47,2% stanovni\u0161tva Rumunije \u017eivi u selima. Na prvi pogled, moglo bi se verovati da u selima, ljudi mogu sami sebi obezbediti hranu iz sopstvenog vrta, gde uzgajaju povr\u0107e i doma\u0107e zivotinje. Statistike, medjutim, pokazuju da situacija je sasvim razli\u010dita. U selima, broj osoba koje \u017eive ispod granice siroma\u0161tva je \u0161est puta ve\u0107i nego u urbanskoj sredini. A deca predstavljaju najpogodjeniju kategoriju, jer, na \u017ealost, na nivou zemlje, 2011. godine 52 odsto dece je zivelo na granici siroma\u0161tva ili socijalnog isklju\u010denja, a procenat je bio najve\u0107i na nivou Evropske unije. Konkretno, ova situacija se odra\u017eava u velikom broju dece koja boluje od pothranjenosti i, usled toga imaju razne zdrastvene probleme, kao i u velikom broju u\u010denika koji napu\u0161taju \u0161kolu. Ovi su aspekti akutnij u seoskoj sredini, rekla nam je Daniela Buzducea, direktorka u okviru fondacije World Vision\u201d iz Rumunije: Rumunska deca boluju od pothranjenosti. Mnoge studije potvrdjuju da na desetoro dece postoji jedan slu\u010daj malnutricije. Situacija se mo\u017ee lako objasniti u uslovima u kojima i majka je pothranjena i nema \u0161ta da da detetu da jede. U mnogim slu\u010dajevima nivo gvo\u017edja u krvi je veoma nizak. U okviru studije koju smo realizovali pre dve godine, pitali smo decu koliko jedu, a jedno dete od desetoro reklo nam je da uve\u010de ide gladno na spavanje. Posledice onakvog prehrambenog pona\u0161anja \u0107e se za nekoliko godina na\u0107i u celoj medicinskoj problematici, ne samo u slu\u010daju dece, ve\u0107 i odraslih.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Napu\u0161tanje \u0161kole \u0107e vremenom imati kao efekat smanjenje \u0161ansi za dobijanje pristojnog radnog mesta na jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu rada Evropske Unije, gde \u0107e na\u0161a deca biti u kompeticiji sa mladima iz svih zemalja \u010dlanica. Daniela Buzducea: U poslednjim godinama svedoci smo stalnog rasta broja dece koja napu\u0161taju \u0161kolu. U Rumuniji, obavezno obrazovanje napu\u0161ta godi\u0161nje otprilike 40 hiljada dece. Situacija je te\u017ea u seoskoj sredini, gde, prema studiji fondacije World Vision, razdaljina od ku\u0107e do \u0161kole predstavlja jedan od uzroka napu\u0161tanja \u0161kole. Deca u seoskoj sredini dobijaju znatno ni\u017ee ocene na nacionalnim ispitima, odnosno oko 30 odsto dece iz seoske sredine ne pola\u017ee prijemni ispit za gimnaziju, za razliku od 13 procenata u urbanskoj sredini. Prema tome, sem svih ostalih aspekata, postoji razlika i izmedju kvaliteta obrazovanja u selima i gradovima.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovim uslovima, nevladini sektor odvija programe kojima poma\u017ee siroma\u0161noj deci posredstvom predstavnika poput Fondacije World Vision\u201d. Onakav program je Donator budu\u0107nosti\u201d, o kojem nam govori Oana \u0160erban, port parol fondacije World Vision\u201d: Donator budu\u0107nosti je program posredstvom kojeg poku\u0161avamo da u na\u0161e \u017eivote vratimo gradjanski duh. Mi saradjujemo sa lokalnim vlastima, sa drugim nevladinim organizacijama i \u010dak i sa komercijalnim partnerima. Svaki donator doprinosi mese\u010dno sa 16 evra, a prikupljenim novcem finansiraju se razne \u0161kolske projekte u zajednici, ali se najpre poma\u017ee deci sa te\u0161kim situacijama. U ovaj program upisano je 600 hiljada dece a donatore smo na\u0161li za 160 hiljada dece. Dakle, ima jo\u0161 puno da se radi.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Program Donator budu\u0107nosti\u201d podsti\u010de uspostavljanje odnosa izmedju donatora i deteta kojem poma\u017ee. Dvojica ostaju u vezi, a donator dosta \u010desto boravi u mestu u kojem \u017eivi doti\u010dno dete da bi video na koji na\u010din zajednica poma\u017ee deci i kako koristi prikupljene fondove.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovom trenutku, program Donator budu\u0107nosti\u201d primenjuje se samo u seoskim zajednicama u \u017eupaniji Dol\u017e, na jugu Rumunije, gde je najve\u0107i broj dece koja \u017eive u uslovima esktremnog siroma\u0161tva. Istovremeno sa pove\u0107anjem broja zainteresovanih donatora, program \u0107e se pro\u0161iriti i u druga podru\u010dja Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
47,2% stanovni\u0161tva Rumunije \u017eivi u selima. Na prvi pogled, moglo bi se verovati da u selima, ljudi mogu sami sebi obezbediti hranu iz sopstvenog vrta, gde uzgajaju povr\u0107e i doma\u0107e zivotinje. Statistike, medjutim, pokazuju da situacija je sasvim razli\u010dita. U selima, broj osoba koje \u017eive ispod granice siroma\u0161tva je \u0161est puta ve\u0107i nego u urbanskoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":139508,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519354","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n