\n
<\/p>\n
Po\u010dev od 2008. godine, u nastavnom programu za gimnazije, uklju\u010den je opcionalni predmet Jedna od istorija komunizma\u201d. Odluka je doneta usled preporuke iz krajnjeg izve\u0161taja Predsedni\u010dke komisije za analizu komunisti\u010dke diktature u Rumuniji. Kratko vreme posle izrade nastavnog programa pojavio se i ud\u017ebenik namenjen u\u010denicima tre\u0107eg i \u010detvrtog razreda gimnazije, objavljen pod pokroviteljstvom Instituta za prou\u010davanje zlo\u010dina komunizma i rumunski egzil (IICCMER). \u0160ta sadr\u017ei pomenuti ud\u017ebenik rekao nam je bivsi izvr\u0161ni direktor gore pomenutog instituta, Adrijan Muraru: Poku\u0161avamo da u\u010denicima objasnimo sve aspekte re\u017eima koji je bio na vlasti u periodu 1947-1989 godina, a to su svakodnevni \u017eivot, privreda, kulturni \u017eivot, manjine, politi\u010dki re\u017eim, represija i tako dalje. Nijebilo jednostavno, ali smo koristili mnoge kratke tekstove i istorijske izvore, kao \u0161to su arhivni dokumenti. Ina\u010de, ud\u017ebeniku je prilo\u017een i DVD sa video snimcima iz arhiva Nacionalne televizije iz 1988. godine. Sa na\u0161e ta\u010dke gledi\u0161ta, ud\u017ebenik je veoma dobro izradjen dokument koji u\u010denicima nudi mogu\u0107nost da sami istra\u017euju. Nismo \u017eeleli da nametnemo doti\u010dnu viziju o istoriji komunizma u Rumuniji. Sam naslov ud\u017ebenika Jedna od istorija komunizma\u201d govori sam od sebe, u smislu da mi nudimo jednu viziju, ali onaj koji sam istra\u017euje mo\u017ee na\u0107i vi\u0161e varijanti istorije komunizma u Rumuniji.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovom trenutku, ovaj se opcionalni predmet predaje u 146 \u0161kola u celoj zemlji. Procenjuje se da od uvodjenja kursa otprilike 3.000 gimnazijalaca studira ovaj predmet u svakoj \u0161kolskoj godini. Istovremeno, Institut za prou\u010davanje zlo\u010dina komunizma i rumunski egzil organizuje pripremne sesije za profesore istorije, jer predavanje ovog predmeta pretpostavlja razli\u010dita znanja i metode od onih koji su potrebni u slu\u010daju predavanja obi\u010dne istorije. Potreba za informacijama je velika, \u0161to pokazuju i rezultati sonda\u017ea javnog mnjenja o periodu komunizma. Jedna od sonda\u017ea realizovana je 2010. godine na zahtev Instituta za prou\u010davanje zlo\u010dina komunizma i rumunski egzil i zaklju\u010dila da, u velikoj meri, Rumuni imaju ambivalentan stav prema komunisti\u010dkom periodu i njegovom zna\u010daju. 47% ispitanika smatra da je komunizam bio dobra ideja, ali pogre\u0161no primenjena, dok manje od 30 odsto Rumuna je tvrdilo da je bila sasvim pogre\u0161na ideja. Tri godine kasnije, u decembru 2013., u drugoj sonda\u017ei, 47 odsto ispitanika smatralo je da je Nikolaje \u010cau\u0161esku bio politi\u010dki lik sa pozitivnom ulogom u istoriji Rumunije, dok 46,9% smatraju ga negativnom li\u010dno\u0161\u0107u. Isti procenat je dobio i \u010cau\u0161eskuov prethodnik na \u010delu Rumunske komunisti\u010dke partije, George Georgiu-De\u017e. 42,3 odsto ispitanika smatra ga pozitivnim likom, a 39,1% negativnim. U ovim uslovima nisu iznenadjuju\u0107a mi\u0161ljenja pojedinih u\u010denika izrazena pre predavanja ovog predmeta. Mihaj Stamatesku, profesor istorije u gradu Or\u0161ova, ujedno i jedan od ko-autora ud\u017ebenika Jedna od istorija komunizma\u201d ka\u017ee: U glavnom, deca dobijaju informacije od porodice, suseda, od \u0161ire zajednice, a manje informacija iz medija. A informacije koje imaju su one koje se uop\u0161te \u010duju u javnosti, kao \u0161to je Da, tada je bilo dobro, jer smo imali radna mesta\u201d, ili Bilo je dobro zato \u0161to smo dobili stanove\u201d, i tako dalje. No, deca dolaze u \u0161kolu sa ovim informacijama, ali i sa drugima, i odjednom saznaju da ono \u0161to su do tada znali nije ta\u010dno. Obja\u0161njenja koje nudi pomenuti kurs i nedavna istorija koja se studira u \u0161kolama predstavljaju i drugu stranu stvarnosti. U\u010denici konstatuju da roditelji nisu obavezno nostalgi\u010dni za komunisti\u010dkim re\u017eimom, vec je to nostalgija za sopstvenom mlado\u0161\u0107u. Ako imamo argumente i dokaze, i ako u\u010denike ubedimo da \u010ditaju istorijske izvore, ako im obja\u0161njavamo \u0161ta zna\u010di manipulacija i propaganda, onda \u0107e sigurno shvatiti \u0161ta se dogodilo svojim roditeljima. Jer u\u010denici su spremni da logi\u010dno i kriti\u010dno razmisle o svemu \u0161to se dogodilo.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U meri u kojoj, zahvaljuju\u0107i ovom predmetu, u\u010denici po\u010dinju bolje shvatiti svakodnevnu stvarnost, postaju sve zainteresovaniji za nju. Ina\u010de, poku\u0161ava se da se i mladjim u\u010denicima predaje istoriju komunizma poredjenjem sada\u0161nje stvarnosti sa onom u komunisti\u010dkom periodu. Mihaj Stamatesku obja\u0161njava: Izradili smo materijal koji se zove Ljudska prava u nedavnoj istoriji Rumunije\u201d, jer smo shvatili da i decu mladju od 18 godina mo\u017eemo upoznati sa elementima tada\u0161njeg perioda. Materijal je namenjen osnovcima i mogu ga koristiti svi nastavnici od prvog do \u010detvrtog razreda. Mislimo da, s obzirom da osnovci studiraju Gradjansku kulturu\u201d, nastavnici mogu im pru\u017eiti informacije o komunisti\u010dkom re\u017eimu govore\u0107i deci o ljudskim pravima. I istina je da mnogi nastavnici upotrebljebavaju na\u0161 materijal.\u201d <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bi mladi promenili percepciju o komunizmu, sem \u0161kolskih aktivnosti potrebne su i druge inicijative. Andrej Muraru, biv\u0161i izvr\u0161ni predsednik Instituta za prou\u010davanje zlo\u010dina komunizma i rumunski egzil govori o efektima onakvih inicijativa: Rezultati zavise i od onoga \u0161to mi, kao dru\u0161tvo, radimo. Primera radi, poljski institut za prou\u010davanje zlo\u010dina komunizma ima vi\u0161e od dve hiljade zaposlenih, a mi samo 36. Njihov bud\u017eet iznosi 60 miliona evra, na\u0161 milion evra. Oni su po\u010deli aktivnost 1999. godine, a rezultati se tek sada pojavljuju, posle 10-15 godina masivnih investicija u vaspitanje i obrazovanje. No, ako malo investiramo, ispitivanja javnog mnjenja \u0107e nam pokazati da postoji nostalgija za komunisti\u010dkim period, paralelno sa revoltom protiv sada\u0161njih vlasti. Sve zavisi od resursi koje dru\u0161tvo ula\u017ee u ovu oblast.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Opcionalni predmet Jedna od istorija komunizma\u201d predavan je samo u gimnazijama sa dru\u0161tvenim i filolo\u0161kim smerom i jedan je od brojnih opcionalnih predmeta za koje se u\u010denici mogu opredeliti. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010dev od 2008. godine, u nastavnom programu za gimnazije, uklju\u010den je opcionalni predmet Jedna od istorija komunizma\u201d. Odluka je doneta usled preporuke iz krajnjeg izve\u0161taja Predsedni\u010dke komisije za analizu komunisti\u010dke diktature u Rumuniji. Kratko vreme posle izrade nastavnog programa pojavio se i ud\u017ebenik namenjen u\u010denicima tre\u0107eg i \u010detvrtog razreda gimnazije, objavljen pod pokroviteljstvom […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":139710,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519386","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n