2017. je po\u010dela pod znakom uli\u010dnih protesta, na kojima je vi\u0161e nedelja za redom stotine hiljada ljudi iz svih gradova Rumunije, uprkos veoma niskim temperaturama, osporavalo deo akcija vlade, o kojima su na \u0161iroko pisali medjunarodni mediji. Protesti u Rumuniji komentarisani su i u Evropskom Parlamentu, gde su mnogi evroposlanici ocenili da mobilizacija i solidarnost demonstranata predstavljaju proevropsku poruku. \u201cRumunija zaslu\u017euje politi\u010dare koji podr\u017eavaju borbu protiv korupcije, izjavio je Frans Timermans, prvi podpredsednik Evropske komisije. On je upozorio lidere u Rumuniji da ne odustanu od borbe protiv korupcije, jer bi to moglo ugroziti apsorpciju evropskih fondova. Ova poruka je imala i drugi zna\u010daj u 2017., kada je Rumunija obele\u017eila 10 godina od pristupanja Evropskoj uniji. 2007. Rumunija je bila jedna od najodu\u0161evljenijih \u010dlanica unije, ali su sonda\u017ee realizovane pro\u0161le zime pokazale da je ovo odu\u0161evljenje opalo. Prema Evrobarometru, koji je realizovan na zahtev Evropskog Parlamenta, 53% Rumuna verovalo je da pripadnost Evropskoj uniji je pozitivan faktor za zemlju. Ovaj procenat je bio blizak evropskom proseku, ali iznenadjuju\u0107i za Rumuniju, u uslovima u kojima ovda\u0161nje poverenje u komunitarni blok je uvek bilo mnogo ve\u0107e, odnosno oko 70%-80%. Medjutim, Rumuni su jo\u0161 uvek imali vi\u0161e poverenja u komunitarne institucije nego u nacionalne. Evrobarometar je pokazao da 38% Rumuna imalo je poverenje u Evropski parlament, \u0161to je bilo vi\u0161e od evropskog proseka od 25%, i da 35% njih je smatralo da njihov glas se bolje \u010duje na evropskom nego na nacionalnom nivou.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na evropskom nivou su podr\u017eane i gradjanske inicijative namenjene pomaganju mladima NEET, to jest mladima starosti od 15 do 24 godine, koji nisu uklju\u010deni ni u koji oblik obrazovanja ili osposobljavanja i nisu aktivni na tr\u017ei\u0161tu rada. Prema najnovijim podatcima Nacionalnog instituta za statistiku, u Rumuniji je bilo oko milion onakvih mladih, kada je asocijacija \u00abSocial Doers\u00bb organizovala nacionalnu konferenciju na kojoj je pokrenula platformu Evropska Koalicija za prava mladih NEET. Re\u010d je o inicijativi finansiranoj posredstvom programa Erasmus+ i pokrenuta u januaru 2017. u Briselu, gde je Victor Negrescu, biv\u0161i evroposlanik i sada\u0161nji ministar delegat za Evropske poslove u Rumunskoj vladi, izrazio podr\u0161ku interaciji mladih NEET. Na bazi gradjanskih i privatnih inicijativa pokrenut je i drugi projekat veoma va\u017ean za rumunsku decu obolelu od raka. Re\u010d je o izgradnji bolnice u Bukure\u0161tu specijalno za ovu decu, u uslovima u kojima bolnice u kojima su mali\u0161ani le\u010deni nemaju dovoljno prostora i kreveta i nisu adekvatno opremljene. Ova je i situacija bukure\u0161tanske bolnice za decu Mari Kiri, u \u010dijem \u0107e se dvori\u0161tu podignuti nova privatna bolnica namenjena integrisanom le\u010denju dece sa onkolo\u0161kim problemima. Inicijator projekta je nevladina asocijacija Podari \u017divot koja \u017eeli da promeni statistike, po kojima u Rumuniji, jedno od dva deteta obolela od raka umire, dok u Evropi 60 odsto njih \u017eivi. Ina\u010de, rumunska dr\u017eava nije ni\u0161ta izgradila u oblasti onkologije za decu u zadnjih 50 godina. Nova bolnica \u0107e se prostirati na 8000 kvadratnih metara, a iznos investicije je od 8 miliona evra. Novac je prikupljen iz sponzorstava vi\u0161e od 150 kompanija i mese\u010dnih donacija 50.000 privatnih lica. Za roditelje koji \u017eele da budu pored svoje dece obolele od raka, takodje, jedna nevladina asocijacija odvija projekat MagicHome, koji pretpostavlja izgradnju ustanove u neposrednoj blizini privatne bolnice za decu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekologija je jedna od najakutnijih preokupacija nevladinih asocijacija u Rumuniji, ali i dru\u0161tva, zaintresovanih ne samo za za\u0161titu prirode, ve\u0107 i za zdravljiu i \u0161to prirodniju hranu. Nezakonita kr\u010denja \u0161uma jedan je od ovih problema, jer u zadnjih 15-20 godina, povr\u0161ina pokrivena \u0161umom u na\u0161oj zemlji smanjila se do sada\u0161njih 27,45 procenata, \u010dime smo mnogo ispod proseka zemalja Evropske unije od 32,4%. Prema studiji koju je realizovala organizacija Greenpeace Rumunija, izmedju 2000. i 2014. nacionalni \u0161umski fond izgubio je 3 hektara na \u010das. Ina\u010de, aktivisti Greenpeace-a i drugih nevladinih organizacija su upoznali javno mnjenje sa tragi\u010dnom situacijom \u0161uma u Rumuniji i prate slu\u010dajeve ilegalne se\u010de \u0161uma i prevoza drva. Dokazati nezakonitu se\u010du \u0161uma mo\u017ee, medjutim, biti ponekad opasan posao za aktiviste za o\u010duvanje okolne sredine, koji su \u017ertve nasilja autora ilegalnih se\u010da ili transporta drva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ove su bile, ukratko, glavne teme rumunske socijalne agende 2017., kojima \u0107e i u teku\u010doj godini biti posve\u0107ena pa\u017enja, sa nadom njihovog re\u0161avanja. Dokaz toga je \u010dinjenica da u Rumuniji je 2017. okon\u010dana kako je i po\u010dela: uli\u010dnim protestima gradjana nezadovoljnih nekim akcijama politi\u010dara. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
2017. je po\u010dela pod znakom uli\u010dnih protesta, na kojima je vi\u0161e nedelja za redom stotine hiljada ljudi iz svih gradova Rumunije, uprkos veoma niskim temperaturama, osporavalo deo akcija vlade, o kojima su na \u0161iroko pisali medjunarodni mediji. Protesti u Rumuniji komentarisani su i u Evropskom Parlamentu, gde su mnogi evroposlanici ocenili da mobilizacija i solidarnost […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":269544,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519921","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n