U zadnjih 30 godina, koliko je pro\u0161lo od pada komunizma, dogodile su se mnoge ekonomske, politi\u010dke i dru\u0161tvene promene. \u010cak i porodi\u010dni odnosi su pro\u0161li kroz razne transformacije. Jedna od njih je institucija braka, koja je u vreme komunizma o\u010duvala svoj tradicionalni oblik, uprkos \u010dinjenici da je tada\u0161nja ideologija obe\u0107ala da \u0107e revolucionirati navike. Tradicionalna koncepcija o braku, zajedno sa drugim konzervativnim dru\u0161tvenim obi\u010dajima, ne samo da se nije promenila za vreme komunizma, ve\u0107 je nagla\u0161ena, tako da su mladi rano sklopili brak, jer je brak bio dokaz zrelosti, prag koji su morali pre\u0107i \u0161to br\u017ee. Tradicija je nametnula da neposredno po zavr\u0161etku \u0161kole, mladi idu u \u017eivot, \u0161to zna\u010di zapo\u0161ljavanje i sklapanje braka da bi imali porodicu. Komunisti\u010dka dr\u017eava je podsticala ovu koncepciju mladih ljudi o \u017eivotu, a neo\u017eenjenim mladima bilo je te\u017ee da dobiju stan od dr\u017eave nego onima u braku. Ovaj mentalitet nije nestao odmah posle pada komunizma, a 1990. godine, muskarci su u proseku sklopili brak u starosti od 25 godina, a \u017eene od 22. Nedavna sociolo\u0161ka analiza agencije Frames pokazuje da se od tada ova koncepcija promenila, u smislu da da rumuni sklapaju brak kasnije, ali i redje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mati\u010dari su 1990. godine registrovali ne\u0161to vi\u0161e od 192.000 brakova, a u 2018. njihov broj je opao za 50.000. Rumuni ne smatraju vi\u0161e da je sklapanje braka prioritetno kao za vreme komunizma, precizira analiti\u010dar Frames-a, Adrijan Negresku: Ova situacija je nestala 2018, a sada rumuni sklapaju brak samo kada imaju finansijsku sigurnost koja im dozvoljava da kupe stan i osnuju porodicu. Ljudi su sada zainteresovani za karijeru i ovaj trend uti\u010de i na \u017eene, koje \u017eele najpre stabilno radno mesto, siguran dohodak, a veoma preokupirane su emancipacijom kao i drugim aspektima koji se ti\u010du dinami\u010dnog dru\u0161tva u kojem \u017eivimo. Mu\u0161karci su se, po\u010detkom ’90. godina, o\u017eenili u glavnom u starosti od oko 25 godina, a \u017eene od oko 22 godine, a u seoskoj sredini, \u010dak ranije. 2018. mu\u0161karci su se o\u017eenili u starosti od 31 godine, a \u017eene oko 28 godina. Ovo je dokaz dru\u0161tvenih promena koje su u\u010dinile da svi budemo pa\u017eliviji na svoju individualnu evoluciju, dok porodica ostaje u drugom planu.\u201c <\/em><\/p>\n
Na evropskom nivou, Rumunija se nalazi medju zemljama sa visokom stopom sklapanja braka od 7,3 odsto, zajedno sa Litvanijom (7,5\u2030), Kiprom (6,8\u2030) i Maltom (6,3\u2030). \u010cak vi\u0161e, iako se \u010dini da tradicionalan brak nije vi\u0161e u modi, trajni odnosi nisu nestali, ve\u0107 imaju druge manje zvani\u010dne oblike. Analiti\u010dar Frames-a, Adrijan Negresku isti\u010de: Ni\u0161ta se nije promenilo u zoni ose\u0107aja. Mnogi parovi \u017eive u konkubinatu, imaju zajedni\u010dki stan i novac, ali odla\u017eu sklapanje braka. Oni misle da su va\u017eniji drugi ekonomski aspekti, a osnivanje porodice i radjanje dece pretpostavljaju mnogo tro\u0161\u0161kova. Svi ljudi \u017eele decu, ali, na \u017ealost, nemamo svi one dohotke koji nam daju sigurnost i obezbedjuju pristojan \u017eivotni standard. Ovaj standard je bio druga\u010diji po\u010detkom ’90. godina, a sada ekonomski zahtevi su drugi. Detetu treba obezbediti \u0161to bolji \u017eivotni standard, obrazovanje i zdravlje. S obzirom da sve ovo pretpostavlja velike tro\u0161kove, uti\u010de i na percepciju o braku.\u201c <\/em><\/p>\n
Percepciju o sklapanju braka ne menjaju samo ekonomski aspekti, ve\u0107 i vizija o li\u010dnoj sre\u0107i. Ljudi su postali zahtevniji prema sebi i bli\u017enjim osobama, imaju ve\u0107e pretenzije kada je re\u010d o pona\u0161anju partnera, jer imaju druge strandarde. Oni odla\u017eu sklapanje braka do trenutka kada naidju na povoljnu osobu koja im mo\u017ee zadovoljiti li\u010dne i ekonomsko-socijalne potrebe. A kada onakva osoba postoji i sklapa se brak, razvod je redak izbor, jer statisti\u010dki podaci o stopi razvoda pokazuju da se rumuni sada te\u017ee odlu\u010duju za brak, a za razvod jos te\u017ee. Analiti\u010dar Frames-a, Adrijan Negresku precizira: Ako je 1990. godine registrovano 32.000 razvoda, 2018. njihov broj je bio manji, otprilike 30.000. Ove brojke pokazuju vi\u0161i nivo zrelosti, jer posve\u0107ujemo vi\u0161e pa\u017enje ve\u0107 postoje\u0107em odnosu i na\u010dinima upravljanja problemima koji se mogu pojaviti. U\u010dili smo kako da podr\u017eimo trajan odnos i ovo zna\u010di vi\u0161e od zajedni\u010dkog \u017eivljenja, pretpostavlja pru\u017eanje vi\u0161e pa\u017enje partneru i njegovim o\u010dekivanjima, zna\u010di u\u010diti kako izgraditi ne\u0161to zajedno. Zna\u010dajna je i starost u kojoj rumuni se razvedu, odnosno 2018. prose\u010dna starost mu\u0161karaca je bila od 43 godine, a \u017eena od 39, dakle u punoj dobi zrelosti. U slu\u010daju mu\u0161karaca ova starost se podudara sa tako-zvanom kriznom dobom izmedju 40 i 50 godina \u017eivota, dok u slu\u010daju \u017eena, po mom mi\u0161ljenju, va\u017ena su zadovoljstva i nezadovoljstva vezana za bra\u010dni odnos. U glavnom, \u017eene pridaju vi\u0161e pa\u017enje aspektima koje mu\u0161karci ni ne prime\u0107uju, a starost od 39 godina nije slu\u010dajna, jer tada mnoge \u017eene posti\u017eu ekonomsku nazavisnost i njihova o\u010dekivanja od \u017eivota mogu biti razli\u010dita od o\u010dekivanja mu\u0161karca za koga su se udale u mladosti. <\/em><\/p>\n
Na nivou Evropske unije, Rumunija se sa stopom razvoda od 1,5\u2030, nalazi u sredini rangiranja, gde su \u0161ampioni Letonija i Litvanja sa 3,1 procenta i Danska sa 3. Najni\u017ee stope razvoda na evropskom nivou zabele\u017eene su u Malti- 0,8 odsto i Gr\u010dkoj- 1,0 odsto.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U zadnjih 30 godina, koliko je pro\u0161lo od pada komunizma, dogodile su se mnoge ekonomske, politi\u010dke i dru\u0161tvene promene. \u010cak i porodi\u010dni odnosi su pro\u0161li kroz razne transformacije. Jedna od njih je institucija braka, koja je u vreme komunizma o\u010duvala svoj tradicionalni oblik, uprkos \u010dinjenici da je tada\u0161nja ideologija obe\u0107ala da \u0107e revolucionirati navike. Tradicionalna […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286305,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519983","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n