Period zimskih praznika namenjen je odmaranju, ali nije potpun bez dobrog jela i kvalitetnog pi\u0107a. A za nas, Rumune, to zna\u010di trpeza sa tradicionalnim preparatima, kao \u0161to su sarme, svinjske kobasice, pihtija i prazni\u010dni kola\u010d kozonak\u201d, uz rumunska vina \u010duvena u celom svetu zahvaljuju\u0107i posebnom ukusu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Medjutim, u globalizovanom svetu, u kojem je kretanje robe iz jedne u druge zemlje veoma brz, koliko su \u010dista rumunska jela na na\u0161im trpezama? Da li su proizvodi doma\u0107e poljoprivrede ili prehrambene industrije zdravi? Da li doprinosi potro\u0161nja sarmi i kozonaka razvoju lokalne proizvodnje mesa ili bra\u0161na? Ova su pitanja postavili i osniva\u010di pokreta slow-food\u201d hrane, koja se polako sprema i jede, za razliku od polupreradjene ili spremljene hrane, koja se brzo jede, bez ijednog protokola. Osnovan 1986. godine u Italiji, pokret slow-food\u201d je alternativa na industrijsku hranu i podr\u017eava tradicionalnu gastronomiju i lokalnu hranu. Medjutim, u kojoj meri su lokalne proizvodnje sarme ili kozonak na Bo\u017ei\u0107nim trpezama Rumuna, ka\u017ee nam Tiberiju Kaza\u010dok, predstavnik pokreta slow-food\u201d u Rumuniji: Mo\u017eda se nekima \u010dini \u010dudno, ali slow food\u201d filosofija je ta da se vrati\u0161 na po\u010detak prehrambenog lanca i da primeti\u0161 koliko je va\u017eno ako jaje, na primer, uzima\u0161 od koko\u0161ke uzgojene u dvori\u0161tu sa zrnom. Lokalnu specifi\u010dnost daju i ova zrna koja su proizvedena u doma\u0107oj privredi, a ovde govorimo o tradicionalnoj hrani. Ali za sarme, umesto da koristimo meso rumunskih rasa svinja, koristimo meso iz uvoza, proizvod se naziva sarme\u201d, ali nije vi\u0161e u skladu sa slow food\u201d filosofijom. Prema ovoj filosofiji, hranu treba da priprema\u0161 sa doma\u0107im proizvodima. Ako su svi proizvodi iz uvoza, dakle iz drugih poljoprivreda, onda ne mo\u017ee vi\u0161e biti re\u010di o lokalnoj specifi\u0107nosti.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U velikim gradovima, kao \u0161to je Bukure\u0161t, na primer, ali i u gradi\u0107ima u kojima su nedavno osnovane filijale medjunarodnih mre\u017ea hipermarketa, te\u0161ko je nabaviti striktno doma\u0107e sastojike za pripremu hrane. \u010cak vi\u0161e, pojedini Rumuni preferi\u0161u sve\u017eu hranu umesto one preradjene koja se nalazi u prodavnicama. Tiberiju Kaza\u010dok nudi detalje o istra\u017eivanju javnog mnjenja koje je realizovao veliki prodavac na malo: Sonda\u017ea potvrdjuje da, u glavnom, Rumuni kupuju vo\u0107e sa pijace, a ne iz prodavnica, jer na pijaci mogu se na\u0107i vi\u0161e doma\u0107ih proizvoda. Prema autorima sonda\u017ee, u slu\u010daju izbora mesnih proizvoda, za rumunski kupac va\u017ean je kvalitet i sve\u017eina mesnih proizvoda, ali i odsustvo prehrambenih aditiva. Dakle, u doti\u010dnoj meri, Rumuni \u017eele doma\u0107e i sve\u017ee proizvode, ali na \u017ealost, industrija je tako orijentisana da proizilazi da rumunski kupac \u017eeli da kupi mnogo i jeftino.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bi jo\u0161 jednom potvrdilo, ovoga puta nau\u010dnim putem, \u017eelju Rumuna da kupe i jedu doma\u0107e jabuke, Asocijacija potro\u0161a\u010da prehrambenih proizvoda iz Rumunije (ACPAR) uporedila je doma\u0107e jabuke sa onima iz drugih zemalja. Sonda\u017ea je realizovana u saradnji sa Nacionalnim institutom za Istra\u017eivanje i razvoj prehrambenih bioresursi (IBA), a rezultate nam predstavlja Mihaj Panait, predsednik Asocijacije potro\u0161a\u010da prehrambenih proizvoda iz Rumunije: Studija o jabukama bila je velikih razmera u smislu da je imala dve glavne teme, a to su: organolepti\u010dka analiza i fizi\u010dko-hemijska. Usled monitorizacije i istra\u017eivanja nekih jabuka poreklom iz inostranstva- iz Italije, Poljske i Turske, i poredjenja sa doma\u0107im vrstama, kao \u0161to su Golden iz Vojne\u0161ta i Jonatan iz Vojne\u0161ta, uspeli smo da stignemo do veoma jasnim zaklju\u010daka: rumunske jabuke su bolje od inostranih, su sladje, hranljivije i imaju vi\u0161e minerala.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle fizi\u010dko-hemijske analize konstatovalo se da rumunska jabuka Jonatan je za 20% sladja od poljskog Jonatana, na primer, a rumunski Golden je za 22% sladji od italijanskog i za 14% od turskog. Uprkos \u017eelji rumunskih potro\u0161a\u010da da konzumiraju doma\u0107e jabuke, Rumunija ne mo\u017ee se ponositi bogatom berbom. Mihai Panait: Sre\u0107om, mi imamo dobre vrste jabuka, ali, na \u017ealost, tokom zime pojavljuju se problemi skladi\u0161tenja i konserviranja. Na\u0161e su jabuke lepe jeseni, ali tokom zime gube lep izgled, iako to zna\u010di da su prirodne i zdrave. Rumunija ima ogroman potencijal u ovoj oblasti i zahvaljuju\u0107i primeru jabuka mo\u017eemo zaklju\u010diti i jasno videti gde smo i koji je na\u0161 potencijal. U ovom trenutku nalazimo se na 15 mestu u svetu po povr\u0161ini sa zasadjenim jabukama i na 21 mestu po proizvodnji jabuka. To zna\u010di da nemamo visoku produktivnost.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Period zimskih praznika namenjen je odmaranju, ali nije potpun bez dobrog jela i kvalitetnog pi\u0107a. A za nas, Rumune, to zna\u010di trpeza sa tradicionalnim preparatima, kao \u0161to su sarme, svinjske kobasice, pihtija i prazni\u010dni kola\u010d kozonak\u201d, uz rumunska vina \u010duvena u celom svetu zahvaljuju\u0107i posebnom ukusu. Medjutim, u globalizovanom svetu, u kojem je […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":138435,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n