Mladi Rumuni smatraju da glavni problemi zemlje su korupcija, siroma\u0161tvo i radna mesta- pokazuju rezultati sonda\u017ee koju je CURS\u201d realizovao na zahtev Fondacije Friedrich Ebert Rumunija. Sonda\u017ea pokazuje jo\u0161 koje su glavne preokupacije i interesovanja mladih Rumuna uzrasta od 15 do 29 godina starosti kada je re\u010d o dru\u0161tveno- ekonomskom domenu, vaspitanju i politici. Vi\u0161e od 50 odsto mladih misli da Rumunija ide pogre\u0161nim putem, i, iako se ve\u0107ina njih ose\u0107a sposobnom da promeni stvari u politici, razo\u010darana je glavnim politi\u010dkim institucijama i vrlo razo\u010darana mladim politi\u010darima. Skoro pola mladih Rumuna \u017eivi sa roditeljima, a, za razliku od prethodnih generacija, stupa u brak sve kasnije. Prihodi mladih zaposlenih su veoma razli\u010diti zavisno od pola, u smislu da mu\u0161karci imaju ve\u0107e plate, stanovnici gradova zaradjuju vi\u0161e od ostalih gradjana Rumunije, a primera radi mladi Bukure\u0161tanci imaju najve\u0107e plate, dok mladi u Moldovi (na istoku Rumunije) najni\u017ee zarade. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sociolog Radu Umbre\u0161 precizira: \u201cVi\u0161e od tri \u010detvrtine ispitanika smatra da u modi je da dobro izgleda\u0161, da bude\u0161 nezavistan, da se bavi\u0161 sportom, da ima\u0161 karijeru. Ove su karakteristike individualista, koje su veoma razli\u010dite od drugih kao \u0161to su sklapanje braka, vernost ili u\u010de\u0161\u0107e u gradjanskim akcijama. Ovaj trend je istaknutiji kod mladih Bukure\u0161tanaca. No, devojke su, za razliku od momaka, \u017eeljnije da upi\u0161u fakultet i smatraju da je vernost veoma va\u017ena u ljubavnim odnosima. Velike razlike izmedju mladima koji \u017eive u gradovima i onih sa sela postoje i kada je re\u010d o tro\u0161kovima za doma\u0107instvo. Mladi iz urbanske sredine tro\u0161e za doma\u0107instvo za skoro 70 evra vi\u0161e u odnosu na mlade u seoskoj sredini. Razlike postoje i u slu\u010daju kulture, s obzirom da 27% mladih u urbanskoj sredini ima vi\u0161e od 100 knjiga u stanu, dok u ruralnoj sredini samo 19 odsto mladih ima isti broj knjiga.\u201d<\/em><\/p>\n
Za razliku od odraslih osoba, mladi provode vi\u0161e vremena na internetu nego gledaju\u0107i televiziju. Ova razlika je vidljiva kod mladih sa visokim obrazovanjem, koji internet koriste da bi komunicirali putem dru\u0161tvenih mre\u017ea ili gledali zabavne klipove. Tra\u017eenje informacija zauzima tek tre\u0107e mesto na listi zna\u010daja kori\u0161\u0107enja interneta. U kontekstu diversifikacije obrazovnog sistema posle 1989. godine, mladi su bolje vaspitani od svojih roditelja- pokazuju rezultati iste sonda\u017ee. Skoro 50 odsto mladih ispitanika uklju\u010deno je u neki oblik obrazovanja, skoro 30 odsto su studenti, a 7 odsto masterandi ili doktorandi. U Transilvaniji, u centralnom delu Rumunije, mladi se opredeljuju za stru\u010dno obrazovanje, dok u Bukure\u0161tu za postuniverzitetske studije. Samo jedan od tri mladih je zadovljan obrazovnim sistemom u Rumuniji. Pred mikrofonom je ponovo Radu Umbre\u0161: \u201cIako su mladi raspolagali razvojem visoko-obrazovnog sistema u odnosu na generaciju svojih roditelja, nagla\u0161en je sna\u017ean trend konzerviranja obrazovnog nivoa. Drugim re\u010dima, roditelji sa visokim obrazovanjem uspevaju da prenesu svojoj deci ovaj adut. 70% mladih sa visokim obrazovanjem ima roditelje koji, su, takodje, diplomirali neki fakultet. Istovremeno, prime\u0107uje se da 82% mladih koji su zavr\u0161ili samo srednju stru\u010dnu \u0161kolu poticu iz porodica u kojoj otac je imao isti obrazovni nivo. Ovi podatci pokazuju da postoji zna\u010dajan proces socijalne nemobilnosti, drugim re\u010dima postoji oblik socijalne nejednakosti u kojoj se vaspitni aduti i mane prenesu od jedne generacije na drugu.\u201d<\/em><\/p>\n
\u0160to se ti\u010de zaposlenosti, jedan od trioje mladih radi puno radno vreme, jedan od deset samo povremeno, a vi\u0161e od 50 odsto nije zaposleno. Mladi Rumuni smatraju da su li\u010dni odnosi su\u0161tinski za pronala\u017eenje radnog mesta, slede zatim stru\u010dno iskustvo i obrazovanje. Najva\u017eniji kriterjum za izbor radnog mesta je plata. Ve\u0107ina mladih ljudi \u017eeli da radi u privatnoj sredini, a vi\u0161e od 20 odsto, posebno mu\u0161karci stariji od 25 godina i, u glavnom iz Bukure\u0161ta, \u017eeli da pokrene sopstveni posao. Otprilike 40 odsto mladih ispitanika izjavljuje da bi oti\u0161lo iz domovine, da bi radilo ili studiralo u inostranstvu, a glavne destinacije su Velika Britanija i Nema\u010dka, dok mladi sa visokim obrazovanjem nameravaju da odu da rade u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.<\/p>\n
Iako vi\u0161e od 80 odsto mladih izjavljuje da je pravoslavne vere, jedna tre\u0107ina ne veruje u Boga ili odbacuje druge principe hri\u0161\u0107anstva, ali je protiv abortusa. Veoma mnogi mladi uvereni su da \u0107e imati bolji \u017eivot u odnosu na svoje roditelje, najverovatnije zbog slobode kretanja na prostoru Evropske unije- zaklju\u010duju autori sonda\u017ee.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mladi Rumuni smatraju da glavni problemi zemlje su korupcija, siroma\u0161tvo i radna mesta- pokazuju rezultati sonda\u017ee koju je CURS\u201d realizovao na zahtev Fondacije Friedrich Ebert Rumunija. Sonda\u017ea pokazuje jo\u0161 koje su glavne preokupacije i interesovanja mladih Rumuna uzrasta od 15 do 29 godina starosti kada je re\u010d o dru\u0161tveno- ekonomskom domenu, vaspitanju i politici. Vi\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":285837,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519479","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n