Rumunskom obrazovnom sistemu i dalje nedostaju performanse i ne mo\u017ee postizati ciljeve koji je sebi postavio za kvalitetno obrazovanje za 2020. godinu, isti\u010de se u Slu\u017ebeniku Obrazovanja i obuke, koji je objavila Evropska komisija ove jeseni. Sa zastarelim obrazovnim sistemom, u kojem u\u010denici nemaju niti radost niti motivisanje za u\u010denje, sa slabo pla\u0107enim nastavnicima, sa zadr\u017eavanjem razlika izmedju ruralne i urbane sredine, Rumunija nije zabele\u017eila znatne pomake u obrazovanju u zadnjim godinama. Ako se odnosimo na izdvajanje fondova za obrazovanje iz bruto dru\u0161tvenog proizvoda, iako su oni u porastu, i dalje su ispod komunitarnog proseka, odnosno 3,7% 2016., u odnosu na 4,7% BDP-a u Evropskoj Uniji. U periodu 2014-2017., \u0161kolu je napustilo 18,1 odsto mladih starosti od 18 do 24 godine u odnosu na evropski prosek od 10,6%, koji je bli\u017ei procentu od 10% koji je prognoziran za 2020. Postoje i mladi koji upisuju gimnaziju i vremenom odustaju od \u0161kole, ali njihov broj nije obuhva\u0107en u statistikama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Stru\u010dnjaci u oblasti obrazovanja tvrde, medjutim, da su ovi ciljevi uspostavljeni u 2008.-2009. godini, na bazi tada\u0161nje situacije i prognoze mogu\u0107nosti unapredjenja na\u0161eg obrazovnog sistema i da nisu sve zemlje krenule sa iste ta\u010dke u trenutku uspostavljanja ciljeva. Odnose\u0107i se na stopu ranog napu\u0161tanja \u0161kole, direktor Instituta za Nauke obrazovanja, \u010ciprijan Fartu\u0161nik, je rekao slede\u0107e: U ovom trenutku, Rumunija dosta lo\u0161e stoji kada je re\u010d o ovom pokazatelju, jer smo u 2009. prognozirali da na nivou na\u0161e zemlje ciljni pokazatelj bude 11,3%. Prakti\u010dno, do 2020. godine \u017eelimo da posti\u017eemo ovaj cilj, iako u ovom trenutku mi smo dosta daleko od njega. Odnosno 18 odsto, u uslovima u kojima u Rumuniji jedna mlada osoba od petoro ne uspeva da zavr\u0161i 10. razred.\u201c<\/em><\/p>\n
U slu\u010daju univerzitetskog obrazovanja u Rumuniji, procenat onih koji imaju visoko obrazovanje jeste i dalje daleko od evropskog proseka, uz malo izuze\u0107a, rekao nam je direktor Instituta za Nauke obrazovanja, \u010ciprijan Fartu\u0161nik: Ne\u0161to bolje stojimo kada je re\u010d o osobama starosti od 30 do 34 godine, a koje pohadjaju neki univerzitet, gde smo bli\u017ee cilju postavljenom za 2020. Godinu, a Rumunija je jedna od zemalja koja je zabele\u017eila zna\u010dajan progres u odnosu na 2010. U ovom trenutku, ovaj oblik visokoobrazovnog sistema je jedini koji je, u doti\u010dnoj meri, finansiran skoro do nivoa koji je zabele\u017een u drugim zemljama \u010dlanicama Evropske unije. Sa druge strane, fondovi za pred\u0161kolsko, osnovno i srednje obrazovanje su mnogo manji i mislim da je neophodno ponovo analizirati neke mere i pokrenuti nove programe podr\u0161ke osnovnom obrazovnom sistemu. Postoji rizik da imamo polarizaciju izmedju dece: imamo u\u010denike koji zavr\u0161avaju gimnaziju, fakultet i upisuju \u010dak masterske i doktorske studije, dok jedno od petoro dece ne uspeva da zavr\u0161i ni osnovnu \u0161kolu.\u201c <\/em><\/p>\n
Iako u Rumuniji samo 45% u\u010denika pola\u017ee Veliku Maturu, postoje deca koja imaju izuzetne \u0161kolske rezultate. Svake godine, hiljade u\u010denika iz Rumunije u\u010destvuje na nacionalnim i medjunarodnim olimpijadama, a neki studiraju u najpresti\u017enijim univerzitetima na svetu. U iste \u0161kole idu i genije i nepismeni u\u010denici, precizira direktor Instituta za Nauke obrazovanja, \u010ciprijan Fartu\u0161nik: \u201cAko bi na\u0161 obrazovni sistem bio tako slab, kako neki ka\u017eu, ne bismo imali toliko u\u010denika koji ispunjavaju obrazovne uslove \u0161kola u inostranstvu, ne bismo imali tako veliki broj u\u010denika koji studiraju u presti\u017enim zapadnim univerzitetima, a po zavr\u0161etku studija, obavljaju zna\u010dajne du\u017enosti. Imamo, sa druge strane, mnogo dece koja ne mogu ispuniti osnovne \u0161kolske zahteve i koja lako napu\u0161taju \u0161kolu…Prema na\u0161oj studiji, stotine hiljada u\u010denika odustaje od \u0161kole i zato mislimo da naglasak treba staviti na predupredjenje ove pojave. \u0160kolski sistem Druga \u0161ansa funkcioni\u0161e samo u nekim \u0161kolskim ustanovama. Razlog zbog kojeg u\u010denici odustaju od obrazovanja je naj\u010de\u0161\u0107e \u0161kola, koja ne uspeva da prilagodi obrazovnu ponudu i didakti\u010dke strategije razli\u010ditim potrebama dece.\u201c<\/em><\/p>\n
U Evropskoj studiji se jo\u0161 isti\u010de da stopa zapo\u0161ljavanja novih apsolvenata, koji imaju izmedju 20 i 34 godine, u periodu 2014.-2017., bila je od 76% u odnosu na evropski prosek od 80,2%. U Rumuniji, ima 87,4 odsto apsolvenata visokoobrazovnih ustanova, vi\u0161e od proseka u Evropskoj uniji od 84,9%.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunskom obrazovnom sistemu i dalje nedostaju performanse i ne mo\u017ee postizati ciljeve koji je sebi postavio za kvalitetno obrazovanje za 2020. godinu, isti\u010de se u Slu\u017ebeniku Obrazovanja i obuke, koji je objavila Evropska komisija ove jeseni. Sa zastarelim obrazovnim sistemom, u kojem u\u010denici nemaju niti radost niti motivisanje za u\u010denje, sa slabo pla\u0107enim nastavnicima, sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":76443,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n