Kako \u0161kola izgleda danas, zemlja c\u0301e izgledati sutra\u201c, rekao je Spiru Haret, koji je u 19. veku postavio temelje modernog obrazovanja u Rumuniji. Poslednjih decenija rumunska \u0161kola je zlostavljana na razne na\u010dine, a trenutna pandemija samo je pogor\u0161ala probleme sa kojima se suo\u010dava. Naro\u010dito je u ruralnim podru\u010djima jedna od najte\u017eih situacija. Me\u0111utim, pored organizovanja putujuc\u0301eg sajma knjiga, kulturnih kampova i inspirativnih konferencija za mlade, neprofitna organizacija BookLand doprinosi obnovi i opremanju \u0161kola u zemlji, dajuc\u0301i deci iz ovih sredina priliku za kvalitetno obrazovanje . <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mihaela Petrovan je osniva\u010d neprofitne organizacije BookLand i sa njom smo razgovarali o nedostacima, dostignuc\u0301ima i projektima: Verujem da obrazovanje mo\u017ee spasiti zdravlje Rumuna. I ne preterujem. Mi, tim BookLanda, jednostavni i vredni smo ljudi, i odgovorni u svemu \u0161to smo zami\u0161ljali, \u0161to smo obec\u0301ali i isporu\u010dili. Na primer, pro\u0161le godine smo sebi stavili za cilj da gradimo deset \u0161kola i izgradili smo \u010detrnaest. Moja ljubav prema knjigama je jasna. Ja sam osoba sa sela i ponosna sam na to: u selu sam se vaspitala, selo mi je dalo snagu. I onda je to do\u0161lo, nekako, prirodno. Ne mogu da sakrijem od vas da nam je ideju dala \u0161kola koja nas je pozvala i pitala da li mo\u017eemo da joj pomognemo sa nekim stvarima. Nije komplikovano u excelu napisati da su \u0161koli potrebna vrata, prozori, krov, pod, klupe. Te\u0161ko je bilo pric\u0301i firmama i ubediti ih da nam daju materijale, a pored toga kada kre\u010dimo ili postavljamo parket ili nemam pojma \u0161ta je potrebno u \u0161koli, ove stvari se ne mogu raditi sa dronovima ili robotima. Rade ljudi i timovi radnika koji su pozvani iz gradova. Ovde je bio izazov, jer smo te\u0161ko prona\u0161li kompaniju koja bi nam pomogla i dala novac za to<\/em>.\u201c <\/p>\n
Ali Mihaela Petrovan i njene kolege u BookLandu nisu bili obeshrabreni. Na po\u010detku su sa malo fondova obnovili i opremili prvu \u0161kolu, pa i drugu i tre\u0107u. Za samo godinu i tri meseca obnovili i opremali \u010detrnaest \u0161kola! Jer, postepeno, uporno\u0161\u0107u i predstavljanjem plemenite stvari raznim kompanijama, stiglo je sve vi\u0161e novca i svakoj \u0161koli je dodeljeno u proseku 31 hiljadu evra. Najva\u017enija dostignuc\u0301a? Jedna \u0161kola ima potpuno novi krov, a druga veliki kotao za centralno grejanje. Ponovo je pred mikrofonom Mihaela Petrovan: Koncentrisali smo se na siroma\u0161na podru\u010dja i oti\u0161li smo \u200b\u200bu najdefavorizovaniju zonu Rumunije, u Moldovu (istok). Tamo ima puno senzacionalnih, pametnih, snala\u017eljivih, pri\u010dljivih ljudi, ali koji nisu imali sre\u0107u da imaju geografski polo\u017eaj Transilvanije (centar). Ja, koja poti\u010dem iz Transilvanije, i\u0161la sam i popravljala \u0161kole u \u200b\u200bMoldovi, jer je tu najvec\u0301a potreba. I na jugu zemlje. Mi biramo najsiroma\u0161nije \u0161kole, najstarije, izgra\u0111ene pre 100 godina, kojima je potrebna ozbiljna konsolidacija. Ne mo\u017eete dete da pozovete u oronulu \u0161kolu i zahtevati od njega da ima dobre rezultate. Zadovoljstvo je u\u010diti u u\u010dionici u kojoj je sve novo i miri\u0161e na sve\u017ee. To je ne\u0161to drugo! Ako poka\u017eemo po\u0161tovanje prema svojoj deci i prema ovoj zemlji, i oni c\u0301e pokazati po\u0161tovanje prema zemlji<\/em> \u201c. <\/p>\n
Prema statistikama objavljenim na Facebook stranici neprofitne organizacije BookLand, 82% rumunskih \u0161kola izgra\u0111eno je pre 1970. godine, 16% do antikomunisti\u010dke revolucije 1989. i samo 2% nakon toga. Mnoge seoske obrazovne ustanove jo\u0161 uvek imaju toalete u dvori\u0161tu, nemaju piju\u0107u vodu i kanalizaciju. Naj\u010de\u0161c\u0301e zbog siroma\u0161tva, samo 77 od 100 dece u selu ide u osnovnu ili srednju \u0161kolu. 21% seoskog stanovni\u0161tva zavr\u0161ilo je samo osnovnu \u0161kolu, a samo 4,74% je zavr\u0161ilo fakultet. Preko 42% seoskih u\u010denika nije polo\u017eilo maturu. Tako\u0111e treba re\u010di da skoro 40 od 100 seoskih domac\u0301instava nema pristup Internetu u Rumuniji gde se, ve\u0107 skoro godinu dana, zbog pandemije, nastava sprovodi na daljinu. Mihaela Petrovan nudi nam detalje: \u0160kole koje funkcioni\u0161u ni bez \u010dega! Ti ljudi su \u010dinili \u010duda. Na stolice od pre 100 godina postavili su stolnjak tako da se ne vidi kako izgledaju. Na de\u010dije klupe stavljaju i stolnjake i c\u0301ebad. Du\u0161a te boli! Pored toga, apsurdno je tra\u017eiti od nekih nastavnika da preko noc\u0301i promene svoj nastavni sistem, jer nije moguc\u0301e. Nije moguc\u0301e \u0161kolovanje na daljinu u selu, u zajednici u kojoj nema pristupa internetu. Postoje \u0161kole u \u200b\u200bkojima nismo prona\u0161li table na zidovima, ve\u0107 neke simulirane, pa ako deca nemaju table za pisanje kredom, kako da govorimo o tabletima sa pristupom internetu? Budimo ozbiljni! Mi smo neznalice i licemerni ako nam nije stalo do sela, odatle vec\u0301ina nas poti\u010de. Dete sa sela nema mogu\u0107nosti dece iz grada i \u0161teta je, nije korektno. Nikoga ne kritikujemo, krenuli smo da pomognemo, da mo\u017eemo ne\u0161to dobro da u\u010dinimo. I\u0161li smo tamo, okupljali smo se, upoznali neke kompanije, a ono \u0161to radimo mo\u017ee svako da radi.<\/em>\u201c <\/p>\n
Ove godine neprofitna organizacija BookLand ima za cilj obnovu dvadeset \u0161kola u ruralnim podru\u010djima. Pored toga, ona ima jo\u0161 jednu \u017eelju, koju nam na kraju otkriva osniva\u010d organizacije Mihaela Petrovan: Na\u0161 cilj je da za dve godine bude izgradjena prva standardna \u0161kola u Rumuniji, na bazi partnerstava. Da izgradimo od nule \u0161kolu kako bi trebalo da budu sve \u0161kole u \u200b\u200bRumuniji, po finskom modelu, ali prilago\u0111enu na\u0161oj balkanskoj zoni, sa nastavnicima koje \u0107emo mi dovesti, sa nastavnim planom i programom koji smo mi predlo\u017eili i sve besplatn<\/em>o\u02ba, rekla nam je Mihaela Petrovan osniva\u010d neprofitne organizacije BookLand. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako \u0161kola izgleda danas, zemlja c\u0301e izgledati sutra\u201c, rekao je Spiru Haret, koji je u 19. veku postavio temelje modernog obrazovanja u Rumuniji. Poslednjih decenija rumunska \u0161kola je zlostavljana na razne na\u010dine, a trenutna pandemija samo je pogor\u0161ala probleme sa kojima se suo\u010dava. Naro\u010dito je u ruralnim podru\u010djima jedna od najte\u017eih situacija. Me\u0111utim, pored organizovanja […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":86451,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520049","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n