Izvor \u010distog vazduha i biodiverziteta, ali i radnih mesta, prehrambenih proizvoda i sirovine za razne grane industrije, \u0161ume zauzimaju, u ovom trenutku, samo 27% ukupne teritorije Rumunije, ta\u010dnije 6,4 miliona hektara. Polovinu ove povr\u0161ine je u vlasni\u0161tvu dr\u017eave posredstvom Nacionalne regije \u0161uma Romsilva, a ostali deo u privatnom vlasni\u0161tvu. U privatnoj zoni, restrikcije eksploatacije \u0161uma su manje ili vi\u0161e primenjene. Detalje nam nudi Alin U\u015feriu-Ulhman, predsednik nevladine asocijacije T\u0103\u015fuleasa Social\u201d, koji smatra da je zadnjih godina kr\u010denje \u0161uma dostiglo nepo\u017eeljni rekordni nivo: Mo\u017ee se re\u010di da su zadnjih 25 godina \u0161ume bile ugro\u017eene kao nikada u istoriji Rumunije. Na\u0161a asocijacija odvija svoju aktivnost u zoni Karpata, ali, na \u017ealost, s obzirom da nismo imali koherentan program za 850.000 doma\u0107instava u planinskoj zoni, jedini primenjeni plan je, u stvari, ugro\u017eavanje \u0161uma se\u010denjem i plja\u010dkanjem drva. Krivi su mnogi, uklju\u010duju\u0107i i \u0161umske \u010duvare.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Masivno kr\u010denje \u0161uma privuklo je pa\u017enju nevladinih organizacija, koje poku\u0161avaju da situaciju re\u0161e specifi\u010dnim sredstvima, kao \u0161to su lobiranje, protesti i sadnja drve\u0107a. Sem nevladine asocijacije T\u0103\u015fuleasa Social\u201d, i World Wide Fund upozorava u vezi sa zna\u010dajem o\u010duvanja \u0161uma. Csibi Magor, direktor World Wide Fund Rumunija, misli da kr\u010denje \u0161uma je, na \u017ealost, efekat \u010dinjenice da zakoni su lo\u0161e primenjeni: Aktuelno rumunsko zakonodavstvo o \u0161umama i osnovni principi sada\u0161njeg Kodeksa \u0161umarstva su zdravi i dobri. Upravo zbog toga imamo jo\u0161 prirodne \u0161ume, sa velikim diverzitetom flore i faune. \u010cinjenica da ovaj Kodeks nije primenjen je druga pri\u010da. I nije dovoljno da se odnosimo samo na Ministarstvo \u0161uma, ve\u0107 ovde moramo uklju\u010diti i Ministarstvo Pravde. U situaciji u kojoj 95 odsto krivi\u010dnih dosijea koji se ti\u010du \u0161uma nije re\u0161eno, te\u0161ko je govoriti o borbi protiv korupcije u ovoj oblasti.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi zakonodavni problem predstavlja \u010dinjenica da u Rumuniji povlastice koje pru\u017ea Evropska unija nisu dovoljno valorizovane. Primera radi, posredstvom Zajedni\u010dke poljoprivredne politike, ta\u010dnije Evropskim Fondom za seoski razvoj, Unija stavlja na raspolaganje zemalja \u010dlanica finansiranje projekata za po\u0161umljavanje, o\u010duvanje ekosistema i razvoj seoskih zajednica u po\u0161umljenim zonama. Csibi Magor precizira: Na nivou Evropske unije postoje fondovi namenjeni \u0161umama, ali to ne zna\u010di da ovi fondovi postoje i na nivou Rumunije. Moje je mi\u0161ljenje da smo lo\u0161e pregovorili pre pridru\u017eivanja Uniji 2007, godine, zato \u0161to u fond za seoski razvoj nije nikako uklju\u010den i \u0161umski deo. Istu gre\u0161ku bismo ponovili i za bud\u017eetski period 2014- 2020 i jos sedam godina ne bismo dobijali fondove za \u0161ume. Ali bio je protest u Bukure\u0161tu, gde su do\u0161li vlasnici \u0161umskih zemlji\u0161ta. I mi smo podr\u017eali ovaj protest i na kraju krajeva Ministarstvo poljoprivrede obe\u0107alo nam je da \u0107e uklju\u010diti \u0161ume u novi Plan za seoski razvoj.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cini se da gradjanski protesti su deo re\u0161enja, bar do odlu\u010dnije implikacije vlasti, a radnici nevladine organizacije T\u0103\u015fuleasa Social\u201d znaju to veoma dobro. Osnovana 2001. godine, organizacija ra\u010duna na volontere i zahvaljuju\u0107i njima je tokom vremena zasadjeno vi\u0161e desetina hiljada drve\u0107a, posebno u Transilvaniji, u centru Rumunije, ali i u okolini Bukure\u0161ta. Volonterstvo je lo\u0161e shva\u0107eno u Rumunji. Volonterstvo ne mo\u017ee se objasniti, ve\u0107 osetiti. \u010cak vi\u0161e, u\u010diniti ne\u0161to za svoje sunarodnike zna\u010di ispuniti zadatak pravog \u010doveka\u201d, ka\u017ee <\/strong>Alin U\u015feriu-Uhlman, koji je snagom ubedjenja uspelo da, za svaku akciju po\u0161umljenja, mobili\u0161e hiljade volontera. Saslu\u0161ajmo ga: U ovom trenutku mo\u017eemo re\u010di da je vi\u0161e od 5000 mladih volontera po\u0161umilo 115 hektara. Na \u017ealost, isti se broj hektara \u0161ume kr\u010de svakog dana u Rumuniji. Prema tome, ne mo\u017eemo ostati razvnodu\u0161ni, a ova na\u0161a inicijativa bila je jedini oblik borbe. \u0160ume Rumunije predstavljaju evropsko dobro, ne samo rumunsko, zato ja ka\u017eem da drvo nije vlasni\u0161tvo onih koji ga kr\u010de, vec op\u0161te vlasni\u0161tvo. Ono \u0161to mi radimo predstavlja samo po\u010detak, ali trebalo bi da i oni koji \u010duvaju \u0161ume odlu\u010dno ka\u017eu ne\u201d nezakonitim akcijama.\u201d<\/p>\n
U\u010de\u0161\u0107e gradjanskog dru\u0161tva je vitalno i treba se nastaviti, posebno sada kada nov Kodeks \u0161umarstva je razmotren u Parlamentu Rumunije. Csibi Magor, direktor World Wide Fund Rumunija precizira: U prvoj varijanti, Kodeks \u0161umarstva je predvideo totalno otvaranje pred zahtevima tr\u017ei\u0161ta kada je re\u010d o se\u010denju drva. Mi smo onda odmah intervenisali i zamolili sve osobe koje podr\u017eavaju World Wide Fund Rumunija da \u0161alju SMS poruke parlamentarcima i da im objasne da gradjani ne \u017eele onakvu budu\u0107nost za svoju domovinu. \u0160ta se desilo? Drugog dana 9 poslanika povuklo je potpis sa nacrta zakona. Zatim, 4 varijante Kodeska \u0161umarstva dostavljene su parlamentarnoj komisiji na ponovno razmatranje. A u ovom trenutku imamo nov Kodeks, izradjen posle konsultacija sa gradjanskim dru\u0161tvom, ali koji je blokiran u parlamentu. Medjutim, va\u017eno je da \u0161tetni kodeks nije pre\u0161ao zbog pritisaka gradjanskog dru\u0161tva.\u201d<\/p>\n
Umesto zaklju\u010dka, mo\u017eemo re\u010di da gradjanske akcije i volonterstvo su dva na\u010dina korigovanja raznih negativnih situacija, ne samo u slu\u010daju kr\u010denja \u0161uma, ve\u0107 i kada je re\u010d o drugim dru\u0161tvenim problemima. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Izvor \u010distog vazduha i biodiverziteta, ali i radnih mesta, prehrambenih proizvoda i sirovine za razne grane industrije, \u0161ume zauzimaju, u ovom trenutku, samo 27% ukupne teritorije Rumunije, ta\u010dnije 6,4 miliona hektara. Polovinu ove povr\u0161ine je u vlasni\u0161tvu dr\u017eave posredstvom Nacionalne regije \u0161uma Romsilva, a ostali deo u privatnom vlasni\u0161tvu. U privatnoj zoni, restrikcije eksploatacije \u0161uma […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":139990,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519393","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n