Veliko siroma\u0161tvo, nedostatak obrazovanja, nezainteresovanost , nedostatak osoba koje bi razgovarale s njima o tome kako funkcioni\u0161e njihovo sopstveno telo. Ovo su nesre\u0107ni sastojci propalog \u017eivotnog iskustva. Danas govorimo o trudno\u0107i u izuzetno mladom uzrastu, kod devoj\u010dica do 15 godina, kao i o sistemskim nedostacima i \u0161ta se mo\u017ee u\u010diniti da se ova pojava umanji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je na prvom mestu u Evropskoj Uniji po broju majki adolescentkinja. Gabriela Aleksandresku, izvr\u0161ni predsednik Spasite Decu, zna vi\u0161e o ovoj temi: Moram re\u0107i da \u010detvrtina majki adolescentkinja u Evropskoj Uniji je iz Rumunije. Kao \u0161to znamo, 23% ovih majki mla\u0111ih od 19 godina poti\u010de iz na\u0161e zemlje. Prvi smo u Evropskoj Uniji po broju majki do 15 godina i drugi, nakon Bugarske, po broju majki mla\u0111ih od 19 godina. U Rumuniji, skoro 10% poro\u0111aja poti\u010de od majki tinejd\u017eerki. Mnoge od ovih majki poti\u010du iz mesta koja uop\u0161te nemaju porodi\u010dnog lekara ili ih nemaju dovoljno. Ove devojke u trudno\u0107i pribegavaju samole\u010denju, ne idu kod lekara da prate trudno\u0107u i \u010dekaju do trenutka kad se stanje zakomplikuje ili pogor\u0161a. Spasite Decu se aktivno uklju\u010dio u oblast zdravlja dece u Rumuniji, doprinosimo obezbe\u0111ivanju prava na \u017eivot kroz pet pravaca intervencije. Jedan je onaj koji se odnosi na opremanje porodili\u0161ta, pedijatrijskih odeljenja i odeljenja novoro\u0111en\u010dadi sa visoko kvalitetnom opremom, drugi je onaj koji se odnosi na razvoj specijalizovanih mre\u017ea podr\u0161ke majkama i deci u seoskim sredinama, tre\u0107i je onaj kroz koji organizujemo kurseve specijalizacije za timove profesionalaca (naro\u010dito medicinskih timova), \u010detvrti — razvoj programa zdravstvenog vaspitanja i razvoj istra\u017eivanja, debata sa nadle\u017enima i specijalistima za promenu socijalne politike i zakona, kada je to potrebno. Do sada smo radili sa preko 56.000 trudnica, devoj\u010dica od 15 godina, i primetili smo promenu. Svake godine radimo u 46 zajednica, sa me\u0161ovitim timovima specijalista, sa medicinskim sestrama, socijalnim radnicima, psiholozima, koji poznaju realnost u oblastima i koji se brave konkretnim stvarnostima majki i dece<\/em>\u201c.<\/p>\n
Oana Motja, zdravstveni specijalista UNICEF-a u Rumuniji, isti\u010de da se fenomen trudno\u0107a kod veoma mladih prenosi sa generacije na generaciju, unutar iste porodice: Zaklju\u010dci izve\u0161taja Unicef-Samas, koji je pokrenut po\u010detkom godine, pokazuju da se trudno\u0107a kod majki starijih od 15 godina mo\u017ee spre\u010diti kroz edukaciju i programe porodi\u010dnog obrazovanja, prilago\u0111ene socio-kulturnom okru\u017eenju u kojem ove adolescentkinje i budu\u0107i o\u010devi \u017eive. Fenomen je cikli\u010dan i ponavlja se unutar iste porodice, od jedne generacije do druge, zajedno sa ekonomskom, socijalnom i zdravstvenom nesigurno\u0161\u0107u. Ne postoji razgrani\u010denje uloge i korelacije ovla\u0161\u0107enja organa vlasti u pogledu reprodukcije mla\u0111ih generacija i prevencije trudno\u0107e kod maloletnica. Postoji potreba za integrisanim javnim politikama koje imaju za cilj zdravstveno obrazovanje, podizanje svesti zajednice i prilago\u0111avanje intervencija psihologiji i emocijama adolescenata<\/em>\u201c.<\/p>\n
Majka-dete ili dete-majka? Te\u0161ko je re\u0107i. Podaci kojima raspola\u017ee UNICEF o Rumuniji su \u0161okantni. Oana Motja: U 2019. godini zabele\u017eeno je vi\u0161e od 16.600 trudno\u0107a me\u0111u adolescentima, \u0161to je pad od 9% u odnosu na 2018. godinu. Me\u0111utim, u slu\u010daju adolescenata mla\u0111ih od 15 godina, vidimo pove\u0107anje od 11% u severozapadnom i severoisto\u010dnom delu zemlje. Ove brojke ilustruju razmere problema i potrebu vaspitno-obrazovnog delovanja koje \u0107e se obra\u0107ati svim grupama adolescenata, na specifi\u010dnim kanalima komunikacije, uz razli\u010dite oblike prezentacije poruka, prilago\u0111enih njihovim potrebama<\/em>\u201c.<\/p>\n
Re\u0161enje za ubla\u017eavanje ove pojave koja te\u017ei da postane ogromna? Lekarske ordinacije u ruralnim podru\u010djima, ciljani programi. Druga\u010dije nije mogu\u0107e, prema re\u010dima Gabriele Aleksandresku iz Spasite Decu: Nedavno smo pokrenuli analizu me\u0111u adolescentima iz osetljivih zajednica, u partnerstvu sa nadle\u017enim organima, u Senatu Rumunije, analizu adolescentkinja iz ruralnih i ugro\u017eenih sredina. Sproveli smo je u julu-avgustu 2021. godine u 46 zajednica u Rumuniji i, na\u017ealost, analiza otkriva alarmantan, hroni\u010dan nedostatak zdravstvenih usluga za mlade majke i ukazuje na nepovoljna socijalna pitanja, relevantna u ovom kontekstu. Mo\u017eemo re\u0107i da je 16 godina i 3 meseca prose\u010dan uzrast za ra\u0111anje prvog deteta kod adolescentkinja iz ruralnih ugro\u017eenih podru\u010dja. One sa vi\u0161e od jednog deteta imaju u proseku 18 godina i mesec dana, pri ra\u0111anju drugog deteta, 19 godina i pet meseci pri ra\u0111anju tre\u0107eg. 40% majki i trudnih adolescentkinja u ruralnim podru\u010djima reklo je da nikada nisu radile preporu\u010dene testove u trudno\u0107i zbog nedostatka pristupa medicinskim uslugama ili neophodnih finansijskih sredstava. 87% nije koristilo i ne poznaje ni jedan metod kontracepcije, 72% mladih \u017eena i devojaka ka\u017ee da \u017eive u izuzetno skromnim uslovima, u jednoj ili najvi\u0161e dve prostorije, sa ljudima iz druge porodice. 55% ka\u017ee da novac koji imaju nije dovoljan ni za najnu\u017enije, mnoge se oslanjaju na de\u010diji dodatak i veoma mnogo njih su ocenile da je pandemija negativno uticala na \u0161anse odraslih da rade za svoju porodicu. Postoje majke koje sa nepunih 25 godina ve\u0107 ra\u0111aju peto dete. Ovo je zabrinjavaju\u0107a pojava<\/em>\u201c.<\/p>\n
Dobra vest je da se organizacija Spasite Decu pro\u0161irila i na Republiku Moldaviju, jer su se programi koje su sproveli pokazali uspe\u0161nim. Gabriela Aleksandresku: Na\u0161 primer uspeha u Rumuniji pro\u0161irujemo na Republiku Moldaviju, gde sara\u0111ujemo sa Udru\u017eenjem Zdravlje za Mlade i sa centrom za Informisanje i Dokumentovanje po pitanju Prava Deteta u Ki\u0161injevu. Ove godine \u0107emo imati ovu integrisanu zajednicu programa, na nivou 16 \u017eupanija u Rumuniji i 15 rejona u Republici Moldaviji. Ovaj pristup je od su\u0161tinskog zna\u010daja s obzirom na to da je poznato da je trudno\u0107a u mladom dobu povezana sa visoko rizi\u010dnim trudno\u0107ama. Visok krvni pritisak, anemija, prevremeni poro\u0111aj, mala poro\u0111ajna te\u017eina, postporo\u0111ajna depresija i mnoge druge, a s druge strane, prerano maj\u010dinstvo izla\u017ee ove mlade majke riziku da napuste \u0161kolovanje, da u\u0111u u za\u010darani krug siroma\u0161tva, sa transgeneracijskim efektom. U okviru integrisanih intervencija u ugro\u017eenim ruralnim podru\u010djima lokalni specijalisti savetuju kako adolsecentkinje tako i njihove porodice. Va\u017eno je direktno komunicirati sa devojkama<\/em>\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Veliko siroma\u0161tvo, nedostatak obrazovanja, nezainteresovanost , nedostatak osoba koje bi razgovarale s njima o tome kako funkcioni\u0161e njihovo sopstveno telo. Ovo su nesre\u0107ni sastojci propalog \u017eivotnog iskustva. Danas govorimo o trudno\u0107i u izuzetno mladom uzrastu, kod devoj\u010dica do 15 godina, kao i o sistemskim nedostacima i \u0161ta se mo\u017ee u\u010diniti da se ova pojava umanji. […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":143666,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520063","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n