veoma te\u0161ko da u emisije pozove\u0161 mnoge zene-politi\u010dare. Ako je 2011. godine odnos izmedju \u017eena i mu\u0161karaca koji se bave politikom bio 15 na 1, u 2013. primetili smo da je prisustvo \u017eena-politicara u televizijskim emisijama znacajnije. Predstavnici medijskih institucija, \u017eene i mu\u0161karci, su 2011., po broju, bili ravnopravno predstavljeni, ali 2013. vidimo da su se pojavile neke senzibilne neravnote\u017ee.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na pitanje koji govor ili agendu imali su 2011. i 2013 gosti televizijskih emisija za gledaoce, Jonut Kodreanu je odgovorio: \u00abI 2011. preovladavala je licna dimenzija, odnosno 2011. zene su bile prisutne u emisijama da bi govorile o aspektima licnog zivota. Iako je ovaj trend malo opao, jos uvek je prisutan, i naravno kada je rec o temama poput privatnog zivota zene su na prvom mestu.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istrazeno je, takodje, prisustvo stereotipa polova, aludiranje na seks i izrazi koji se odnose na fizicki izgled. Zakljucke nam predstavlja Jonut Kodreanu: \u00abZnatno je opadao broj stereotipnih izraza. Primetili smo da nije tako prisutna tardicionalna vizija o odnosu izmedju muskarca i zene. Smanjio se i broj aludiranja na seks, ali zabrinjava nas povecanje broja aludiranja na fizicki izgled. 2013., na primer, mnogo se insistira na fizicke osobine javnih licnosti.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Analizirajuci pisanu stampu, ekipa ALTFEM dosla je do sledecih zakljucaka: na nivou svih analiziranih publikacija, tezina muskaraca je bila od 72 odsto, a zena 28. U publikacijama sa opste informativnim karakterom, oko 33 zena je prisutno u svojstvu strucnjaka, dok u tabloidskim publikacijama vise od 65 odsto zena prisutno je kao strucnjak. Prema tome, opsti zakljucak je da odnos prisustva zena i muskaraca strucnjaka u publikacijama bio je skoro isti, odnosno 50 odsto.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U reklamama, prisustvo zena je dominantno, jer preovladavaju scenarija koja se ticu domacinstva i porodicne sredine, u kojima glavnu ulogu, uglavnom, imaju zene.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Cini se da medijska slika zena nije daleko od stvarnosti. A to pokazuju i rezultati istrazivanja koje je sproveo Evropski institut za polove, koji funkcionise u okviru Evropske unije. Tim povodom, analiziran je nacin na koji je izrazena ravnopravnost zena i muskaraca na nivou zemalja clanica u vise oblasti, poput trzista radne snage, obrazovanja, slobodnog vremena, pristupa vlasti i pristupa zdrastvenim uslugama. Irina Soresku, koja koordinira projekte Centra Partnerstva za ravnopravnost govorila nam je o pomenutoj studiji: \u00abRumunija se nalazi na poslednjem mestu medju zemljama clanicama Evropske unije, u svim domenima i po svim aspektima koji su uzeti u obzir povodom sondaze, sa 35 bodova od ukupno 100, i gde 1 bod znaci potpun nedostatak ravnopravnosti. Zone u kojima stojimo veoma lose su: slobodno vreme i pristup politickoj vlasti. Najbolji rezultat postigli smo u slucaju pristupa zdrastvenim uslugama i zaposljavanja radne snage. I poznato je da je broj zaposlenih zena sve veci.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Autor: Kristine Lesku. Monika Kiorpek. Prevod: Teodora Kristez) <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pre dve godine pokrenut je projekat kompanije za promenu nacina predstavljanja \u017eena u dru\u0161tvu \u00abALTFEM\u00bb. Finansiran evropskim operacionalnim sektorskim programom za razvoj ljudskih resursi (POSDRU), projekat, koji su primenile brojne nevladine organizacije, sadr\u017ei i analizu na\u010dina na koji su \u017eene i mu\u0161karci predstavljeni u medijima. Nekoliko meseci, analizirane su Tv emisije, prilozi u \u0161tampi i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":138946,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519225","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n