Odgovornost vaspita\u010da dece i izbor najbolje obrazovne alternative su teme od sve ve\u0107eg interesa za rumunsko dru\u0161tvo. Na globalnom nivou, sada\u0161nji obrazovni sistem naj\u010de\u0161\u0107e iscrpljuje nastavnike, stresira roditelje i udaljava decu od \u0161kole. Jednostavno preno\u0161enje informacija ne ispunjava vi\u0161e zahteve novih generacija, a \u010dini se da formalno obrazovanje stvara \u0161to dublji jaz izmedju obrazovnih institucija i u\u010denika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161tanka knji\u017eara Humanitas \u010ci\u0161mid\u017eiu\u201d bila je doma\u0107in razgovora o svim zna\u010dajnim problemima vezanim za obrazovne alternative koje aktuelno dru\u0161tvo stavlja na raspolaganje u\u010denicima i roditeljima. O sve o\u010diglednijim razlikama izmedju formalnog i neformalnog obrazovanja, Lila Vasilesku, direktor Fondacije Verita\u201d, ka\u017ee slede\u0107e: Poku\u0161ala sam da primetim kako nastaju ove razlike i za\u0161to. Onda kada poku\u0161avamo da stignemo do dece neformalnim obrazovanjem, koje je bilo primenjeno i u na\u0161em slu\u010daju, nastaju probleme, a otpor kako dece, tako i nastavnika je veliki. Moram priznati da na po\u010detku rada sa decom velika pa\u017enja se pridaje deci, odnosno stvarima koje mi mo\u017eemo raditi sa u\u010denicima, \u0161kolskim programima i konceptima koje moramo im predavati. Ali, shvatili smo da, da bi stigli do dece, moramo najpre sti\u0107i do odraslih osoba u njihovom okru\u017eenju.\u201d<\/em><\/p>\n
Dana\u0161nji u\u010denici se \u010desto ose\u0107aju umorenim brojnim \u0161kolskim zadacima, ali i blokiranim u sistemu koji im ne dozvoljava da poznavaju sopstveni intelektualni kapacitet. Iste ose\u0107aje imaju i nastavnici i roditelji. Pred mikrofonom je ponovo Lila Vasilesku, direktor Fondacije Verita\u201d: Moramo pozvati ove osobe, bilo da su oni nastavnici ili roditelji, da poku\u0161aju da pojednostave situaciju, drugim re\u010dima da se vrate jednostavnim stvarima. Polazimo od osnovnih potreba, od nauke i od dobrog razuma. I ja sam se u zadnjim godinama ose\u0107ala zarobljena mno\u0161tvom informacija koje dolaze sa svih strana, zarobljena \u017eeljom da saznam sve vi\u0161e stvari, ali u datom trenutku shvatila sam da se sve vrti oko istih stvari. I onda mora\u0161 prekinuti i po\u010deti da razmisli\u0161 o tome koja je tvoja namera i za\u0161to \u017eeli\u0161 da radi\u0161 sa uc\u010dnicima. Jer druga\u010dije se sasvim lako mo\u017ee\u0161 utopiti u ovom moru informacija.<\/em>\u201d<\/p>\n
Kako biramo najbolju obrazovnu varijantu za budu\u0107eg u\u010denika, saznali smo od Andreje Puju, profesorke i programer Pedagogije sre\u0107e\u201d: \u017delela bih da kada iz \u017eivota treba ne\u0161to da odaberu, deca da biraju sre\u0107u, jer samo na taj na\u010din o\u010di su \u017eivi, srca su topla, a na\u0161 puls je spreman za akciju. Kada biramo ono \u0161to \u017eelimo od \u0161kole misle\u0107i na na\u0161u porodicu, jer zajedno prolazimo kroz \u0161kolski period, a ne samo dete, va\u017eno je da budemo rame uz rame, da vidimo kakva je njegova energija, koje su njegove potrebe, za \u0161ta je zainteresovano dete. Na taj na\u010din, roditelji biraju de\u010diji put, na kojem \u0107e ga podr\u017eati. Te\u0161ko je da budemo uz dete koje do\u017eivljava razo\u010darenje, bes ili emociju koju mi ne ose\u0107amo. Va\u017eno je i da nastavnici budu uz dete i primete njegovo disanje, gestove i percpecije. Na bazi mog iskustva, mogu re\u010di da svaki \u0161kolski razred ima sopstveni model sre\u0107e.\u201d<\/em><\/p>\n
U kojoj meri smo preokupirani efektima obrazovanja po dru\u0161tvo saznajemo od psihoterapeuta Sabine Strugariu, koja tvrdi da je osnov sre\u0107nog \u017eivota integracija budu\u0107ih odraslih ljudi u dru\u0161tvo: Kompetitivnost je jedan od glavnih na\u010dina kojim je deca primorana da urade stvari, dok su uporedjena sa drugima. Te\u0161ko je izgraditi bolji ili ljudskiji svet bacaju\u0107i pogled u susedno dvori\u0161te. Nije re\u010d o materijalnoj strani, niti o duhovnoj, ve\u0107 o tome da za sre\u0107an \u017eivot potrebna je integracija, potrebno je da dete zna ko je i pa\u017eljivo pogleda svet oko njega. Ali, ako ga vaspitamo da zaradi novac ili izgradi ugled, ni mi nemamo vremena da gledamo oko sebe, da vidimo ko smo, koje talente i preokupacije imamo. Na \u017ealost, prime\u0107ujem da obrazovanje uniformi\u0161e decu, jer svi u\u010denici u\u010de iste stvari, u istom ritmu.\u201d<\/em><\/p>\n
Koliko zna\u010daja pridaje sada\u0161nji obrazovni sistem de\u010dijem samopoznavanju, saznali smo od psihologa Andreje Neagu: Uvek kada interakcioni\u0161em sa decom, bez obizra na njihove godine, poku\u0161avam da vidim \u0161ta je dobro u njemu. Da bi to u\u010dinila, potreban je duga\u010dak proces samopoznavanja. Sa moje ta\u010dke gledi\u0161ta , na medjunarodnom nivou postoji \u017eelja da u\u010denici raspola\u017eu ovim procesom i u okviru formalnog obrazovanja. Zato su u medjunarodne sisteme uklju\u010deni programi za socijalno i emocionalno obrazovanje koji pretpostavljaju i samopoznavanje, koje nam naknadno omogu\u0107ava poznavanje drugih.\u201d<\/em><\/p>\n
U javni obrazovni sistem su u zadnjim godinama uvedeni \u010dasovi li\u010dnog razvoja, na kojima u\u010denici osnovne \u0161kole mogu saznati informacije o samopoznavanju i poznavanju drugih, polaze\u0107i od identifikacije emocija, koja predstavlja osnovni proces emocionalne inteligencije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Odgovornost vaspita\u010da dece i izbor najbolje obrazovne alternative su teme od sve ve\u0107eg interesa za rumunsko dru\u0161tvo. Na globalnom nivou, sada\u0161nji obrazovni sistem naj\u010de\u0161\u0107e iscrpljuje nastavnike, stresira roditelje i udaljava decu od \u0161kole. Jednostavno preno\u0161enje informacija ne ispunjava vi\u0161e zahteve novih generacija, a \u010dini se da formalno obrazovanje stvara \u0161to dublji jaz izmedju obrazovnih institucija […]<\/p>\n","protected":false},"author":61,"featured_media":143225,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519967","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n