Vi\u0161e od godinu dana pandemije, ograni\u010denja svih vrsta, onlajn nastave, \u010dasova koji se odr\u017eavaju sa prisustvom, ali i sa visokim rizikom po zdravlje\u2026 sve to je svakako uticalo na emocionalno blagostanje najmla\u0111ih. Ovo pokazuje i analiza koju je sprovelo Udru\u017eenje Save The Children, koje je u ovom periodu pru\u017ealo besplatna psiholo\u0161ka savetovanja u\u010denicima iz vi\u0161e gradova. Evo \u0161ta se konstatovalo, nakon ankete sprovedene me\u0111u onima koji su koristili ove usluge: svako tre\u0107e dete se suo\u010dilo sa anksiozno\u0161\u0107u i bilo mu je potrebno savetovanje i psiho-emocionalna podr\u0161ka, pri \u010demu je procenat ve\u0107i me\u0111u adolescentima i dosti\u017ee skoro 50%. Tako\u0111e, 90% dece kojima je bila potrebna psiholo\u0161ka terapija u poslednjih godinu dana imalo je emocionalne probleme u vezi sa ovim kontekstom pandemije. Na \u017ealost, iscrpno i zvani\u010dno istra\u017eivanje na ovu temu jo\u0161 ne postoji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
S druge strane, postoje podaci o tome kako je \u0161kola informisala svoje u\u010denike o opasnosti od pandemije i primenila mere zdravstvene bezbednosti u u\u010dionicama, mere koje o\u010digledno uti\u010du na emotivno stanje. Udru\u017eenje Save The Children je u saradnji sa Nacionalnim Savetom U\u010denika sprovelo i anketu na ove teme pod nazivom Ose\u0107a\u0161 li se bezbedno u svojoj \u0161koli\u201c na koju je odgovorilo skoro 22.000 u\u010denika. \u0160ta su ovim putem saznali re\u0107i \u0107e nam Silviju Morkan, Predsednik Nacionalnog Saveta U\u010denika: \u0160to se ti\u010de informativnih aktivnosti, uo\u010davamo da je informacija u vezi sa prevencijom preno\u0161enja bolesti ura\u0111ena kvalitetno u ve\u0107ini obrazovnih jedinica. Preko 86% u\u010denika je reklo da u potpunosti razume informacije koje je dalo osoblje zaposleno u \u0161koli. Mnogo manji procenat ispitanika je rekao da im je potrebno vi\u0161e poja\u0161njenja o ograni\u010davanju \u0161irenja virusa Sars-Kov-2 ili da \u010dak nisu dobili nikakve informacije na ovu temu. Kampanje informisanja o vakcinaciji koje je trebalo organizovati u \u0161kolama stigle su do manjeg broja u\u010denika. Vi\u0161e od tre\u0107ine ispitanika, oko 36%, reklo je da su se ovakve kampanje odvijale u njihovoj \u0161koli<\/em>\u201c.<\/p>\n
Da li se u ovim uslovima \u0161kola do\u017eivljava kao bezbedno mesto sa zdravstvenog stanovi\u0161ta? SIlviju Morkan: Ose\u0107aj sigurnosti koji \u0161kola pru\u017ea u\u010denicima bila je jo\u0161 jedna tema koju smo \u017eeleli da dotaknemo. I uprkos velikoj u\u010destalosti sa kojom se prelazilo na nastavu onlajn zbog bolesti u\u010denika, mo\u017eemo primetiti da ose\u0107aj sigurnosti u \u0161koli u velikoj meri postoji, prosek na nivou uzorka je 3,53 poena od 5, pri \u010demu 1 zna\u010di nimalo bezbedno\u201c, a 5 potpuno bezbedno\u201c. Vi\u0161e od polovine ispitanika je navelo visoke nivoe ovog ose\u0107anja sigurnosti. Samim tim odgovori na otvoreno pitanje na kraju na\u0161ih konsultacija su veoma raznovrsni, a mi\u0161ljenja su jednako podeljena izme\u0111u onih koji \u017eele da se u potpunosti pre\u0111e u online i onih koji ka\u017eu da je fizi\u010dko prisustvo u \u0161kolama sigurna i radija varijanta. Jednako su podeljena mi\u0161ljenja i o merama prevencije, kao \u0161to su no\u0161enje maski i dr\u017eanje distance, jer jedna strana \u017eeli da se stro\u017eije primenjuju, dok drugi \u017eele da se potpuno odustane od ovih mera\u201c.<\/em><\/p>\n
Me\u0111utim, anksioznost i na\u010din na koji se ona provla\u010di su veoma podmukli, te\u0161ko je re\u0107i \u0161ta ta\u010dno pokre\u0107e ovaj poreme\u0107aj i kako se manifestuje. Isto tako je te\u0161ko utvrditi da li je uzrok anksioznosti sama \u0161kola ili ceo kontekst pandemije. U svakom slu\u010daju, vlasti priznaju da trenutno ne postoji instrument za prikupljanje podataka o psihoemotivnom stanju u\u010denika. Ali ipak postoje neke naznake koje nastavnici mogu uo\u010diti i poku\u0161ati da re\u0161e uz pomo\u0107 \u0161kolskih psihologa, ka\u017ee Radu Sekelji, savetnik ministra prosvete: Iz na\u0161ih razgovora, uz pomo\u0107 specijalista, do\u0161li smo do zaklju\u010dka da anksioznost me\u0111u decom i mladima u \u0161koli postoji, ali da se ne prime\u0107uje dovoljno. Deca ne verbalizuju ovu anksioznost. Na emotivnom nivou to je signalizirano gestovima straha, pani\u010dnim izrazom, ponekad mo\u017eda nedostatkom interesovanja i na kognitivnom nivou. Ponekad deca postavljaju pitanja o odre\u0111enim stvarima koja, posredno, ukazuju da imaju neku drugu zabrinutost, dok mi u obrazovnom sistemu \u010desto direktno odgovaramo na pitanje ne analiziraju\u0107i \u0161ta se krije iza toga. Ali to je uloga nastavnika i roditelja i \u017eelim da verujem da \u0107e uskoro to biti uloga i \u0161kolskog psihologa koji \u0107e bisti u svakoj \u0161koli da uo\u010di gore navedene znake, da identifikuje njihove uzroke i re\u0161i ove situacije, naro\u010dito kad je anksioznost toliko velika da neka deca i mladi imaju \u010dak i somatske manifestacije\u201c<\/em>.<\/p>\n
Tako\u0111e, kod ku\u0107e roditelji treba pa\u017eljivo da posmatraju svoju decu i da razgovaraju sa njima, iako smo mi dru\u0161tvo koje te\u017ei da potiskuje emocije i deca nemaju priliku da izraze svoja ose\u0107anja\u201c, ka\u017ee psihijatar Karmen Trucesku: Svaka promena u rutini ili u pona\u0161anju je znak za uzbunu. Ako je deste spavalo 10-12 sati dnevno, a sad spava 18-20 ili ne spava uop\u0161te, ako promeni na\u010din ishrane, ako je izuzetno razdra\u017eljivo, jer je anksioznost te\u0161ko izraziti re\u010dima, a razdra\u017eljivost mo\u017ee biti znak toga, sve ovo zna\u010di da se ne\u0161to de\u0161ava. Ne o\u010dekujemo od roditelja da postavi dijagnozu, ali roditelj mo\u017ee primetiti promenu u emocionalnom stanju. Dalje, bilo da je anksioznost, bilo da je depresija, bilo da je bolest adaptacije, bilo da je re\u010d o maltretiranju, to utvr\u0111uje specijalista koji vidi dete. Bilo bi idealno da se konsultuje sa nastavnikom i da ima ovu duplu perspektivu. Tako da bih zaista volela da nastavnici zaista primete ova pona\u0161anja koja nisu tipi\u010dna: dete koje ne ustaje iz klupe, koje ne razgovara sa drugom decom, koje pla\u010de, koje ne jede na odmoru. Dete koje ne govori javno, koje ne govori pred drugom decom mo\u017ee imati osobenost razvoja\u201c<\/em>.<\/p>\n
Mogu\u0107nost saradnje nastavnika i roditelja u okviru \u0161kole mogla bi da postojati u okviru nedavne zakonodavne inicijative: staranje psiholo\u0161kih kabineta u svakoj \u0161koli, gde \u0107e se vr\u0161iti \u010desta testiranja dece i gde se pronalaze re\u0161enja za otklanjanje psihoemotivnih poreme\u0107aja. U ovom trenutku, me\u0111utim, ova inicijativa se nalazi u skup\u0161tinskoj raspravi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vi\u0161e od godinu dana pandemije, ograni\u010denja svih vrsta, onlajn nastave, \u010dasova koji se odr\u017eavaju sa prisustvom, ali i sa visokim rizikom po zdravlje\u2026 sve to je svakako uticalo na emocionalno blagostanje najmla\u0111ih. Ovo pokazuje i analiza koju je sprovelo Udru\u017eenje Save The Children, koje je u ovom periodu pru\u017ealo besplatna psiholo\u0161ka savetovanja u\u010denicima iz vi\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":85483,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520067","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n