Zbog ograni\u010denja saobra\u0107aja nametnutog pandemijom, zaga\u0111enje u velikim urbanim sredinama se \u010dini manjim, posebno tokom prvog vanrednog stanja, u prvoj polovini 2020. godine. Tada je u Rumuniji zna\u010dajno bio smanjen automobilski saobra\u0107aj, te implicitno i smetnje koje stvaraju automobili, naro\u010dito u Bukure\u0161tu, koji je na drugom mestu po stepenu zaga\u0111enja me\u0111u evropskim prestonicama. Me\u0111utim, time je u prvi plan izbio jedan ranije pomalo ignorisani fenomen: spaljivanje otpada u ruralnom podru\u010dju oko Bukure\u0161ta. Gusti dim i zagu\u0161ljiv miris svojstven po\u017earima ose\u0107ali su i jo\u0161 uvek ose\u0107aju Bukure\u0161tanci koji \u017eive na periiferiji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kao i u drugim slu\u010dajevima, uzbunu je diglo gra\u0111ansko dru\u0161tvo. Oana Nene\u010du, koordinatorka mre\u017ee senzora \u017eivotne sredine Aerlive i \u010dlanica ekolo\u0161kog udru\u017eenja Ekopolis, opisuje situaciju: Na \u017ealost, nemamo zvani\u010dne podatke od dr\u017eavnih organa koji bi trebalo da se bave ovom pojavom. Nemamo kona\u010dne podatke. Imamo samo informacije od onih koji su bili na terenu ili informacije koje smo mi primetili kad smo bili na terenu. Re\u010d je o materijalima koji poti\u010du od demonta\u017ee automobila, uglavnom je re\u010d o gumama, i generalno o materijalima koji se ne mogu revalorizovati. Ovi materijali se odvoze na njive ili na prostore koje pripadaju nekim op\u0161tinama u okolini Bukure\u0161ta, ali i u \u017eupaniji Dambovica, na primer. Materijal se nosi tamo i po\u0161to ga ima dosta, s vremena na vreme se pali. Jednostavno ih pale pripadnici seoskih zajednica koji se, koliko razumemo, bave raspar\u010davanjem. Ali o ovome ne mo\u017eemo mnogo \u0161ta re\u0107i jer nemamo zvani\u010dne podatke. Zato smo mi, nevladina organizacija Ekopolis i Aerlive ove jeseni pokrenuli kampanju pod nazivom Spaljeni vazduh\u201c. Poku\u0161avamo da dokumentujemo ovu pojavu kako bismo videli odakle doti\u010dni materijali dolaze, \u0161ta se sa njima de\u0161ava, za\u0161to na kraju budu spaljeni i za\u0161to op\u0161tine ne reaguju ja\u010de. Na primer, \u017eelimo da znamo za\u0161to ih ne sakupljaju sanitarni radnici koji rade na tim podru\u010djima, tako da ne bi do\u0161lo do spaljivanja tih materijala<\/em>\u201c.<\/p>\n
Koliko su ovi po\u017eari \u0161tetni saznajemo iz nedavne studije koju je sproveo Aerlive uz podr\u0161ku Instituta za atomsku fiziku iz Magurele. Ova studija pokazuje da se pri spaljivanju otpada u ku\u0107nim pe\u0107ima \u010destice tipa PM10, koje sadr\u017ee kancerogene hemikalije, ispu\u0161taju u vazduh u znatno ve\u0107oj koli\u010dini nego pri sagorevanju ogrevnog drveta. Tako\u0111e je utvr\u0111eno da se spaljivanjem plasti\u010dnog otpada (poliuretanska pena, ode\u0107a) osloba\u0111a do 700 puta vi\u0161e ugljovodonka sa hiljadama puta ve\u0107om toksi\u010dnosti u pore\u0111enju sa emisijama iz sagorevanja drveta. Istovremeno, me\u0111utim, fenomen je postao dovoljno velik da privu\u010de pa\u017enju nadle\u017enih. Primera radi, Inspektorat za vanredne situacije prijavio je za 2020. godine, na nivou Bukure\u0161t-Ilfov, preko 130 intervencija na terenu zbog spaljivanja otpada, a spaljeno je preko 870 tona ovakvog otpada.<\/p>\n
Oana Nene\u010du: Inspektorat za vanredne situacije izve\u0161tava o intervencijama koje vr\u0161i na privatnim imanjima gde se de\u0161avaju ta nekontrolisana spaljivanja, odnosno oko dvori\u0161ta ili \u010dak u dvori\u0161tima ljudi, na primer. Ali po\u017eare, koji su prili\u010dno \u010desti, gase upravo oni koji ih prave, pre nego \u0161to inspektori stignu. Na poljima je Inspekcija za za\u0161titu \u017eivotne sredine u prole\u0107e izvr\u0161ila niz opse\u017enih inspekcija i nekako je uspela da dokumentuje deo ovog problema u selu Sinte\u0161ti. Ali, u stvari, nemamo mnogo podataka o ovoj temi i to nam deluje zabrinjavaju\u0107e. Zato poku\u0161avamo da izvr\u0161imo pritisak na vlasti da prona\u0111u re\u0161enje<\/em>\u201c.<\/p>\n
Obja\u0161njenje za postojanje ovako velikih koli\u010dina neprikupljenog otpada na pravi na\u010din daje Evropska Komisija, koja Rumuniju \u0161alje na Evropski sud pravde zbog nepo\u0161tovanja Direktive o deponijama. Rumunija jednostavno nije sanirala dovoljan broj deponija da bi se otpad skladi\u0161tio na na\u010din na koji ne uti\u010de na zdravlje ljudi i ne zaga\u0111uje \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Udru\u017eenje za za\u0161titu prirode i \u017eivotne sredine se ve\u0107 nekoliko godina bavi situacijom deponija oko Bukure\u0161ta. Na \u010delu ove organizacije je aktivista Bogdan Tukmjanu: Trenutno u severozapadnom delu prestonice postoji mnogo sanitarnih i skladi\u0161nih operatera. Postoji oko 6 ili 7 preduze\u0107a koja imaju ovu delatnost, pored jednog od najva\u017eniji: deponije Glavnog grada, odnosno Generalne gradske ku\u0107e, pored mesta Rudenj, koja se u stvari nalazi na teritoriji prvog sektora. Iz godine u godinu problemi zaga\u0111enja su postajali sve ve\u0107i. Svi ovi objekti koje sam spomenuo i kojima se mogu dodati mnogi industrijski objekti su izuzetno zaga\u0111uju\u0107i. Postoji mnogo industrijskih ili poluindustrijskih objekata koji daju izuzetno visok doprinos klasi\u010dnom zaga\u0111enju koje generi\u0161e saobra\u0107aj i grejanje doma\u0107instava<\/em>\u201c.<\/p>\n
Deponije koje ne ispunjavaju standarde emituju te\u0161ke mirise, kao i \u0161tetne hemikalije, a otpad koji nije sme\u0161ten u ovim nemodernizovanim objektima se izgleda spaljuje. Osim toga, izgleda da spaljivanje ima i ekonomske uzroke. Na primer, gume i elektri\u010dni kablovi se spaljuju kako bi se unutra\u0161nji metal mogao povratiti nakon \u0161to se otopi guma.<\/p>\n
Bogdan Tukmjanu: Da, na \u017ealost, ovo je jedan nesre\u0107ni i izuzetno toksi\u010dan na\u010din koji je izabrala odre\u0111ena kategorija ljudi da bi zara\u0111ivala za \u017eivot. Problem je \u0161to ne mo\u017eemo kvantifikovati nesre\u0107u koja ostaje iza ovakvog paljenja otpada, \u010dime se radi valorifikacija materijala, naro\u010dito retkih materijala. Ponovo se suo\u010davamo sa istim nedostatkom koherentnosti i akcije od strane institucija. Kao primer navodim zanimljivu, ali dramati\u010dnu situaciju. U jednom trenutku, jedna od ovih udru\u017eenja za recikla\u017eu otpada je imala po\u017ear. Nakon 15 minuta od na\u0161eg dolaska tamo, sistem 112 je poslao poruku upozorenja koja signalizira po\u017ear vegetacije, iako su vatrogasci ve\u0107 bili na licu mesta<\/em>\u201c.<\/p>\n
Nedavno je u Senatu podnet predlog zakona kojim se predla\u017ee da nelegalno spaljivanje otpada bude krivi\u010dno delo i da se ka\u017enjava kaznom zatvora od 6 meseci do 3 godine ili nov\u010danom kaznom.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zbog ograni\u010denja saobra\u0107aja nametnutog pandemijom, zaga\u0111enje u velikim urbanim sredinama se \u010dini manjim, posebno tokom prvog vanrednog stanja, u prvoj polovini 2020. godine. Tada je u Rumuniji zna\u010dajno bio smanjen automobilski saobra\u0107aj, te implicitno i smetnje koje stvaraju automobili, naro\u010dito u Bukure\u0161tu, koji je na drugom mestu po stepenu zaga\u0111enja me\u0111u evropskim prestonicama. Me\u0111utim, time […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":91803,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520069","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n