U Rumuniji oko 3.500 maloletnika \u017eivi u domovima za siro\u010dad ili sa hraniteljem, to jest uklju\u010deno je u takozvani sistem kojim rumunska dr\u017eava \u0161titi decu. Ostali deo napu\u0161tene dece do 58.000 \u017eivi odvojeno od njihovih porodica u okviru istog sistema, iako ima rodbinu. No, 43 odsto ove dece uklju\u010deno je u dr\u017eavni sistem za\u0161tite zbog siroma\u0161tva, pokazuju statisti\u010dki podaci. Za decu koja imaju rodbinu, dr\u017eava razvija individualne planove za reintegraciju u pro\u0161irenu porodicu. Medjutim, broj dece koja je reintegrisana u porodicu je mnogo manji od o\u010dekivanja dr\u017eave i dru\u0161tva, a usvajanje, koje predstavlja re\u0161enje za ostalu napu\u0161tenu decu je dugotrajan proces koji obeshrabruje mnoge potencijalne roditelje. Sada\u0161nji zakon o usvajanju dece, koji je na snazi od 2004. godine, bazira se na principu da dr\u017eava mora da u\u010dini sve kako bi se o deci brinula rodbina, i da jedno dete mo\u017ee biti usvojeno samo nakon odbijanja rodbine srodstva na nivou \u010detvrtog kolena da brine o njemu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Te\u017eak i dugotrajan proces tra\u017eenja rodbine je samo jedan od razloga zbog kojih je naj\u010de\u0161\u0107e odugovla\u010deno usvajanje dece, a ponekad onemogu\u0107eno njegovo ostvarenje, priznaje predsednica Nacionalnog Autoriteta za za\u0161titu prava dece i usvajanje, Gabrijela Koman:<\/strong> Deca koja poti\u010du iz raznih zajednica i porodica relativno lako ulaze u sistem za\u0161tite, odnosno otprilike 5.000 dece godi\u0161nje. Oni ostaju veoma dugo, u proseku oko 6,5 godina, u ovom sistemu za\u0161tite, koji podrazumeva asistenciju hranitelja ili zbrinjavanje u nekoj ustanovi. Statisti\u010dki podaci o usvajanju dece pokazuju veliku razliku izmedju broja dece koja mogu biti usvojena i dece koja su najzad usvojena. Treba naglasiti da ve\u0107ina porodica \u017eeli da usvoje malo dete, odnosno 85% porodica tra\u017ei zdravo dete uzrasta do 6 godina, ali u sistemu broj onakve dece je mnogo manji u odnosu na broj roditelja usvaja\u010da.<\/em><\/p>\n
Izmenjen u vise navrata, zakon o usvajanju dece je nedavno revidiran usled konsultacija sa gradjanskim dru\u0161tvom i Uredom UNICEF-a u Rumuniji, \u010dija predstavnica u Bukure\u0161tu Sandi Blan\u0161e pozdravlja ove izmene: Kako priznaju i rumunske vlasti, danas se proces usvajanja dece sporo odvija, jer u proseku traje 15 meseci. Istovremeno sa izmenom zakona, predvidja se i znatno smanjenje trajanja ovog procesa. Istovremeno, pozdravljamo uvodjenje roditeljskog odsustva u trajanju od najvi\u0161e godinu dana. Roditelj usvaja\u010d koji \u0107e ostati ku\u0107i da bi brinuo o detetu dobi\u0107e i mese\u010dni dodatak u visini od 380 evra. \u017delim da naglasim da cilj ovih izmena nije br\u017ee okon\u010danje procesa usvajanja dece, ve\u0107 promena situacije dece, u smislu pronala\u017eenja adekvatne porodice.<\/em><\/p>\n
Druge izmene zakona predvidjaju smanjenje perioda tra\u017eenja rodbine srodstva na nivou \u010detvrtog kolena sa godinu dana na \u0161est meseci, pravo deteta uzrasta ve\u0107eg od 14 godina da se sla\u017ee ili ne sa usvajanjem. Problemi sa kojima su suo\u010dene porodice koje \u017eele da usvoje rumunsku decu su, ponekad dramati\u010dne, rekla nam je Nikoleta Kristea-Brunel, Rumunka koja \u017eivi u Francuskoj, a vratila se u Rumuniju samo radi usvajanja dece, ono \u0161to, medjutim, nije uspela: Ono \u0161to se de\u0161ava u rumunskom sistemu za\u0161tite maloletnika je pre\u0107utni genocid. U sistemu ima oko 60.000 dece koja ne mogu \u017eiveti u jednoj porodici zbog sistema usvajanja. Ja li\u010dno sam pokrenula demar\u0161e, uspeli smo da dobijemo takozvanu dozvolu za usvajanje deteta, ali toliko. Za mene li\u010dno nije pronadjeno dete za usvajanje, u situaciji u kojoj u Rumuniji, u porodili\u0161tima, napu\u0161tene su dnevno 4 bebe.<\/em><\/p>\n
Umedjuvremenu, Nikoleta Kristea-Brunel rodila je devoj\u010dicu putem vantelesne oplodnje i osnivala Asocijaciju SOS neplodnost (SOS Infertilitatea, koja se bori za prava porodica koje \u017eele da imaju decu usvajanjem ili tehnikama potpomognute reprodukucije. Nedavno usvojene u Poslani\u010dkom domu rumunskog parlamenta, izmene zakona o usvajanju dece \u0107e stupiti na snagu nakon \u0161to \u0107e ih promulgirati predsednik Klaus Johanis i biti objavljene u Slu\u017ebenom listu. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Rumuniji oko 3.500 maloletnika \u017eivi u domovima za siro\u010dad ili sa hraniteljem, to jest uklju\u010deno je u takozvani sistem kojim rumunska dr\u017eava \u0161titi decu. Ostali deo napu\u0161tene dece do 58.000 \u017eivi odvojeno od njihovih porodica u okviru istog sistema, iako ima rodbinu. No, 43 odsto ove dece uklju\u010deno je u dr\u017eavni sistem za\u0161tite zbog […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":67146,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519842","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n