Mnogi roditelji odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim \u017eivotom, a decu ostavljaju kod rodbine. Ako se sa materijalnog gledi\u0161ta neke potrebe i \u017eelje dece mogu ispuniti, sa emotivnog odlazak jednog ili oba roditelja ostavlja ogromnu prazninu u de\u010diju du\u0161u. Deca se suo\u010davaju sa pravom dramom, jer niko i ni\u0161ta ne mo\u017ee zameniti roditelje. Ose\u0107aju se kao da su ostavljena i suo\u010davaju se sa emocionalnim, socijalnim i vaspitnim problemima. Psiholozi ka\u017eu da zbog odsustva roditelja deca postanu depresivna, usamljena, gube poverenje u sebe i imaju ose\u0107aj krivice. \u010cak vi\u0161e, u slu\u010daju dece \u010diji su roditelji na radu u inostranstvu zabele\u017eeno je opadanje motivacije za \u0161kolu i \u017eivot. Neki imaju \u010dak samoubila\u010dke misli, jer niko ne shva\u0107a koliko oni pate. Prema zvani\u010dnim podacima, Nacionalni Aututoritet za za\u0161titu prava dece i usvajanje monitorizuje 94.662 dece, od kojih 20.560 imaju obe roditelje u inostranstvu i 12.837 sa samohranim starateljem u inostranstvu, odnosno deca koja su ostavljena kod rodbine. Sa druge strane, prema drugim dokumentima, otprilike 350.000 dece bi se na\u0161lo u ovoj situaciji, \u0161to zna\u010di 10 odsto ukupnog broja dece u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Petruca Soare brine o devetogodi\u0161njoj ne\u0107akinji ve\u0107 dve godine, jer roditelji devoj\u010dice rade u Engleskoj i ku\u0107i dolaze dva puta godi\u0161nje. Devoj\u010dica je sre\u0107na jer prima mnogo poklona od roditelja, rekla nam je Petruca Soare: Za sada njoj ne nedostaju roditelji, jer sa njima pri\u010da svake ve\u010deri. Zatim, mnogo nam poma\u017ee organizacija Spasite decu, u kojoj, posle \u0161kole deca u\u010de zajedno, imaju brojne aktivnosti i idu na izlete. Devoj\u010dica je sre\u0107na, jer roditelji joj kupuju sve \u0161to ona \u017eeli. Ali, i ona je dobra u\u010denica i ima visoke ocene. I ja sam zadovovoljna, jer me slu\u0161a i voli da u\u010destvuje u aktivnostima organizacije Spasite decu.<\/em><\/p>\n
Kada je oti\u0161la na rad u \u0160paniju, pre deset godina, Elena je imala dva sina u osnovnoj \u0161koli. Iako je sa njima provela dva-tri meseca godi\u0161nje, de\u010daci se nisu prilagodili situaciji i mnogo su patili, rekla nam je Elena: Bilo mi je veoma te\u0161ko da ostavim dva mala sina u domovinu. Posle deset godina shvatila sam da moj izbor nije bio dobar, jer su deca odrasla i svi smo izgubili najlep\u0161e godine na\u0161eg \u017eivota. Iako sam sa njima godi\u0161nje provela tri meseca nije to bilo dovoljno da bi ih uzgojila i vaspitala kako treba. Sada, deca me ne slu\u0161aju vise, ali prekasno je.<\/em><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n