Svake dve godine Evropski Institut za Rodnu Ravnopravnost, agencija Evropske Unije sa sedi\u0161tem u Viljnusu, objavljuje Evropski Indeks rodne ravnopravnosti, sveobuhvatnu studiju koja posmatra rodne odnose prema nekoliko indikatora. Prema ovom istra\u017eivanju, u 2021. godini Rumunija se sa ocenom 54,5 od 100, nalazi na 25. mestu od 27 zemalja \u010dlanica. Ocena Rumunije je za 13,5 poena ni\u017ea od proseka Evropske Unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Analizu ovog rangiranja sada daje Oana Baluca, publicista i vanredni profesor na Fakultetu za \u017durnalistiku i Komunikologiju na Univerzitetu u Bukure\u0161tu: Tokom godina, Rumunija je ostala na dnu liste. Do 2021. godine najve\u0107e nejednakosti su pronala\u017eene kod dva indikatora. Prvi je indikator mo\u0107\u201c gde Rumunija ima 34,7 poena. Ovde se nejednakost pove\u0107ala u odnosu na 2020. godinu. Drugi indikator koji je pokazao velike rodne nejednakosti je indikator koji se zove vreme\u201c. Evropski indeks rodne ravnopravnosti meri rodne razlike u nekoliko oblasti: posao, novac, znanje, vreme, mo\u0107, zdravlje, nasilje i me\u0111usektorske nejednakosti. Ali, pored ovih cifara za 2021. godinu, va\u017eno je napomenuti da nam ovi podaci govore da je napredak Rumunije mnogo sporiji u pore\u0111enju sa promenama u drugim dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske Unije, a jaz izme\u0111u Rumunije i drugih dr\u017eava \u010dlanica Evropske Unije se produbljuje<\/em>\u201c.<\/p>\n
U Indeksu rodne ravnopravnosti, indikator mo\u0107\u201c se odnosi na mo\u0107 dono\u0161enja politi\u010dkih i ekonomskih odluka. Ovde je Rumuniji potrebno najve\u0107e pobolj\u0161anje rodne ravnote\u017ee, odluke sa najve\u0107im ekonomskim i politi\u010dkim uticajem donose uglavnom mu\u0161karci, iako ove odluke uti\u010du i na sve \u017eene, komentari\u0161e Oana Baluca: Polje mo\u0107i\u201c ispituje razlike u zastupljenosti u politi\u010dkim i ekonomskim grupama. Ako pogledamo politiku, vidimo da je udeo zastupljenosti \u017eena u vladi ili parlamentu ili u lokalnim savetima i gradskim ku\u0107ama izuzetno nizak. Ova promena tako\u0111e nastaje politi\u010dkim preuzimanjem odgovornosti politi\u010dkih partija je, u predstavni\u010dkoj demokratiji u kojoj \u017eivimo, politi\u010dke stranke su glavne platforme preko kojih se ljudi kandiduju za politi\u010dke funkcije. Politi\u010dke stranke tako\u0111e grade hijerarhije na osnovu broja \u017eena i mu\u0161karaca na listi. A ako analiziramo ove izborne liste, vidimo da u fazi kandidovanja, stranke predla\u017eu daleko manje \u017eene, \u010dak ni 30% od ukupnog broja kandidata. I prime\u0107ujemo da su na izbornim mestima \u017eene mnogo manje imenovane u odnosu na neizborna mesta i, naravno, u odnosu na mu\u0161karce. Stoga i politi\u010dke partije preuzimaju na sebe rodnu ravnote\u017eu u politici<\/em>\u201c.<\/p>\n
Primer po\u017eeljni politi\u010dkih ili javnih odluka koje bi mogle povratiti ravnote\u017eu su one koje imaju za cilj pravi\u010dnu odgovornost mu\u0161akaraca i \u017eena. Na primer, prema Indeksu rodne ravnopravnosti, broj Rumunki zaposlenih na tr\u017ei\u0161tu rada je mnogo manji od broja mu\u0161karaca. O uzrocima ove situacije re\u0107i \u0107e nam Oana Baluca: U pore\u0111enju sa drugim dr\u017eavama u Evropskoj Uniji, u Rumuniji \u017eene provode veliki broj sati rade\u0107i ku\u0107ne poslove. A ovo osloba\u0111anje odgovornosti mu\u0161karca u doma\u0107instvu ima i vrlo konkretne posledice: od previ\u0161e posla i manje slobodnog vremena do znatno manjeg udela \u017eena me\u0111u zaposlenom populacijom u periodu 2016-2020 godine. Izme\u0111u 2016. i 2020. godine imali smo najni\u017ei nivo u\u010de\u0161\u0107a \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada u odnosu na mu\u0161karce u poslednje dve i po decenije. A glavni uzrok, kako ga identifikuju \u017eene, je briga o starima, o osobama sa invaliditetom ili deci. Ovo znamo iz druge studije, objavljene u decembru pro\u0161le godine, koja se bavi ekonomskim nejednakostima polova u Rumuniji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Za razliku od prethodnih godina, u 2021. godini Indeks rodne ravnopravnosti nije uklju\u010divao podatke o nasilju u porodici. Me\u0111utim, nedavni Eurobarometar pokazuje da 77% \u017eena u Evropskoj Uniji veruje da je pandemija Kovida-19 dovela do pove\u0107anja mentalnog i fizi\u010dkog nasilja nad \u017eenama u njihovoj zemlji. Oana Baluca: Na\u017ealost, iz podataka koje su prikupile nevladine organizacije ili iz podataka koje je prijavila policija, znamo da je nasilje poraslo tokom pandemije. Ne samo da se pove\u0107alo nasilje, ve\u0107 je porasla i u\u010destalost odre\u0111enih vrsta nasilja, uklju\u010duju\u0107i i seksualno nasilje. Istovremeno, na\u010din na koji su dr\u017eavne institucije u Rumuniji pristupile pitanju nasilja ponovo pokazuje da se pandemija javila u kontekstu strukturalnih nejednakosti, uklju\u010duju\u0107i i oblast prevencije i suzbijanja nasilja<\/em>\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svake dve godine Evropski Institut za Rodnu Ravnopravnost, agencija Evropske Unije sa sedi\u0161tem u Viljnusu, objavljuje Evropski Indeks rodne ravnopravnosti, sveobuhvatnu studiju koja posmatra rodne odnose prema nekoliko indikatora. Prema ovom istra\u017eivanju, u 2021. godini Rumunija se sa ocenom 54,5 od 100, nalazi na 25. mestu od 27 zemalja \u010dlanica. Ocena Rumunije je za 13,5 […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286648,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520082","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n