Povod za stalno nezadovoljstvo pacijenata i lekara, zdravstveni sistem u Rumuniji je nedavno uporedjen sa sli\u010dnim sistemima 34 evropske zemlje. Izvestaj Health At A Glance\u201d, koji je objavila Evropska komisija krajem pro\u0161le godine, predstavlja najnovije podatke o zdravstvenom stanju Rumuna, rizi\u010dnim faktorima po zdravlje i pristupu kvalitetnim medicinskim uslugama u svim zemljama \u010dlanicama Evropske unije i kandidatima za pristupanje, izuzev Albanije zbog ograni\u010dene raspolo\u017eivosti podataka, i u zemljama \u010dlanicama Evropske asocijacije slobodne razmene. Rezultati pokazuju da u svim dr\u017eavama, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, postoje kako pozitivne tako i negativne stvari. Primera radi, o\u010dekivano trajanje \u017eivotnog veka u \u010dlanicama Evropske unije produ\u017eilo se vi\u0161e od 5 godina izmedju 1990. i 2012. i dostiglo 79,2 godina. Medjutim, razlike izmedju najdu\u017eih o\u010dekivanih trajanja zivotnog veka u \u0160paniji, Italiji i Francuskoj i najkra\u0107ih u Litvaniji, Letoniji, Bugarskoj i Rumuniji nisu se smanjile posle 1990. godine. U slu\u010daju Rumunije, obrazlo\u017eenje mo\u017ee biti, prema istom dokumentu, da se u na\u0161oj zemlji za zdravstvenu negu tro\u0161i najmanje novca, manje nego u Srbiji ili Crnoj Gori, na primer. Primer u tom smislu je \u010dinjenjca da Rumunija je evropska dr\u017eava sa najmanjim brojem vrhunskih medicinskih istraga, poput nuklearne magnetne rezonance i skenera. Slabo finansiranje i niski bud\u017eetski fondovi, odnosno 4 odsto bruto dru\u0161tvenog proizvoda u 2015. godini, kao i svote koje bilo koji pacijent pla\u0107a za zdravstvo obja\u0161njava, najverovatnije, i \u010dinjenicu da u Rumuniji nadzor zdravstvenog stanja ljudi je veoma slab. Posledica ove situacije odra\u017eava se u stopi smrtnosti zbog raka grli\u0107a materice koja je najvi\u0161a u Evropi, i koji blagovremeno otkriven mo\u017ee biti izle\u010den. Zaklju\u010dak je da postoji medjupovezanost izmedju zdravstvenog sistema i ekonomske situacije jedne zemlje: u bogatijim dr\u017eavama zdravstveni sistem je uspe\u0161niji nego u onim siroma\u0161nijim, kao \u0161to je Rumunija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U uslovima u kojima privreda nije dostigla nivo drugih evropskih zemalja, u Rumuniji ne postoji previ\u0161e izvora finansiranja zdravstva. Glavni izvor je zdravstveno osiguranje koje pla\u0107aju svi zaposleni i poslodavci, a upravlja Nacionalni dom za zdravstveno osiguranje (CNAS). Privatno osiguranje nije \u010desta pojava u Rumuniji, gde 5 odsto gradjana pla\u0107a direktno medicinske usluge, uklju\u010duju\u0107i ovde i takozvane \u00abpoklone\u00bb ili \u00abmito\u00bb. A ova praksa, iako sna\u017eno osudjena, veoma je rasprostranjena. Kristijan Vladesku, direktor Nacionalne \u0161kole za javno zdravstvo smatra da je ovo efekat malih plata u zdravstvenoj oblasti i uporedjuje lekare sa sudijama i tu\u017eiocima: \u201cPre vi\u0161e godina priznat je dru\u0161tveni zna\u010daj pravosudnog sistema u Rumuniji, u kojem plate dostignu prosek u oblasti na medjunarodnom nivou. Medjutim, kada govorimo o zdravstvu, situacija je razli\u010dita, jer zna\u010daj koji se pridaje ovoj oblasti i lekarima nije priznat na nivou dr\u017eave, iako stanovni\u0161tvo ih smatra veoma va\u017enim dru\u0161tvenim \u010diniocima. Ovo mo\u017ee biti obja\u0161njenje za male plate i takozvane nov\u010dane ili druga\u010dije poklone\u201c od strane pacijenata. Ali moraju se prona\u0107i re\u0161enja za pove\u0107anje finansiranja sistema, uklju\u010duju\u0107i ovde i plate medicinskog osoblja.\u201d<\/em><\/p>\n
Sem \u010dinjenice da lekari imaju male plate, oni su i malobrojni u Rumuniji, jednoj od evropskih zemalja sa najmanjim brojem lekara po glavu stanovnika, odnosno 2,5 za hiljadu gradjana. Gorija situacija postoji samo u Poljskoj. No, situacija postaje zabrinjavaju\u0107a u Rumuniji ako uzimamo u obzir masovnu migraciju rumunskog medicinskog osoblja: Vrtimo se u za\u010daranom krugu u kojem, s jedne strane, od lekara se zahteva isti nivo performansa kao na Zapadu, a istovremeno, dr\u017eava ne priznaje zna\u010daj njihove profesije i daje im male plate. Za\u010darani krug je po\u010deo da se razbija kada smo u\u0161li u Evropsku uniju, a na\u0161i lekari po\u010deli su da odu u inostranstvo da rade. I oti\u0107i\u0107e u sve ve\u0107em broju, jer potreba za medicinskim osobljem na Zapadu je veoma velika. \u201d <\/em><\/p>\n
Organizovanje i finansiranje zdravstvenog sistema zavisi od ekonomskih faktora i prioriteta svake dr\u017eave ponaosob. Iako institucije Evropske unije su preokupirane zdravstvenim stanjem svih gradjana, kako dokazuje izve\u0161taj Health At A Glance\u201d, koji je Evropska komisija izradila zajedno sa Organizacijom za privrednu saradnju i razvoj (OCDE), zvani\u010dnici u Briselu i Strazburu ne mogu nametnuti doti\u010dne politike, ve\u0107 samo uputiti preporuke, kako nam ka\u017ee evroposlanica Renate Veber: Na \u017ealost, oblast javnog zdravstva, zbog razloga koje ja li\u010dno ne mogu shvatiti, nije uklju\u010dena u evropsko zakonodavstvo koje se primenjuje na nivou cele unije. U ovom slu\u010daju primenjuje se princip subsidijarnosti, a zdravstvo kao i obrazovanje ostaju oblasti u kojima se primenjuju zakoni svake dr\u017eave \u010dlanice. Ja to ne mogu shvatiti, jer, ako se \u017eeli da unija bude zdrava sa svih ta\u010daka gledi\u0161ta, zdravstvo i obrazovanje treba da ima isti nivo u svim komunitarnim zemljama. Na nivou unije postoje samo preporuke za ove dve oblasti.\u201d <\/em><\/p>\n
\u0160to se ti\u010de Rumunije, u izve\u0161taju Evropske komisije Health At A Glance\u201d zabele\u017eeni su kako pozitivni, tako i negativni rezultati. Rumunija ima najvi\u0161u stopu smrtnosti zbog mo\u017edanog udara i najvi\u0161i nivo mortaliteta dece, ali dobro stoji u slu\u010daju dijabeti\u010dara imaju\u0107i najmanji broj obolelih na hiljadu stanovnika. Po potro\u0161nji alkohola i duvanskih proizvoda, Rumunija se nalazi ispod proseka Evropske unije. Zajedno sa Bugarima i Fincima imamo najni\u017ei nivo konzumiranja vo\u0107a u Uniji, ali jedemo istu koli\u010dinu povr\u0107a kao i ostali Evropljani i, prema tome, imamo najmanji broj gojaznih osoba u Evropi. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Povod za stalno nezadovoljstvo pacijenata i lekara, zdravstveni sistem u Rumuniji je nedavno uporedjen sa sli\u010dnim sistemima 34 evropske zemlje. Izvestaj Health At A Glance\u201d, koji je objavila Evropska komisija krajem pro\u0161le godine, predstavlja najnovije podatke o zdravstvenom stanju Rumuna, rizi\u010dnim faktorima po zdravlje i pristupu kvalitetnim medicinskim uslugama u svim zemljama \u010dlanicama Evropske unije […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":141009,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n