2022. je godina novog popisa stanovni\u0161tva u Rumuniji, koji je prvobitno bio planiran za 2021. godinu, ali je odlo\u017een zbog pandemije. U o\u010dekivanju kona\u010dnih podataka, koji \u0107e se uporediti sa podacima prikupljenim 2011. godine na prethodnom popisu, sada\u0161nja statistika nam daje zabrinjavaju\u0107u sliku mortaliteta i nataliteta. Iako je broj novoro\u0111en\u010dadi ostao relativno konstantan tokom pandemije, odnosno prili\u010dno mali, mortalitet je porastao. U 2021. godini ukupan broj preminulih Rumuna, bez obzira na uzrok, prema\u0161io je 334 hiljade, odnosno 27% vi\u0161e nego u periodu pre pandemije. A veliki mortalitet za dve godine pandemije, ukupno, prema\u0161io je 100 hiljada osoba.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istovremeno, u Rumuniji je 2020. godine ro\u0111eno 40.000 dece manje nego 2019. godine. Naime, u poslednjem periodu, ro\u0111eno je najmanje dece u poslednjih sto godina, ka\u017ee Vasile Gecau, sociolog i stru\u010dnjak za demografiju. Ovo \u010dini prirodni prira\u0161taj, odnosno razliku izme\u0111u broja ro\u0111enih i preminulih, bude i dalje negativan, ubrzavaju\u0107i prirodni pad, rekao je Vasile Gecau: Prirodni pad broja stanovnika pre pandemije, 2019. godine, iznosio je 71.000 stanovnika. U 2020. godini ovaj prirodni pad je porastao na 120.000, a podaci za prvih 11 meseci 2021. godine ukazuju na veoma nagli porast broja umrlih, prirodni pad dosti\u017eu\u0107i skoro 150.000 stanovnika. Ako tome dodamo i mesec decembar, mogu\u0107e je da smo pro\u0161le godine imali u\u017easan prirodni pad, od 160-170.000 stanovnika samo u jednoj godini. Ovo je grozna cifra, u pore\u0111enju sa populacijom zemlje od 19 miliona stanovnika<\/em>\u201c.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de uzroka ove visoke stope mortaliteta, Vasile Gecau nam iznosi detalje: Pove\u0107anje broja preminulih u 2020. godini, a naro\u010dito u 2021. godini, poti\u010de samo u umerenoj proporciji od bolesti Kovida. U slu\u010daju cirkulatornih i respiratornih bolesti, drugih nego Kovid, broj smrtnosti je porastao. Ovaj porast je bio povezan sa pandemijom, ali se jo\u0161 uvek rade studije. Poznato je, na primer, u slu\u010daju bolesti cirkulacije, da je socijalna izolacija u slu\u010daju karantina dovela do broja smrtnosti kod starijih osoba u ovom kontekstu pandemije. U slu\u010daju respiratornih bolesti, drugih nego Kovid, ako pogledamo podatke, mo\u017eemo videti da postoji porast mortaliteta od pneumonije. Verovatno postoji veza izme\u0111u generalnog konteksta pandemije i karakteristika ovog virusa, ali kona\u010dni podaci, ako budu postojali, da\u0107e nam vrlo ta\u010dnu sliku o celokupnom mortalitetu po razlozima smrti. Tada \u0107emo mo\u0107i da izmerimo ta\u010dno gde se ta\u010dno nalazi smrtnost od infekcije Kovidom, u odnosnu na ukupni mortalitet<\/em>\u201c.<\/p>\n
Do tad se mogu meriti neposredni efekti mortaliteta poslednjih godina. Vasile Gecau: Pove\u0107anje mortaliteta u oktobru i novembru uticalo je na smanjenje o\u010dekivanog \u017eivotnog veka pri ro\u0111enju, \u0161to se i o\u010dekivalo. Dakle, na nivou jedne kalendarske godine, o\u010dekivani \u017eivotni vek na ro\u0111enju za celokupno stanovni\u0161tvo, kod mu\u0161karaca i \u017eena u Rumuniji je skoro 76 godina. Podaci za prvih 11 meseci pro\u0161le godine pokazuju o\u010dekivani \u017eivotni vek za tri godine manji, dakle 73 godine. A ako ovome dodamo i mesec decembar, vrlo je verovatno da \u0107e \u017eivotni vek za celu godinu biti 72 godine. Pad o\u010dekivanog \u017eivotnog veka za \u010detiri godine je ogroman. Naravno, i u drugim zemljama gde je smrtnost od pandemije ve\u0107a, dolazi do smanjenja o\u010dekivanog \u017eivotnog veka. Ali je re\u010d o mnogo manjim vrednostima od onih koje je 2020. godina zabele\u017eila na\u0161a zemlja i od onih koje se jasno iscrtavaju za 2021. godinu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ove brojke samo jo\u0161 jasnije opisuju fenomen koji se de\u0161ava ve\u0107 du\u017ee vreme: nove generacije ro\u0111ene u Rumuniji vi\u0161e ne obezbe\u0111uju nivo smene stanovni\u0161tva, ukazuje sociolog Vasile Gecau: Da bi se stanovni\u0161tvo pove\u0107alo ili bar ostalo konstantno, potrebno je da u proseku svaka \u017eena u svom \u017eivotu rodi dvoje dece. Samo dvoje dece za jednostavnu smenu stanovni\u0161tva. Ako se u proseku rodi vi\u0161e od dvoje dece, budu\u0107a populacija \u0107e se pove\u0107ati, dakle bi\u0107e preko nivoa broj\u010dane smene. Ali, u Rumuniju, poslednja generacija koja je obezbedila genetsku smenu je generacija ro\u0111ena 1961. godine. Sve slede\u0107e generacije su imale manje od dva potomka na jednu \u017eenu. Koliko broj ovakvih generacija raste, o\u010digledno je da \u0107e se populacija vremenom smanjiti, jer ne obezbe\u0111uje sopstvenu smenu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ima\u0107emo vi\u0161e podataka i, implicitno, detaljniju sliku o demografskim evolucijama i involucijama nakon popisa stanovni\u0161tva. Odvijanje ovog popisa planirano je na slede\u0107i na\u010din: online auto-popis stanovnika po\u010dinje 14. marta 2022. godine, a popis stanovnika na terenu, putem intervjua, po\u010dinje 16. maja 2022. godine. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 2022. je godina novog popisa stanovni\u0161tva u Rumuniji, koji je prvobitno bio planiran za 2021. godinu, ali je odlo\u017een zbog pandemije. U o\u010dekivanju kona\u010dnih podataka, koji \u0107e se uporediti sa podacima prikupljenim 2011. godine na prethodnom popisu, sada\u0161nja statistika nam daje zabrinjavaju\u0107u sliku mortaliteta i nataliteta. Iako je broj novoro\u0111en\u010dadi ostao relativno konstantan tokom pandemije, […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":143754,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520079","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n