Jedna od najneo\u010dekivanijih koristi od pandemije za obi\u010dnog \u010doveka je bila da promeni dinamiku rada. Govorimo o promeni paradigme rada, u smislu da zaposleni sada raije daju otkaz, \u010dak i bez rezervnog plana, nego da pristaju na sve vrste kompromisa. Nedavna studija je pokazala da samo 3% anketiranih \u017eeli potpuni povratak rada na radnom mestu, dok je velika ve\u0107ina rekla da bi podnela ostavku ako bi bili primorani da rade ne\u0161to \u0161to ne \u017eele. 86% zaposlenih \u017eele da rade od ku\u0107e najmanje dva dana nedeljno, a studija je obuhvatala 10.000 osoba \u0161irom sveta!<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iz razgovora sa Ralukom Dumitrom, Head of Marketing u eJobs grupi, sazna\u0107emo kako se tokom pandemije promenila dinamika rada kod nas i u svetu, kako izgleda tr\u017ei\u0161te rada u Rumuniji 2022. godine i koje su oblasti gde se najvi\u0161e zapo\u0161ljava. I da, govorimo i o The Great Resignation\u201c, fenomen koji nije zaobi\u0161ao ni Rumuniju, mada je jo\u0161 uvek mali: Ako smo 2021. godine \u010duli za The Great Resignation\u201c koja je kod nas nazvana Velikom Ostavkom\u201c, prime\u0107ujemo da se, malo po malo, fenomen pribli\u017eava Rumuniji. U studiji koju smo nedavno sproveli me\u0111u kandidatima, 21% njih je priznalo da bi dalo ostavku bez rezervnog plana. Ovaj procenat koji, iako nije mali, iznena\u0111uje s obzirom na to da moramo imati u vidu da ovi zaposleni vi\u0161e nisu spremni na kompromise na radnom mestu. \u0160tavi\u0161e, 8 od 10 Rumuna je u istoj anketi reklo da im je glavni prioritet ove godine da promene posao i da su ve\u0107 po\u010deli da ga tra\u017ee. Jo\u0161 vi\u0161e iznena\u0111uje to \u0161to smo svedoci velikog optimizma, jer skoro polovina njih misli da \u0107e na\u0107i posao za manje od tri meseca. S druge strane, ne znam da li je to vi\u0161e optimizam ili realnost tr\u017ei\u0161ta, jer smo trenutno u izuzetno velikom deficitu talenata, \u0161to o\u010digledno stavlja kandidate u privilegovan polo\u017eaj, gde mogu da biraju posao koji \u017eele, pregovaraju o svojim beneficijama i istovremeno im daje poverenje da \u0107e, ako daju ostavku, \u010dak i bez rezervnog plana, dovoljno brzo prona\u0107i posao. A takva je i realnost tr\u017ei\u0161ta, jer je ta\u010dno da \u0107e dobri stru\u010dnjaci vrlo brzo na\u0107i posao u skladu sa svojim o\u010dekivanjima<\/em>\u201c.<\/p>\n
Raluka Dumitra nam ka\u017ee i koje su oblasti u kojima nedostaju stru\u010dnjaci, ko i gde zapo\u0161ljava: U ovom trenutku, rumunsko tr\u017ei\u0161te rada je u galopiraju\u0107em deficitu talenata. Od po\u010detka godine do sada (sredina februara) na platformi je objavljeno 60.000 novih radnih mesta. Zapo\u0161ljava se u Bukure\u0161tu i velikim gradovima, a oblasti u kojima se najvi\u0161e zapo\u0161ljava su maloprodaja, usluge, kol-centri, proizvodnja, IT-Telekom, logisti\u010dki transport, prehrambena industrija, gra\u0111evina. Uradili smo, pre samo nekoliko nedelja, jo\u0161 jednu anketu me\u0111u poslodavcima i ovog puta smo ih pitali koje su oblasti u kojima misle da \u0107e se najvi\u0161e zapo\u0161ljavati ove godine, a prve oblasti koje su spomenute su bile prodaja, proizvodnja i gra\u0111evina. Ovo su oblasti koje tradicionalno tra\u017ee radnike ili imaju prili\u010dno veliku fluktuaciju zaposlenih (prodaja), ili su pak oblasti u kojima je te\u0161ko na\u0107i radnu snagu, kao \u0161to su proizvodnja i gra\u0111evina (potonja oblast ima veliki procvat, naro\u010dito u poslednje dve godine). S druge strane, jo\u0161 uvek govorimo o ogromnom nedostatku talenata u IT sektoru. Pre pandemije govorili smo o deficitu od 20.000-30.000 stru\u010dnjaka koje bi tr\u017ei\u0161te moglo apsorbovati u bilo kom trenutku, a sada je sigurno ovaj deficit skoro 50.000<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pandemija nam je pomogla da otkrijemo rad u hibridnom sistemu i ovo \u0107e se nastaviti i nakon pandemije. Raluka Dumitra: Jedna od jedinih dobrih stvari koje nam je donela pandemija je ova fleksibilnost. Po\u0161to smo svi morali da radimo od ku\u0107e, dobili smo tu slobodu da radimo bilo gde i normalno je da zaposleni ne \u017eele da odustanu od toga. Istina je da \u0107emo u 2022. godini govoriti pre o hibridnom programu nego o radu na daljinu, jer postoji \u017eelja i kod zaposlenih i kod kompanija da se posao vrati u kancelarije (ali ne govorimo o vra\u0107anju na ono \u0161to je bilo pre pandemije, pet radnih dana u sedi\u0161tu kompanije — tako ne\u0161to ne\u0107emo videti skoro ili mo\u017eda nikad), govorimo o \u017eelji za povratkom, ali pod uslovom ove felksibilnosti. Uglavnom zaposleni \u017eele da se vrate u kancelariju iz vi\u0161e razloga — dru\u017eenje, mo\u017eda se neki od njih bolje koncentri\u0161u u kancelariji, ali ovo nije \u017eelja za stalnim povratkom. \u0160tavi\u0161e, one kompanije koje \u017eele povratak u kancelarije pod odre\u0111enim fiksnim parametrima (na primer, primoravamo sve zaposlene da se vrate tri dana u nedelji na posao u kancelariji ponedeljkom, utorkom, sredom i prakti\u010dno ne ostavljamo nikakvu fleksibilnost zaposlenima), te kompanije \u0107e patiti, posebno u ovim vremenima kada je bitka za stru\u010dnjacima velika. One kompanije koje ne razumeju potrebu zaposlenih za fleksibilno\u0161\u0107u \u0107e patiti i verovatno \u0107e se suo\u010diti sa talasom ostavki, u kontekstu fenomena Velike Ostavke\u201c. S druge strane, \u017eelja zaposlenih da u 2022. godinu uzmu \u0161to vi\u0161e slobodnih dana je sasvim prirodna. Moramo imati na umu da smo oko dve godine svi radili u sistemu pandemije, nismo imali slobodu da putujemo ili kada smo i putovali \u010dinili smo to boja\u017eljivo, putovali smo manje nego u prethodnim godinama i nisu svi imali odmore kakve znamo. S obzirom da smo prete\u017eno radili od ku\u0107e, profesionalni prostor se dosta stopio s li\u010dnim, radili smo mnogo (u mnogim slu\u010dajevima je re\u010d o sagorevanju) i onda je ova potreba za odmorom sasvim prirodna<\/em>\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedna od najneo\u010dekivanijih koristi od pandemije za obi\u010dnog \u010doveka je bila da promeni dinamiku rada. Govorimo o promeni paradigme rada, u smislu da zaposleni sada raije daju otkaz, \u010dak i bez rezervnog plana, nego da pristaju na sve vrste kompromisa. Nedavna studija je pokazala da samo 3% anketiranih \u017eeli potpuni povratak rada na radnom mestu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":144036,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520081","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n