Po\u010detak 2020-2021. \u0161kolske godine nije uobi\u010dajen, ve\u0107 atipi\u010dan za vec\u0301inu u\u010denika i roditelja. Ali za odredjenu manjinu, ovogodi\u0161nje neobi\u010dnosti i pote\u0161koc\u0301e samo se pridodaju starijem nizu problema … i dalje atipi\u010dnih. Re\u010d je o porodicama sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama i koju, prema va\u017eec\u0301em zakonodavstvu, treba integrisati u redovno obrazovanje. Ali zakon je na papiru, dok se u praksi integracija ne de\u0161ava \u010desto, \u0161to pokazuje iskustvo koje je imala Anemari-Helen Nek\u0161ulesku, o kojem je pisala u knjizi Dnevnik jedne majke. Urbane sekvencije sa decom, saobrac\u0301ajem, roditeljima, domac\u0301im zadacima i drugima\u201c, koju je objavila izdava\u010dka kuc\u0301a Karteks. Anemari je majka dvoje usvojene dece, od kojih je de\u010dak Emi dijagnostikovan poremec\u0301ajem pa\u017enje i hiperaktivnosti ili ADHD. Ali njena knjiga ne govori samo o tome kako se ona borila da integri\u0161e Emija u \u0161kolu, vec\u0301 – kako ka\u017ee sama autorka – knjiga nema za cilj da bilo \u0161ta re\u0161i, ve\u0107 da otvori teme za diskusiju. (…) Ne pri\u010dati o na\u0161im problemima i skrivati ih pod poklopcem lonca pod pritiskom je mnogo opasnije za na\u0161e mentalno zdravlje. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
A jedna od tema koja se dugo skrivala pod tepihom je reakcija obrazovnog sistema na decu sa posebnim obrazovnim potrebama. Posle osam godina sukoba, jer je Emi sada u osmom razredu, Anemari-Helen Nek\u0161ulesku rezimira vrste otpora sa kojima se suo\u010dila u \u0161koli: Postoji nekoliko oblika otpora. Jasno protivljenje je onda kada se ka\u017ee u lice ne\u201c, to se ne mo\u017ee\u201c, nemamo\u201c, to ne postoji\u201c. I, zbog \u010dinjenice da sam ja tako izgradjena, ovo je okida\u010d koji me podsti\u010de na akciju. Ali postoji i nema opozicija, kada se ljudi pretvaraju da po\u0161tuju zakon i da ga sprovode. Nisam bila svesna ovoga i zato sam u knjizi posvetila puno prostora ovoj temi i na\u010dinu na koji roditelj prolazi kroz ovo iskustvo. S jedne strane, volela bih da nastavnici pro\u010ditaju knjigu i da u njoj mogu pronac\u0301i empatiju da, pored imena u katalogu i nekih figura koje vide u \u0161kolskoj klupi, misle da su ispred njih ljudska bic\u0301a koja imaju sopstvenu pri\u010du. S druge strane, \u017eelela sam da roditelji koji su u istoj situaciji shvate da to nije lako. Neki me tra\u017ee da bih im dala savet i objasnila zakonske propise, ali i kako bi trebalo da oni pristupe problemu. A to nije lako, od pisanja zahteva u dva primerka i njegovog podno\u0161enja u sekretarijatu \u0161kole do \u010dinjenice da se morate vratiti da biste saznali \u0161ta se desilo sa tim zahtevom. Treba da pro\u010ditate zakone i ako imate prijatelje sa pravnim znanjem, da ih zamolite da vam pomognu da prevedete zakone na va\u0161 jezik. Zatim morate insistirati i dejstvovati sistematski, hijerarhijski, do direktora \u0161kole ili inspektorata. Ne morate odustati, jer se druga\u010dije ne mo\u017ee re\u0161iti problem. Moja poruka roditeljima u mojoj situaciji je: Vi ste jedina nada va\u0161eg deteta. Znam da je ionako te\u0161ko \u017eiveti svoj \u017eivot, ali kao roditelj, ti si jedina \u0161ansa tvog deteta\u201c. Na taj na\u010din ja sam za svoje dete dobila maksimum koji se danas mo\u017ee dobiti u Rumuniji.\u201c<\/em><\/p>\n
Pustolovine prilagodjavanja deteta sa posebnim obrazovnim potrebama i napori roditelja u tom pogledu opisani su u knjizi Dnevnik jedne majke\u201c sa pedantno\u0161c\u0301u, humorom, ali i energijom roditelja koji zna da, bar na po\u010detku, mora da se sam bori sa inercijom. Anemari-Helen Nek\u0161ulesku precizira: Postoji poglavlje u knjizi gde obja\u0161njavam kako smo zapo\u010deli pripremnu godinu i kako smo na kraju izba\u010deni iz razreda. Bilo je bolno, o\u010digledno, ali poku\u0161ala sam da se usredsredim na ono \u0161to sam nau\u010dila iz ove lekcije i na to kako sam odlu\u010dila da pristupim problemu. Naj\u010de\u0161\u0107e, kada imamo takve nevolje, naljutimo se i \u017eelimo rat da bismo dobili pravdu. Mo\u017eda zaslu\u017eujemo ovu pravdu, ali to nije moguc\u0301e na ovaj na\u010din. Ako se ti kao roditelj u ovoj o\u010dajnoj situaciji malo odvoji\u0161 i vrati\u0161 korak unazad, na druge roditelje mo\u017ee\u0161 gledati kao na neobave\u0161tene ljude, ne obavezno li\u0161ene empatije. I oni vole svoju decu i mo\u017eda vide samo potrebe svoje dece, a ne i ostalih. Tako mo\u017ee\u0161 shvatiti da je odgovor uvek u obrazovanju i na vama je da vaspitate ove roditelje, jer je to jedini na\u010din da integri\u0161ete svoje dete. U \u0161koli ne postoji sistem koji bi vam ovo olak\u0161ao. Ne postoje sastanci sa roditeljima na kojima bi se razgovaralo o razlikama medju ljudima, posebnim potrebama, integraciji i gde bi se pozvalo na empatiju. Ti zapravo ima\u0161 ovu ulogu. Treba da tra\u017ei\u0161 i stvori\u0161 saveznike jednog po jednog. A za to ja sam morala da postanem vulnerabilna, da ostalim roditeljima pri\u010dam kroz \u0161ta prolazim, koliko mi je te\u0161ko, \u0161ta zna\u010di dijagnoza mog sina, koje su manifestacije, koji su izazovi. Rekla sam im da razumem da mo\u017eda im je te\u0161ko da prihvate da c\u0301e ritam \u0161kolskog \u010dasa usporiti u prisustvu takvog u\u010denika. Sve to sam u\u010dinila da bih prona\u0161la na\u010din za zajedni\u010dki \u017eivot.<\/em><\/p>\n
A po\u0161to je ve\u017ebala da \u017eivi sa atipi\u010dnim detetom, Anemari-Helen Nek\u0161ulesku usvojila je jo\u0161 jedno dete, odnosno devoj\u010dicu koja sada ima devet godina: Rebeku sam prona\u0161la na spisku dece koju je bilo te\u0161ko usvojiti, a na njenoj kartici je pisalo da je Romkinja. Sumnjamo da zbog toga nije ranije usvojena. Rebeka mi je promenila \u017eivot i puno mi pomogla u vezi sa Emijem, a \u010dinjenica da je Romkinja za nas je bila samo neva\u017ena informacija. Medjutim, ona je brineta i zbog toga se ljudi pona\u0161aju krajnje neprimereno, a to je jo\u0161 jedan izazov. Jer, ja sam plavu\u0161a i ko\u017ea mi je veoma bela, a kontrast sa Rebekom je upe\u010datljiv, a neki ljudi pitaju za\u0161to je ona tako. Poslednjih godina sve vi\u0161e roditelja usvaja romsku decu i ima ovaj problem segregacije, jer problem nije samo dete, vec\u0301 i \u0161ira porodica. Na primer, ovo se prote\u017ee na Emija. Kad dete vi\u010de na Rebeku da je Ciganka, Emi mo\u017ee biti pored nje, a ni on se ne osec\u0301a ba\u0161 najbolje.<\/em><\/p>\n
Pri\u010da Emija, Rebeke i njihovih roditelja integrisana je u knjigu Dnevnik jedne majke\u201c medju ostale izazove koje namec\u0301u gu\u017eva i u\u017eurbani \u017eivot u Bukure\u0161tu. Ali sve to je opisano sa humorom i empatijom, da bi Anemari-Helen Nek\u0161ulesku dokazala da se pote\u0161koc\u0301e mogu prebroditi adekvatnim stavom.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Po\u010detak 2020-2021. \u0161kolske godine nije uobi\u010dajen, ve\u0107 atipi\u010dan za vec\u0301inu u\u010denika i roditelja. Ali za odredjenu manjinu, ovogodi\u0161nje neobi\u010dnosti i pote\u0161koc\u0301e samo se pridodaju starijem nizu problema … i dalje atipi\u010dnih. Re\u010d je o porodicama sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama i koju, prema va\u017eec\u0301em zakonodavstvu, treba integrisati u redovno obrazovanje. Ali zakon je na […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286373,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-519990","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n