Ne postoji religija na svetu — bilo da je re\u010d o budizmu, hinduizmu, islamu ili judaizmu — koja nema bar jedno veliko hodo\u010da\u0161\u0107e. \u0160to se ti\u010de hri\u0161\u0107anstva, ono obiluje ovakvim izra\u017eavanjem vere. Jerusalim, Rim, Santjago de Kompostela, Lurd, Gr\u010dka sa Meteorom, Eginom, Nea Makri, Evija ili Sveta Gora samo su neka od poznatih mesta hodo\u010da\u0161\u0107a u hri\u0161\u0107anskom svetu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji, s ve\u0107inskim pravoslavnim stanovni\u0161tvom, zavr\u0161ena je godi\u0161nja sezona najve\u0107ih hodo\u010da\u0161\u0107a, \u0161to nam je prilika da o ovom velikom i verskom i dru\u0161tvenom fenomenu, u kome u\u010destvuje na desetine, mo\u017eda i stotine hiljada ljudi, razgovaramo sa Mirelom Banikom, nau\u010dnim istra\u017eiva\u010dem u oblasti socio-antropologije religija u okviru Rumunske Akademije. Zamolili smo ga da nam, za po\u010detak, navede najva\u017enija rumunska hodo\u010da\u0161\u0107a: Svaki hodo\u010dasnik — a me\u0111u va\u0161im slu\u0161aocima sam ube\u0111ena da ima mnogo onih koji su bili na hodo\u010da\u0161\u0107u — ima svoje preferencije. Ovo smemo da ka\u017eemo, nismo teolozi, ljudi vole jednog svetitelja vi\u0161e od drugog. Ali \u0107u poku\u0161ati da napravim klasifikaciju. Najva\u017enija hodo\u010da\u0161\u0107a bi bila ona u Ja\u0161iju i Bukure\u0161tu, gde su se pre Kovida okupljali desetine, stotine hiljada ljudi. Zatim sledi hodo\u010da\u0161\u0107e iz Nikule, hodo\u010da\u0161\u0107e Erdelja. Postoje i lokalna, veoma poznata hodo\u010da\u0161\u0107a, poput onih iz Kurtja de Ar\u0111e\u0161 — Sveti Filoftej, zatim hodo\u010da\u0161\u0107e iz manastira \u010cernika — Sveti Kalinik i relativno novo hodo\u010da\u0161\u0107e na karti Rumunije, koje postoji desetak-dvanaest godina, vezano za mesto u Prislopu, gde se nalazi grob oca Arsenija Boke<\/em>\u201c.<\/p>\n
U katoli\u010dkom hodo\u010da\u0161\u0107u danak koji hodo\u010dasnik odaje svetom je geografski — on mnogo hoda: to je, na primer, slu\u010daj sa \u010duvenim Kamino u Santjagu de Kompostela. U pravoslavlju stvari stoje druga\u010dije. Iako ne postoje dva identi\u010dna hodo\u010da\u0161\u0107a, sve imaju neke zajedni\u010dke karakteristike, koje isti\u010de istra\u017eiva\u010d Mirel Banika: Ono \u0161to pravoslavno hodo\u010da\u0161\u0107e \u010dini specifi\u010dnim je taj dug red \u010dekanja. Neki redovi su kra\u0107i, neki du\u017ei. Li\u010dno, najdu\u017ee sam \u010dekao u Ja\u0161iju, 2015-2016 godine, oko 20 sati. Kao i svaki hodo\u010dasnik, ponosan sam, hodo\u010dasnici su oduvek voleli da se pomalo hvale. Ne bi trebalo, ali vole da se hvale svojim dostignu\u0107ima! Druga karakteristika tipi\u010dna za pravoslavnu religiju i mo\u017eda tipi\u010dna za hodo\u010da\u0161\u0107a u Rumuniji je prisan i veoma direktan kontakt sa svetinjom koja se \u010duva u kov\u010dezima svetaca, na ikoni iz Nikule ili oko groba oca Arsenija Boke, iz Prislopa. Upravo ta intimnost sa svetim, \u010dinjenica da pravoslavni hodo\u010dasnik te\u017ei da dodiruje, da \u010duva svetinju, da bude blizu nje, da bude u veoma intimnom kontaktu sa generatorom svetog, donela je velike probleme u pandemiji, jer, \u017eive\u0107i u ovom posebnom, \u010dudnom i neobi\u010dnom vremenu, kontakt me\u0111u ljudima, kontakt sa svetim predmetima stvara probleme i vrlo \u010desto je kritikovan<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pandemija je poremetila na\u010din odvijanja hodo\u010da\u0161\u0107a — u normalnim\u201c vremenima, mravinjaci ljudi, more za\u0161titnih ograda i brojni \u010duvari reda, bezbrojni \u0161tandovi na kojima se prodaju kultni predmeti, u pozadini molitve i vizantijske pesme koje se \u010duju iz crkve, zahvaljuju\u0107i zvu\u010dnim sistemima, sve\u2026 pod lupom \u0161tampe. Pandemija je tako\u0111e poremetila regrutaciju hodo\u010dasnika: ljudi vi\u0161e nisu \u017eeleli ili nisu mogli da putuju onoliko daleko koliko su \u017eeleli. Ko su u\u010desnici? Rumunski hodo\u010dasnik se \u010desto i pe\u017eorativno povezuje sa \u017eenom, uglavnom starijom, iz ruralnih podru\u010dja i u najboljem slu\u010daju sa osnovnom \u0161kolom. Koga je Mirel Banika sreo u redu, na hodo\u010da\u0161\u0107u? Vidite, vreme prolazi nemilosrdno brzo, u knjizi koju sam napisao o fenomenu hodo\u010da\u0161\u0107a 2014-2015 godine, Potreba za \u010dudom. Fenomen hodo\u010da\u0161\u0107a u savremenoj Rumuniji\u201c i koja je objavljena u Poliromu, postavio sam sebi pitanje mo\u017eemo li napraviti portret hodo\u010dasnika? mo\u017eemo li re\u0107i, evo, ovo je hodo\u010dasnik?\u201c. Na \u010du\u0111enje nekih, naro\u010dito onih koji ne vole hodo\u010da\u0161\u0107a iz raznih razloga koje ne\u0107u ovde detaljisati, sreo sam \u0161irok dijapazon hodo\u010dasnika. Sreo sam, naravno, onog idealnog hodo\u010dasnika sa sela, koji jo\u0161 uvek nosi pitu u torbi i jede sre\u0107no komad proje sa sirom i lukom, ne idealizujem, istina je!, ali sam sreo — i to sam rekao i u knjizi, to ka\u017eem i sad — veoma sofisticirane hodo\u010dasnike, obu\u010dene u najskuplju planinsku opremu koja \u0161titi od ki\u0161e i vetra, koji su do\u0161li u red kao da \u017eele da osvoje Himalaje i koji su ovo videli kao ve\u017ebu u li\u010dnom razvoju. A ovo je znak sekularizacije u duhu veka u kom \u017eivimo!<\/em>\u201c<\/p>\n
Za neke od posmatra\u010da na marginama fenomena, hodo\u010da\u0161\u0107a su anahronizmi postmodernog vremena kroz koje prolazimo. Oduvek je postojala stigmatizacija hodo\u010dasnika i nije to izmi\u0161ljeno ni u Rumuniji ni u na\u0161e vreme — ka\u017ee nau\u010dni istra\u017eiva\u010d Rumunske Akademije, Mirel Banika: Re\u010d je o markeru, o vrlo jasnom i izrazitom znaku sekularizacije koja se sve ja\u010de ispoljava u na\u0161em dru\u0161tvu; sekularizacije, odnosno postepenog gubljenja religiozne ideje u dru\u0161tvu, odre\u0111enog stanja duha, odre\u0111ene religioznosti. I normalno je da je tako, jer mi smo udaljeni vi\u0161e od 30 godina od pada komunizma, starimo, Evropa stari i polako ali sigurno ulazimo u utabane staze sekularizacije Zapadne Evrope. Svi ti mladi ljudi koji su vikali, a mo\u017eda i nastavljaju da vi\u010du ho\u0107emo bolnice, a ne katedrale\u201c imaju svoj deo istine, a \u0161ta mislim kad ovo ka\u017eem? Oni su prva eti\u010dka generacija u istoriji Rumunije. Kad ka\u017eem eti\u010dka, mislim da su vaspitani u duhu rada, u kultu efikasnosti, u kultu dobro na\u010dinjene profesije, koji vi\u0161e ne razumeju bo\u017eansku intervenciju u ljudskom \u017eivotu, ne vide vi\u0161e ulogu odre\u0111enih praksi, uklju\u010duju\u0107i hodo\u010da\u0161\u0107a, da bi se dobro \u017eivelo, lepo, po\u0161teno i tako dalje. Ne zaboravimo, i posebno mislim da moramo podsetiti mla\u0111e, da su hodo\u010da\u0161\u0107a u vidu dugog \u010dekanja, kakve danas poznajemo, relativno skora\u0161nja verska praksa u milenijumskoj istoriji rumunskog pravoslavlja. Pojavili su se krajem devedesetih godina. Postojali su i pre toga, ali su bili veoma lokalizovani, veoma malog obima. Nije slu\u010dajno \u0161to su se tad pojavili, nakon pada komunizma, jer su ljudi tada osetili potrebu da na mesto uru\u0161enog sistema postave ne\u0161to \u0161to bi im dalo smisao i pravac u njihovom postojanju. I verujem da su hodo\u010da\u0161\u0107a uspela, od tada pa do sada, da uspe\u0161no ispune ovu misiju za mnoge gra\u0111ane ove zemlje<\/em>\u201c.<\/p>\n
Za mnoge Rumune, hodo\u010da\u0161\u0107a su neophodan duhovni lek, posebno u vremenima velike zdravstvene krize kroz koju prolazimo. Me\u0111utim, dok se hodo\u010da\u0161\u0107e, onako kako ga znamo, ne vrati u normalu, kao pre pandemije, re\u0161enje bi bilo — ka\u017ee istra\u017eiva\u010d Mirel Banika – ustrajnije unutra\u0161nje hodo\u010da\u0161\u0107e koje je, istina, beskrajno te\u017ee ostvariti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ne postoji religija na svetu — bilo da je re\u010d o budizmu, hinduizmu, islamu ili judaizmu — koja nema bar jedno veliko hodo\u010da\u0161\u0107e. \u0160to se ti\u010de hri\u0161\u0107anstva, ono obiluje ovakvim izra\u017eavanjem vere. Jerusalim, Rim, Santjago de Kompostela, Lurd, Gr\u010dka sa Meteorom, Eginom, Nea Makri, Evija ili Sveta Gora samo su neka od poznatih mesta hodo\u010da\u0161\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":93396,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520065","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n