Previ\u0161e dece u Rumuniji su \u017ertve napu\u0161tanja! Detinjstvo provode u siroti\u0161tima, u sistemima nege porodi\u010dnog tipa ili su pod brigom \u0161ire porodice — za sve njih re\u010d dom\u201c ili uop\u0161te ne postoji ili je duboko iskrivljeno. Prema zvani\u010dnoj statistici, trenutno skoro 76 hiljada dece ima, na primer, roditelje koji su oti\u0161li da rade u inostranstvu. Nedavno je ombudsman Renate Veber izjavila da \u0107e njihov broj biti mnogo ve\u0107i — preko 100 hiljada — \u0161to je u\u017easno, s obzirom na to da mnogo njih ne\u0107e biti, iz raznih razloga, u evidenciji ili u ne\u010dijoj pa\u017enji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od desetine hiljada napu\u0161tene dece, skoro 4.000 je u oko 140 domova. Za\u0161to se nalaze tamo? Robert Jon, direktor razvoja u nevladinoj organizaciji Hope and Homes for Children\u201c: U Rumuniji svako tre\u0107e dete \u017eivi ispod granice siroma\u0161tva i zbog siroma\u0161tva ve\u0107ina dece u ovom trenutku zavr\u0161ava u hraniteljskim porodicama. Re\u010d je o \u010detvrtom, petom, \u0161estom detetu, uglavnom sa sela, za koje se ni\u0161ta vi\u0161e ne nalazi kod ku\u0107e. Deca zavr\u0161avaju u hraniteljskim porodicama i iz raznih drugih razloga! Mo\u017eda zato \u0161to oba roditelja rade u inostranstvu. Mo\u017eda zato \u0161to je dete bilo napu\u0161teno u bolnici. Mo\u017ee biti zato \u0161to je sud odlu\u010dio da ukloni zlostavljano dete iz takvog okru\u017eenja. Ali ako pogledamo osnovni uzrok institucionalizacije, to je i dalje siroma\u0161tvo<\/em>\u201c.<\/p>\n
Vreme je pokazalo da su \u0161anse veoma male da deca u siroti\u0161tu postanu odrasli kakvo dru\u0161tvo o\u010dekuje i prihvata. \u0160ta se mo\u017ee u\u010diniti da bi se stvari promenile? Robert Jon: Najbolje \u0161to mo\u017eemo da uradimo je da obezbedimo bud\u017eetska izdvajanja da spre\u010dimo odvajanje deteta od porodice. U svim vladama nakon Revolucije, nije postojala bud\u017eetska alokacija. Postoje za rad centara, odnosno kada se dete izdvoji iz porodice, \u0161to je neprirodno. Trebalo bi da imamo bud\u017eetska izdvajanja da spre\u010dimo odvajanje deteta od porodice, da pomognemo onim siroma\u0161nim roditeljima ili deci osetljivog socio-ekonomskog porekla da ostanu sa roditeljima. Kada do\u0111e do preloma, govorimo o tragediji i za dete i za porodicu, koju odlu\u010dujemo da re\u0161imo institucionalizacijom deteta, koje nema nikakvu krivicu u ovoj dinamici. Programe za spre\u010davanje odvajanja deteta od porodice uglavnom podr\u017eavaju neprofitne organizacije poput na\u0161e. Dugoro\u010dno gledano, trebalo bi sagledati \u0161ta obrazovanje uop\u0161te zna\u010di, obrazovanje roditelja iz ugro\u017eenih sredina i obrazovanje dru\u0161tva u celini. Dugoro\u010dno gledano, trebalo bi da odaberemo, kao dr\u017eava, da ne dozvolimo da se institucionalizacija prepozna kao oblik za\u0161tite dece. Ne bismo izabrali da svoju decu ostavimo u domu, ali smatramo da je to u redu za drugu decu i to ne bi trebalo da bude slu\u010daj. Trebalo bi da imamo vi\u0161e preventivnih slu\u017ebi, da imamo \u0161to vi\u0161e domova porodi\u010dnog tipa, \u0161iroku mre\u017eu profesionalnih hranitelja i da pomognemo roditeljima da svoju decu dr\u017ee kod ku\u0107e<\/em>\u201c.<\/p>\n
S ovim ciljem, Hope and Homes for Children\u201c deluje na tri nivoa, koja nam detaljno opisuje direktor razvoja organizacije: Radimo individualno za svako dete i porodicu kako bismo obezbedili ono \u0161to je detetu ili porodici potrebno. U nekim slu\u010dajevima to mo\u017ee zna\u010diti le\u010denje, u nekim slu\u010dajevima spre\u010davanje napu\u0161tanja \u0161kole, u nekim slu\u010dajevima mo\u017eda obu\u0107u, ode\u0107u, najnu\u017eniju opremu koja iz raznih razloga ne postoji za tu porodicu. Radimo na zatvaranju domova (n.red. putem Memoranduma potpisanog sa okru\u017enim ve\u0107ima i Generalnom upravom za za\u0161titu dece) i zamenjujemo ih onim \u0161to zovemo alternativnim metodama zbrinjavanja\u201c — domovima porodi\u010dnog tipa, profesionalna maj\u010dinska nega\u2026 I na kraju, poma\u017eemo mladima koji napu\u0161taju sistem za\u0161tite sa 18, odnosno 26 godina, da naprave prve korake ka samostalnom \u017eivotu. Pla\u0107amo, na primer, njihovu kriju, jer iako su prepoznati kao ugro\u017eena populacija i imaju pristup socijalnim stanovima, u Rumuniji trenutno nema dovoljno ovakvih jedinica i mladi ljudi koji napu\u0161taju domove ne mogu im pristupiti, a nakon napu\u0161tanja doma alternativa im je \u017eivot pod vedrim nebom. Nakon toga moramo na\u0107i odgovor, zajedno sa njima, na pitanje da li mi treba jo\u0161 \u0161kolovanja?\u201c ili koji posao mi najvi\u0161e odgovara?\u201c Za nas je za\u0161tita deteta apsolutno najva\u017enija i, onda, ovo je oblast kojom se bavimo. Svi ostali mogu da nam se pridru\u017ee, mogu pristupiti na\u0161oj internet stranici departedefrica.ro, gde mogu saznati na koje sve na\u010dine mogu da pomognu deci koju podr\u017eavamo ili mogu jednostavno da po\u0161alju poruku sa tekstom hope\u201c na 8864 za mese\u010dnu donaciju od 4 evra<\/em>\u201c.<\/p>\n
Oana Dragulinesku, osniva\u010dica digitalnog Muzeja napu\u0161tanja, tako\u0111e se priklju\u010dila. Virtuelno sedi\u0161te ovog muzeja je biv\u0161i dom-bolnica za decu sa te\u0161kim smetnjama u razvoju u Sigetu Marmacijej — najja\u010di i najbolniji simbol fenomena napu\u0161tanja i institucionalizacije u komunisti\u010dkoj Rumuniji, pre 1989. godine. Zatvorena pre 20 godina, dom-bolnica u Sigetu i dalje ostaje u se\u0107anju mnogih kroz snimke koje su obi\u0161le svet neposredno posle Revolucije. \u017delimo da Muzej napu\u0161tanja postane isceliteljski prostor za zajednicu \u010dija kolektivna trauma nikada nije bila istinski priznata i javno diskutovana — trauma stotina hiljada dece napu\u0161tene tokom komunizma, ali i u novijoj istoriji zemlje — ka\u017ee Oana Dragulinesku: Za koga bi trebalo da bude isceljenje? Verovatno za nas, kao naciju. Mislim da treba da se izle\u010dimo od ravnodu\u0161nosti, jer obe institucije — mi govorimo samo o jednoj, iz Sigeta, ali u Rumuniji je bilo nekoliko stotina, a verovatno nekoliko desetina u ovom ekstremnom obliku doma-bolnica — ove institucije su bile u sred gradova, ljudi poput mene i vas su radili tamo, a ipak u na\u0161im intervjuima izgleda da niko nije znao, pa ni oni koji su radili o oblasti socijalne pomo\u0107i, da se u Sigetu de\u0161ava ne\u0161to tako stra\u0161no. Mislim da je to na\u010din da se za\u0161titimo kad vidimo ne\u0161to u\u017easno, lak\u0161e nam je da se osvrnemo unazad. I mo\u017eda jeste lak\u0161e, ali kratkoro\u010dno! Dugoro\u010dno gledano, evo \u0161ta se desilo skretanjem pogleda. U Rumuniji, stopa napu\u0161tanja je opala nakon 1989. godine i nakon ukidanja uredbe 770 o zabrani abortusa ili bilo kakvog vida kontracepcije. Zato mislimo da bi bilo lekovito da pri\u010damo o ovome, da shvatimo da odlazak na rad u inostranstvo za na\u0161u decu, da bi ona imala bolji \u017eivot, mo\u017ee sti\u0107i, naravno u mnogo bla\u017eem obliku, tako\u0111e do vida napu\u0161tanja i iz ove perspektive, \u017eeleli bismo da muzej bude iscelitelj<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ne zaboravimo: napu\u0161tanje je najgori oblik zanemarivanja deteta!<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Previ\u0161e dece u Rumuniji su \u017ertve napu\u0161tanja! Detinjstvo provode u siroti\u0161tima, u sistemima nege porodi\u010dnog tipa ili su pod brigom \u0161ire porodice — za sve njih re\u010d dom\u201c ili uop\u0161te ne postoji ili je duboko iskrivljeno. Prema zvani\u010dnoj statistici, trenutno skoro 76 hiljada dece ima, na primer, roditelje koji su oti\u0161li da rade u inostranstvu. […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":143908,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520070","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n