Krajem pro\u0161le godine, posredstvom PISA testiranja, rumunsko dru\u0161tvo imalo je priliku da uporedi nivo obrazovanja mladih Rumuna sa nivoom obrazovanja u\u010denika iz druga 64 zemalja iz celog sveta. Program medjunarodnog testiranja (Programme for International Student Assessment) ili, skra\u0107eno PISA, primenjuje se, po\u010dev od 2000., jednom u tri godine da bi izmerio uspehe petnaestogodi\u0161njih u\u010denika u tri klju\u010dna domena, a to su matematika, lektir\/\u010ditanje i nauke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
2012. godine u PISA studiji u\u010destvovale su sve 34 zemlje \u010dlanice Organizacije za evropsku saradnju i razvoj i jo\u0161 31 zemlja partner, predstavljaju\u0107i vi\u0161e od 80% svetske ekonomije. Rezultati rumunskih u\u010denika nisu bili zadovoljavaju\u0107i ni za vlasti, niti za obi\u010dne gradjane. 40% u\u010denika dokazalo se slabim i samo 3,2% vrhunskim, a Rumunija se plasirala na 45 mesto medju 65 zemalja u\u010desnica u testiranju. O ovim rezultatima, ministar obrazovanja, Remus Prikopije, je rekao: \u00ab Ako \u017eelite jednostavan odgovor, mogu vam re\u010di da su rezultati slabi. Ako \u017eelite slo\u017eeniji odgovor, onda moram priznati da smo mi i dalje ispod proseka Evropske unije i da veliki broj dece, posle 8 godina \u0161kolovanja nije u stanju da ispune prose\u010dne zahteve matematike, nauka i lektira. Istovremeno, da bi ostali objektivni, moramo priznati i to da postoji mali progres: u odnosu na PISA testiranje obavljeno 2009. godine, Rumunija je dobila 4 boda vi\u0161e i ovo nas raduje.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bi obrazlo\u017eio ove slabe rezultate, ministar se odnosio na na\u010din na koji su ocenjivani u\u010denici u rumunskom obrazovnom sistemu i na predavana znanja. Ministar Remus Prikopije: Imamo dva mogu\u0107a obja\u0161njenja. U prvom redu, na \u010dasovima ne ucini se ono \u0161to treba. Drugo obja\u0161njenje ti\u010de se ispitne metodologije, koju laklo mo\u0107emo smatrati pogre\u0161nom, kada, u stvari, ne u\u010dinimo ono \u0161to treba na \u010dasovima. Odnosno ne procenimo nivo sticanja znanja i, ako to u\u010dinimo, ovo je samo povr\u0161inski. U nekim \u0161kolama, u\u010denik dobija \u010detvorku, iako zaslu\u017euje dvojku. Roditeljima i u\u010denicima ka\u017eemo da, sude\u0107i po ocenama, rezultati su dobri, ali na ispitima konstatujemo da nije istina. Zato smo odlu\u010dili da po\u010dev od ove godine primenimo neke propise koji postoje u zakonu o obrazovanju i koji predvidjaju procenjivanje znanja u\u010denika u drugom, \u010detvrtom i \u0161estom razredu, upravo da bismo imali realnu sliku o evoluciji u\u010denika. Na taj na\u010din, mo\u017eemo blagovremeno intervenisati i popraviti stvari koje vi\u0161e ne funkcioni\u0161u.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za budu\u0107nost, postoji namera da se procenjivanje znanja rumunskih u\u010denika obavlja po modelu PISA testiranja, to jest transdisciplinarski, iako na\u0161i u\u010denici nisu naviknuti na onakvu vrstu ispita. Istovremeno, promeni\u0107e se i nastavni program, a o sada\u0161njem, koji se smatra odgovornim za slabe rezultate u\u010denika, govori \u010ciprijan \u010cuku, stru\u010dnjak u okviru Rumunskog centra za Evropske politike: Iako je potro\u0161en novac iz evropskih fondova, na\u0161 nastavni program je zastareli, jer sve nauke su u stalnoj evoluciji. Normalno, nastavni program je a\u017euriran jednom u osam godina i promene se ti\u010du sadr\u017eaja i ciljeva. Kod nas se to poslednji put desilo krajem \u201990. godina, a promena je bila samo delimi\u010dna, jer se tada govorilo o budu\u0107oj radikalnoj transformaciji, ono \u0161to se nije desilo.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi aspekat o kojem vodi ra\u010dun PISA testiranje je motivacija. Nivo motivacije rumunskih u\u010denika je najni\u017ei u odnosu na ostale zemlje u\u010desnice u Programu medjunarodnog testiranja. Postavlja se pitanje ako razlog nedostatka motivacije ne treba tra\u017eiti van obrazovnog sistema, tvrdio je ministar Remus Prikopije: Motivacija nije potrebna samo na \u010dasovima, ve\u0107 u svim na\u0161im svakodnevnim aktivnostima. Ima dece koja odustanu od \u0161kole, jer ne shva\u0107aju njen smisao. \u0160to se nastavnih kadrova ti\u010de, postoji veza izmedju veoma dobrih rezultata i vaspitanja, a ovo nije obavezno nivo plate, ve\u0107 po\u0161tovanje prema profesorima koje se, naravno, odra\u017eava u plati. Medjutim, nije dovoljna samo dobra plata, va\u017ena je i atmosfera u \u0161kolskim ustanovama.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na \u017ealost, status nastavnih kadrova nije vi\u0161e ono \u0161to je nekada bilo. U obrazovnom sistemu, selekcija je negativna. Apsolventi sa najboljim rezultatima migriraju u druge oblasti u javnom ili privatnom sistemu. Prema tome, u obrazovnom sistemu ne rade vrhunski apsolventi, a ova pojava nije specifi\u010dna samo za Rumuniju, ve\u0107 i za druge evropske dr\u017eave. Zato se, iz perspektive vlasti i gradjanskog dru\u0161tva, name\u0107u radikalne promene, da bi se \u0161koli i obrazovanju vratili nekada\u0161nji presti\u017e i korisnost. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Krajem pro\u0161le godine, posredstvom PISA testiranja, rumunsko dru\u0161tvo imalo je priliku da uporedi nivo obrazovanja mladih Rumuna sa nivoom obrazovanja u\u010denika iz druga 64 zemalja iz celog sveta. Program medjunarodnog testiranja (Programme for International Student Assessment) ili, skra\u0107eno PISA, primenjuje se, po\u010dev od 2000., jednom u tri godine da bi izmerio uspehe petnaestogodi\u0161njih u\u010denika u […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":64563,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519356","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n