Deca sa specijalnim potrebama, kojoj je u prvim godinama \u017eivota, potrebna pomo\u0107 roditelja, treba, vremenom, da nau\u010de kako da postanu nezavisna, da bi u datom trenutku zaradila za \u017eivot. U tom cilju, asocijacije koje podr\u017eavaju ovu decu blagovremeno organizuju aktivnosti i te\u010dajeve u tom smislu. Vaspitni Centar Raluka\u201d u rumunskom gradu Klu\u017e namenjen je podr\u017eavanju mladima koji boluju od Downovog sindroma. Centar je osnovala Adrijana Avram zajedno sa suprugom, nakon \u0161to su odlu\u010dili da poma\u017eu mladima i svojoj k\u010deri Raluki. Po zavr\u0161etku \u0161kole, Raluka je ostala van dru\u0161tva, jer se nije mogla zaposliti, smatra njena majka Adrijana Avram: \u00abU prole\u0107e 2013. godine, kada smo odlu\u010dili da za decu sa specijalnim potrebama uredimo polu-profesionalnu kuhinju, videli smo da se ovi mladi ljudi, zajedno sa iskusnim kuvarima, veoma dobro snalaze u kuhinji. Tim povodom odlu\u010dili smo da odustanemo od sendvi\u0161a i da ru\u010dak spremamo u na\u0161em centru. Od tada, na\u0161i mladi sa specijalnim potrebama spremaju svakoga dana ru\u010dak, po rotacionom sistemu.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sem kuvanja ru\u010dka, mladi koji dolaze u Vaspitni centar Raluka vole da slikaju, da realizuju cvetne dekoracije i prazni\u010dne ukrase, rekla nam je Adrijana Avram: \u00abOve godine zavr\u0161ili smo kurs uredjenja enterijera i aran\u017eiranja cve\u0107a za koji dodeljujemo priznatu diplomu. Sada organizujemo i kurseve za radnike u oblasti trgovine, ali istina je da \u0161anse ovih mladih ljudi da se zaposle su veoma male. Razlog je nepoznavanje potencijala ovih ljudi, jer svima se \u017euri i niko nema strpljenja sa osobama koje boluju od Downovog sindroma. Odlu\u010dili smo da ove godine otvorimo za\u0161ti\u0107enu jedinicu gde da rade sve osobe koje pohadjaju kurseve na\u0161eg centra. Istina je da se suo\u010davamo sa mno\u0161tvom predrasuda i nepoverenja.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bolje poznata u inostranstvu nego u Rumuniji, disleksija, to jest poreme\u0107aj \u010ditanja, postane vidljiva tek u prvim razredima. Prema tome, disleksija se pojavljuje kod dece sa normalnim koeficijentom inteligencije i manifestuje se te\u0161ko\u0107ama prilikom \u010ditanja, pisanja i sastavljanja teksta ili kao diskalkulija, to jest kao poreme\u0107aj sposobnosti ra\u010dunanja. Za decu koja pate od ovih bolesti, ali i za njihove roditelje, OMV Rumunija organizovao je prvi de\u010diji kamp, sa ciljem razvoja li\u0107nosti i kreativnosti dece i tinejd\u017eera koji pate od disleksije ili diskalkulije, pomo\u0107u Rumunske asocijacije za decu koja pate od disleksije. Pomenuti kamp je jedna od aktivnosti socijalnog programa kampanije \u00abIdi dalje \u010ditaju\u0107i\u00bb, prvi program u Rumuniji za osobe koje pate zbog disleksije. Andjela Joan, glumica-osniva\u010d Asocijacije Bukure\u0161t za decu sa disleksijom\u00bb i majka devoj\u010dice sa ovim sindromom, govorila nam je o strukturi pomenutog kampa: \u00abKamp ima dva odseka. U prvoj etapi, ovde su bila deca uzrasta do 10 godina zajedno sa grupom starije bra\u0107e koji su imali isti sindrom te\u0161ko\u0107e u\u010denja, ali uspeli su da ga prebrode. Medju njima je bila i mlada koja je imala disleksiju, a danas je psiholog, jer je uspela da prebrode sve te\u0161ko\u0107e i postane stru\u010dnjak upravo u oblasti koja joj je stvorila toliko problema. U drugi odsek kampa uklju\u010dena su deca uzrasta do 15 godina, takodje, sa grupom starije bra\u0107e. Ve\u017ebe u kampu su imale za cilj poznavanje i samopoznavanje, kao i uspostavljanje odnosa izmedju roditelja i dece. U stvari, to je bio kamp za roditelje sa decom sa disleksijom, jer su roditelji uspeli da shvate i vide da, sem problema koje imaju u \u0161koli, deca su izuzetna.\u00bb<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dokaz u tom smislu je da deca sa disleksijom, kao kompenzaciju, imaju umetni\u010dki talenat, koji mogu razvijati ako imaju poverenje u sebe i u roditelje. Dakle, sa puno poverenja u ve\u0161tinu dece i bez predrasuda, dru\u0161tvo mo\u017ee otvorenim rukama primiti ovu decu, kao bilo koje mlade ljude, jer njoj je potreban samo mali podsticaj. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Deca sa specijalnim potrebama, kojoj je u prvim godinama \u017eivota, potrebna pomo\u0107 roditelja, treba, vremenom, da nau\u010de kako da postanu nezavisna, da bi u datom trenutku zaradila za \u017eivot. U tom cilju, asocijacije koje podr\u017eavaju ovu decu blagovremeno organizuju aktivnosti i te\u010dajeve u tom smislu. Vaspitni Centar Raluka\u201d u rumunskom gradu Klu\u017e namenjen je podr\u017eavanju […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":140393,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519439","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n