Progla\u0161eno sredinom marta meseca zbog pandemije korona virusa, vanredno stanje je Rumuniji donelo razne restriktivne mere koje su bile postepeno primenjene. Mo\u017eda ona koja najvi\u0161e pogadja dru\u0161tvo je ograni\u010denje slobode kretanja, koje pretpostavlja dru\u0161tvenu izolaciju i drasti\u010dno smanjenje kretanja. Rumuni, kao svi evropljani, koji se nalaze u jedinstvenoj situaciji sa kojom nisu suo\u010dene generacije, su se na po\u010detku pla\u0161ili inficiranja, te zatim dru\u0161tvene izolacije. Stru\u010dnjaci su primetili i analizirali individualne i grupne psiholo\u0161ke reakcije, koje smatraju normalnim nivoom zbunjenosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sociolog \u010ciprijan Gradinaru je primetio kako su na po\u010detku sanitetske krize mnogi rumuni bili ispanicirani. Ljudi su oti\u0161li u \u0161oping bez ikakve svrhe i tada su, na primer, proizvodi poput toaletnog papira nestali. Rumuni su napravili dugoro\u010dne zalihe, ali situacija je uobi\u010dajena u celom svetu. Svugde postoje \u0161ale o nestajanju toaletnog papira. Isto tako,nestala su dezinfekciona sredstva. Te\u0161ko je bilo na\u0107i i medicinski alkohol. Cene odredjenih proizvoda tako\u0111e su porasle zbog onih koji su \u0161pekulirali vreme panike. U ovom periodu, celo se dru\u0161tvo fokusiralo na krizu koju je izazvao ovaj virus. U prvoj fazi, pre uvodjenja karantinskih mera, nastala je op\u0161ta zapanjenost. \u010cak i u hipermarketima bila je neverovatna gu\u017eva, jer su ljudi dolazili da prave zalihe, te je ovo bila idealna sredina za preno\u0161enje virusa. Postepeno, bolje smo razumeli o \u010demu se radi i prilagodili smo se situaciji. Ovo zapanjenje je, me\u0111utim, prirodno, jer je re\u010d o situaciji sa kojom se niko od nas nikada nije suo\u010dio,\u201c <\/em>precizira Sociolog \u010ciprijan Gradinaru.<\/p>\n
Panika, medjutim, ima dve mogu\u0107e efekte: mo\u017ee uciniti zlo, ali mo\u017ee u\u010diniti i dobro, jer ljudi postaju obazrivi kada su u pitanju informacije. Oni su pa\u017eljivo pratili izjave lekara i vlasti, a medju ovima je bila i odluka o ograni\u010denju prava na kretanje, \u0161to nije, medjutim, izazvalo proteste. Sociolog \u010ciprian Gradinaru precizira da su postojale neke ustanove koje su kritikovale ove odluke, ali nije postojala sna\u017ena dru\u0161tvena reakcija upravo zato \u0161to je svaka osoba znala da mo\u017ee biti inificirana korona virusom. Prolazom vremena ljudi se naviknu na ovu ideju, a mogu\u0107e je i da nivo stresa opada\u201c, <\/em>ka\u017ee nas sagovornik.<\/p>\n
Sociolozi pa\u017eljivo analiziraju kako ova sanitetska kriza promenjuje kolektivni um. \u010ciprijan Gradinaru isti\u010de da \u0107e se jasno nesto promeniti. U prvom redu, na du\u017ei rok bi\u0107e promena u privredi i u domenu na\u0161eg prava kretanja. Najverovatnije, i potro\u0161a\u010dki obi\u010daji \u0107e se promeniti, a vreme koje provodimo u ku\u0107i \u0107e promeniti percepciju o zna\u010daju dru\u0161tvenog i porodi\u010dnog zivota\u201c, <\/em>nagla\u0161ava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Na individualnom planu, promene \u0107e se pojaviti istovremeno sa mehanizmima upravljanja anksiozno\u0161\u0107u. Psiholog Dijana Stankuleanu ka\u017ee da doti\u010dan stepen nemira je prirodan. Ovo je adaptativni odgovor mozga koji nam ka\u017ee da ne\u0161to nije u redu i potrebno je da budemo spremni. Upravo ove emocije, nemir i strah, predstavljaju motor na\u0161ih priprema. Ovo je prvi korak prihvatanja \u010dinjenice da nemamo kako da budemo potpuno opu\u0161teni u ovom periodu. Va\u017eno je da otkrijemo koje aktivnosti mo\u017eemo obaviti u ku\u0107i da bismo izbegli pove\u0107anje anksioznosti zbog koje bi nas panika i o\u010daj obuzeli. Zato je dobro da imamo neku kontrolu i predviljivost, primera radi, ako ostanemo u ku\u0107i ne treba da ceo dan provodimo u pid\u017eami. Zatim, moramo obaviti niz aktivnosti da bismo nastavili na\u0161 profesionalni \u017eivot. Potrebno je dodati relaksaciju putem lektira ili gledanja filmova, jer va\u017eno je da imamo aktivnosti koje nas discipliniraju telo, um i du\u0161u, da bismo ostali u zoni u kojoj mo\u017eemo upravljati nemirima\u201c, <\/em>isti\u010de psiholog Dijana Stankuleanu.<\/p>\n
Dugoro\u010dne promene se o\u010dekuju i na nivou pojedinca, a na\u0161a sagovornica ka\u017ee da pre dru\u0161tvene izolacije stalno smo nameravali da se vidimo sa drugovima, da se telefonom javimo roditeljima, da imamo vi\u0161e pauza za kafu da bismo pri\u010dali sa kolegama. Ove stvari su bile veoma zna\u010dajne, ali zbog nedostatka vremena nismo uvek uspeli da ih realizujemo. Ali sada, u izolaciji, ove namere i \u017eelje postaju jo\u0161 va\u017enije i \u017ealimo \u0161to smo pre bili samo teoretski svesni zna\u010daja socijalizacije. Ali do trenutka direktne i stalne interakcije sa dragim osobama, imamo na raspolaganju digitalnu tehnologiju da bismo komunicirali sa prijateljima, roditeljima i rodbinom. Ovo je vrsta interakcije koja je ranije izgubila teren pred svakodnevnim obavezama\u201c, <\/em>objasnila je na\u0161a sagovornica.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Progla\u0161eno sredinom marta meseca zbog pandemije korona virusa, vanredno stanje je Rumuniji donelo razne restriktivne mere koje su bile postepeno primenjene. Mo\u017eda ona koja najvi\u0161e pogadja dru\u0161tvo je ograni\u010denje slobode kretanja, koje pretpostavlja dru\u0161tvenu izolaciju i drasti\u010dno smanjenje kretanja. Rumuni, kao svi evropljani, koji se nalaze u jedinstvenoj situaciji sa kojom nisu suo\u010dene generacije, su […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286335,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519985","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\nEksperti u oblasti psihologije i sociologije isti\u010du da bi valorizacija va\u017enih ljudskih kontakata i njihova prioritizacija bile bi neke od \u017eeljenih posledica perioda dru\u0161tvene izolacije.<\/p>\n