Napredak tehnologije je imao dubok uticaj na savremeno dru\u0161tvo i doneo je nezamislive promene (nezamislive do pre dve decenije) u \u017eivotima ljudi. Tehnologija je postala nezamenljivi deo na\u0161ih \u017eivota. Ali masovna upotreba moderne tehnologije donela nam je ne samo koristi i udobnost, ve\u0107 i nove socijalne i psiholo\u0161ke probleme, od kojih je jedan hroni\u010dna zavisnost od tehnologije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zavisnost od tehnologije je posebna klasa bihejvioralne (nehemijske) zavisnosti koja podrazumeva preteranu interakciju \u010doveka i ma\u0161ine i koja uglavnom obuhvata fenomene zavisnosti od interneta, zavisnost od pametnih telefona i video igrica. Utvr\u0111eno je da zavisnost od tehnologije ima negativan uticaj na mnoge aspekte \u017eivota, kao \u0161to su zdravlje i dobrobit adolescenata i njihov akademski razvoj. Deca i tinejd\u017eeri su najranjiviji pred digitalnim. Ali odakle sve to dolazi? Kako da objasnimo, nau\u010dno i bez muke, beskrajne sate koje mali\u0161ani provode pred ekranima?<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Marija Elena Dumitresku je psiholog specijalizovan za kognitivno-bihejvioralne terapije i govori nam kako sve po\u010dinje: Prvu emociju koju do\u017eivljavamo kad se rodimo je strah. Dete napu\u0161ta materinsko okru\u017eenje i suo\u010dava se sa potpuno nepoznatom sredinom, punom neizvesnosti, imaju\u0107i potrebu za sigurno\u0161\u0107u. Beba pla\u010de, tra\u017ee\u0107i majku, kao da ka\u017ee vidi me\u201c, \u010duj me\u201c, posmatraj me\u201c. Dakle, prva emocionalna potreba u stvaranju ovog ose\u0107aja sigurnosti je pa\u017enja. Majka mu daje hranu, pru\u017ea mu za\u0161titu, ljubav i na taj na\u010din ose\u0107a ljubav koja dolazi da zameni strah i da zadovolji njegovu potrebu za sigurno\u0161\u0107u, a istovremeno je povezana sa ose\u0107ajem zadovoljstva. Tako na\u0161 mozak, do\u017eivljavaju\u0107i ovaj ose\u0107aj, postaje zavisnik od zadovoljstva, koje kasnije nau\u010dimo da razvijamo koriste\u0107i svoju rekreativnu sposobnost. Internet aktivnosti, posebno kad je u pitanju aktivnost na dru\u0161tvenim mre\u017eama, mo\u017ee zadovoljiti neke od na\u0161ih osnovnih potreba, odnosno potrebu za pa\u017enjom. Tamo mo\u017eemo biti vi\u0111eni, \u010duti, posmatrani, ima onih lajkova, srca i komentara koji mogu zadovoljiti na\u0161u potrebu za uva\u017eavanjem<\/em>\u201c.<\/p>\n
I do\u0161li smo do modela roditelja. Naravno, oni imaju najbolje namere, ali kad mu stalno ponavljate da ne mo\u017ee ni\u0161ta sam (odnosno bez roditelja), naravno da \u0107e mali\u0161an pobe\u0107i na internet, gde je sve, ali sve mogu\u0107e. Marija Elena Dumitresku: Ve\u0107 sam pomenula dve osnovne potrebe deteta. O\u010digledno, postoje i druge i \u017eelim da istaknem da roditelj u najboljoj nameri i sa puno ljubavi prenosi detetu, koje je malo i potpuno zavisi od njega, da ne mo\u017ee da bude samo i to je tako, ali tokom prolaska kroz razli\u010dite etape razvoja, dobro je dati im ovu mo\u0107. Dati mu ose\u0107aj mo\u0107i, da po\u010dne sam da radi neke stvari, sve dok ne postane odrasla osoba i mo\u0107i \u0107e sve da sam uradi. \u010cesto odrasla osoba veruje da je biolo\u0161ki uzrast re\u0161ilo ovu potrebu da kontroli\u0161e i da ima mo\u0107 nad sobom, samo \u0161to to nije slu\u010daj, jer emocionalna zrelost nije nu\u017eno povezana sa biolo\u0161kim uzrastom. Moramo dati na\u0161oj deci ovu mo\u0107. Online igrice mogu biti na\u010din da se ona iska\u017ee. Deca tad imaju ose\u0107aj da tad mogu sve \u0161to mogu ili ne mogu u stvarnom \u017eivotu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Sedam sati i dvadeset i dva minuta dnevno. Toliko prose\u010dan tinejd\u017eer potro\u0161i vremena na internetu. Ovo je cifra koju je dala studija sprovedena ove godine i objavljena u Savremeni pedijatrijski izve\u0161taji\u201c. Ovo je vi\u0161e od vremena predvi\u0111enog za spavanje ili \u0161kolske \u010dasove. Mladi se okre\u0107u vr\u0161njacima kao glavnom sistemu socijalne podr\u0161ke, a telefoni im omogu\u0107avaju stalnu vezu s prijateljima, kao i pristup popularnim medijima koji \u010desto defini\u0161u i oblikuju kulturu mladih. Evo \u0161ta Marija Elena Dumitresku ka\u017ee: Mo\u017eemo videti grupe dece kako se sastaju u stvarnom \u017eivotu, ali komuniciraju virtuelno i pitamo se za\u0161to. Ovo se posebno de\u0161ava u pubertetu, u adolescenciji, kada je potreba za imid\u017eom, da se stvari vide na odre\u0111eni na\u010din, veoma intenzivna i tada dolazi ovaj virtuelni plan i olak\u0161ava ovaj aspekt, s jedne strane, a s druge strane olak\u0161ava izlaganje u interakciji s drugima. Ako dolazimo sa osnovom emotivne nesigurnosti, onda sve \u0161to je deo ovog virtuelnog nekako olak\u0161ava ovo izlaganje, jer, na kraju krajeva, svi \u017eelimo da nam bude lak\u0161e, samo \u0161to ovo ne poma\u017ee detetu da se razvija i moramo prona\u0107i balans. Na kraju krajeva, \u017eivimo u epohi tehnologije, interneta. Ne poma\u017ee da zabranjujemo, jer se te\u017ei da se svaka zabrana prekr\u0161i, to je ljudska priroda. \u010cinjenica da ponekad stvari dovodimo do ekstrema i name\u0107emo ih bez mogu\u0107nosti da ove zabrane budu prekr\u0161ene, mo\u017ee uznemiriti dete veoma mnogo, jer rizikuje da bude odba\u010den od grupe kojoj pripada, a to s jedne strane kr\u0161i potrebu da se pripada grupi, a s druge strane, dete ose\u0107a da mu nisu ispunjene potrebe da bude prihva\u0107eno, po\u0161tovano. Moramo da unesemo podr\u0161ku u \u017eivot deteta. Da mu pomognemo da do\u017eivi zadovoljstvo dobro ura\u0111ene stvari u stvarnom \u017eivotu, na na\u010din na koji \u0107e se stvoriti ravnote\u017ea izme\u0111u onoga \u0161to mora da poka\u017ee u stvarnom \u017eivotu i onoga \u0161to je u\u010dinjeno online, na planu digitalne tehnologije, jer je ovo doba u kom \u017eivimo i, na kraju rajeva, sve se svodi na zadovoljenje potreba koja \u0107e odr\u017eavati tu ravnote\u017eu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Psiholog igra va\u017enu ulogu u ovoj jedna\u010dini. Zajedno s roditeljima mo\u017ee pomo\u0107i detetu da shvati da internet nije sila zla od koje treba da se kloni, ve\u0107 veoma korisno sredstvo u svakodnevnom \u017eivotu: Psihoedukacija je veoma va\u017ena u poznavanju razvojnih procesa deteta, jer je neophodno znati na koji na\u010din mo\u017eemo zadovoljiti potrebe koje \u0107e mu pomo\u0107i da razvije svoje samopo\u0161tovanje, samopouzdanje, kako bi mogao da se samoostvari i manifestuje sopstveni potencijal. Sve ovo \u0107e mu pomo\u0107i da pro\u017eivi to zadovoljstvo dobro obavljenog posla, da unese smisao i ispunjenje u svoj \u017eivot. Interakcija izme\u0111u deteta i psihoterapeuta pretpostavlja aktivnu ulogu roditelja u terapijskom procesu, jer mu je, dok dete ne postane odraslo, potrebna podr\u0161ka i vo\u0111stvo zna\u010dajnih ljudi u svom \u017eivotu. Kad je re\u010d o svemu \u0161to se ti\u010de tehnologije, online igrica, dru\u0161tvenih mre\u017ea, cilj je da oni postanu alati koji \u0107e pomo\u0107i da se dete razvija, a nikako da predstavlja na\u010din \u017eivota<\/em>\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Napredak tehnologije je imao dubok uticaj na savremeno dru\u0161tvo i doneo je nezamislive promene (nezamislive do pre dve decenije) u \u017eivotima ljudi. Tehnologija je postala nezamenljivi deo na\u0161ih \u017eivota. Ali masovna upotreba moderne tehnologije donela nam je ne samo koristi i udobnost, ve\u0107 i nove socijalne i psiholo\u0161ke probleme, od kojih je jedan hroni\u010dna zavisnost […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":286582,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520068","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n