Bilo da je u pitanju fizi\u010dko, seksualno, kulturno, duhovno ili sajber nasilje, uvek govorimo o mo\u0107i, kontroli. Nasilje je proces koji se ponavlja. \u010cesto nasilje degeneri\u0161e i mo\u017ee \u010dak dovesti do ubistva. Ova bolesna igra kontrole i mo\u0107i ostavlja duboke traume u du\u0161i \u017ertve. \u0160ta je psihi\u010dko nasilje u porodici? Koje su faze ovog procesa?<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kristina Nastase je iskusni psihoterapeut i obja\u0161njava: Psiholo\u0161ki, nasilje u porodici uklju\u010duje namerno pona\u0161anje ili radnju koja koristi fizi\u010dku ili emotivnu prinudu na drugog \u010dlana porodice kako bi se nametnula mo\u0107 i kontrola nad njim ili njom. Dakle, zlostavljanje. \u010cini se da je nasilje u porodici proces koji se ponavlja. To je kao niz uvredljivih pona\u0161anja koja, kada se jednom jave, postaju predvidljiva. Ova situacija je podeljena na \u010detiri faze koje se nalaze i u pona\u0161anju agresora i u pona\u0161anju \u017ertve. U prvoj fazi se javlja pritisak. \u017drtva se ose\u0107a nelagodno, poku\u0161ava da pobolj\u0161a klimu i pazi na svoje gestove i pona\u0161anja. U drugoj fazi, fazi agresije, \u017ertva se ose\u0107a poni\u017eeno, tu\u017eno i ima ose\u0107aj da je situacija nepravedna, da drugi uvek dobija ono \u0161to \u017eeli. Tre\u0107a faza, pravdanje, je kada \u017ertva poku\u0161ava da razume obja\u0161njenja i pomogne agresoru da se promeni. \u017drtva sumnja u sopstveno vi\u0111enje situacije i ose\u0107a se odgovornom za situaciju. U \u010detvrtoj fazi, fazi pomirenja (ili medeni mesec) \u017ertva pru\u017ea \u0161ansu agresoru. Poma\u017ee mu, posmatra njegove napore i veruje da \u0107e agresor promeniti svoje navike. Rumunija, na \u017ealost, zauzima vode\u0107e mesto u Evropskoj Uniji po pitanju nasilja u porodici. Svakih 30 sekundi jedna \u017eena je pretu\u010dena, a 3 od deset \u017eena su psihi\u010dki ili fizi\u010dki napadnute od svoje 15. godine. Druga statistika Evropske Unije pokazuje da u Rumuniji svakog sata dvoje dece budu \u017ertve nasilja u porodici i da se u 86% prijavljenih slu\u010dajeva zlostavljanje dece de\u0161ava u porodici. Samo jedan od 9 roditelja ne bi udarilo svoje dete, a 50% ka\u017ee da to radi zbog dobrobiti deteta. 63% dece je reklo da su ih roditelji bar jednom udarili<\/em>\u201c.<\/p>\n
Mo\u017eda izgleda paradoksalno, ali \u017ertva, iako vi\u0161e puta zlostavljana, ne napu\u0161ta agresora. Prevarena njegovim kasnijem pona\u0161anjem, njegovim obe\u0107anjima, \u017ertva pristaje da mu pru\u017ei jo\u0161 jednu \u0161ansu. Zatim jo\u0161 jednu. Kristina Nastase: Postoji faza u procesu nasilja u porodici, koja se zove medeni mesec, kada nasilnik menja svoje pona\u0161anje prema \u017ertvi samo da bi je spre\u010dio da napusti vezu. Agresori mogu da izraze ono \u0161to izgleda kao iskreno kajanje, mogu da tvrde da tra\u017ee stru\u010dnu pomo\u0107, pa \u010dak i da se pona\u0161aju kao osoba puna ljubavi i brige, da bi povratili poverenje \u017ertve. Ne zaboravimo da je \u017ertva nakon agresije i potpuno je konfuzna. Dobrota, obe\u0107anja i zakletve da je vi\u0161e ne\u0107e udariti mogu naterati \u017ertvu da veruje da veza mo\u017ee biti spa\u0161ena. Veoma je va\u017eno da \u017ertve shvate da one nisu uzrok zlostavljanja koje im je usmereno, da ne treba da imaju taj ose\u0107aj krivice u odnosu sa agresorom, ose\u0107anje koje ih dr\u017ei u ovom za\u010daranom krugu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Zlostavljanje mo\u017ee imati razli\u010dite oblike, upozorava Kristina Nastase: Poznato je nekoliko oblika nasilja u porodici. Fizi\u010dko nasilje je najo\u010digledniji oblik i odnosi se na telesne porodice. Seksualno nasilje podrazumeva seksualne radnje bez pristanka \u017ertve, pred ostalim \u010dlanovima porodice ili pred decom. Psiholo\u0161ko nasilje obuhvata ozbiljne pretnje, prinudu, li\u0161avanje slobode, maltretiranje, emocionalne ucene, poni\u017eavanje, ismevanje, kori\u0161\u0107enje dece kao sredstvo pritiska. Dru\u0161tveno nasilje podrazumeva izolaciju \u017ertve, zabranom ili ograni\u010davanjem kontakta sa porodicom ili prijateljima. Ekonomsko nasilje je zabrana rada, ograni\u010davanje \u017ertve pristupu novcu, li\u010dnim stvarima, hrani, telefonu, svim onim stvarima koje te \u010dine samostalnim. Duhovno nasilje se odnosi na zabranu prava govora maternjeg jezika ili primoravanje na verske prakse koje su \u017ertvi neprihvatljive. Pojavio se i novi tip nasilja u porodici — sajber nasilje. Re\u010d je o uznemiravanju online, koje podrazumeva pra\u0107enje i presretanje razli\u010ditih elektronskih naprava, bez pristanka \u017ertve. Dakle, iz pozicije kontrole i mo\u0107i<\/em>\u201c.<\/p>\n
Emotivna ucena, izazivanje krivice, stalno ponavljanje pro\u0161lih gre\u0161aka \u017ertve, manipulacija, prinuda. To sve je nametanje krivice, guilt tripping\u201c: Guilt tripping je deo nasilja u porodici koje se zove emotivno nasilje, i za razliku od fizi\u010dkog nasilja, ovo je dug proces koji \u017ertva ne prime\u0107uje i po\u010dinje da ga smatra normalnim stanjem svari. U su\u0161tini, ovo je oblik verbalne ili neverbalne komunikacije, u kojoj nasilnik poku\u0161ava da izazove ose\u0107anje krivice kod \u017ertve u nastojanju da kontroli\u0161e njeno pona\u0161anje. Ovo je jasni oblik psiholo\u0161ke manipulacije i prinude i mogu se prepoznati u slede\u0107im situacijama: kada se komentari\u0161e i sugeri\u0161e da nisu radili toliko dobro ili mnogo kao agresor, kada se govori o gre\u0161kama koje je \u017ertva na\u010dinila u pro\u0161losti, kada ih podse\u0107aju na usluge, kada se pona\u0161aju kao da su besni a zatim negiraju da postoji problem, kada se javlja tretman \u0107utanja, pokazuju\u0107i jasno govorom tela, tonom glasa i izrazom lica da se ne odobravaju ono \u0161to \u017ertva \u010dini. Izazivanje ose\u0107aja krivice mo\u017ee se koristiti da partner uradi ono \u0161to agresor \u017eeli, ali ima cenu: mo\u017ee naterati drugu osobu da se ose\u0107a izmanipulisano<\/em>\u201c.<\/p>\n
Deca su najvi\u0161e izlo\u017eena i najlak\u0161e povre\u0111ena. Deca su savr\u0161ene \u017ertve, jer nemaju referentni odnos. Zlostavljana deca \u010dak misle da je to normalno. Koje su posledice fizi\u010dke, psihi\u010dke ili druge agresije na decu, re\u0107i \u0107e nam psiholog Kristina Nastase: Deca \u010desto ostaju lojalna nasilnom roditelju ili staratelju, jer se pla\u0161e \u0161ta \u0107e se desiti ako se prijavi zlostavljanje. Emotivno zlostavljano dete mo\u017ee misliti da je vre\u0111anje ili odbijanje ne\u017enosti normalno. Mogu\u0107e je da ne\u0107e nikom re\u0107i o zlostavljanju, jer smatra da je njihovo iskustvo normalno pona\u0161anje. Prakti\u010dno dete \u010desto misli da je odgovorno za zlostavljanje i da to zna\u010di da je nevoljeno i ne\u017eeljeno. Samo pore\u0111enjem sa porodicama prijatelja, samo razgovorom u \u0161koli mo\u017ee razumeti da ono \u0161to pro\u017eivljava je toksi\u010dno. Posledice ovog nasilja nad decom mogu biti ozbiljne i mogu da opstanu do odraslog doba. Ovakvo dete mo\u017ee imati problema sa privr\u017eeno\u0161\u0107u. Tako\u0111e, deca mogu biti izlo\u017eena pove\u0107anom riziku od lo\u0161ih odnosa sa vr\u0161njacima, mogu imati probleme po pitanju intimnosti, pote\u0161ko\u0107e u re\u0161avanju sukoba, agresivnost u odnosima, antisocijalno pona\u0161anje, \u010dak i probleme delikvencije, zavisnosti, agresivno pona\u0161anje i, bez adekvatne intervencije, osobe zlostavljane u detinjstvu imaju ve\u0107i rizik da zlostavljaju svoju decu nego osobe koje nisu bile zlostavljane<\/em>\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bilo da je u pitanju fizi\u010dko, seksualno, kulturno, duhovno ili sajber nasilje, uvek govorimo o mo\u0107i, kontroli. Nasilje je proces koji se ponavlja. \u010cesto nasilje degeneri\u0161e i mo\u017ee \u010dak dovesti do ubistva. Ova bolesna igra kontrole i mo\u0107i ostavlja duboke traume u du\u0161i \u017ertve. \u0160ta je psihi\u010dko nasilje u porodici? Koje su faze ovog procesa? […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":143950,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520073","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n