Danas je re\u010d o dobroti, saose\u0107anju i empatiji, u kontekstu rata u Ukrajini, \u010dija jedina dobra strana je ta \u0161to je izazvao kolektivnu izuzetnu emociji. Impresivni napori koji su svojom voljom ulo\u017eili Rumuni i ostatak Evrope izneli su na svetlost dana fundamentalni kapacitet ljudi da se poistovete s drugim, da hitno reaguju kako bi ga izbavili iz \u0107orsokaka. Ova vrlina je specifi\u010dna za \u010doveka i pokazuje neslu\u0107ene empati\u010dne sposobnosti na\u0161e vrste, duboku i potpunu otvorenost prema na\u0161em bli\u017enjem. Ako ovaj rat ima dobru stanu, onda je upravo ovo otkri\u0107e da je dobrota postojala i postoji u \u010doveku, da je empatija stvarna i potpuna. Mo\u017eda bi sada, vi\u0161e nego ikada, trebalo vi\u0161e da razmi\u0161ljamo o ovim osobinama koje nas \u010dine druga\u010dijim od drugih sisara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razgovarali smo sa Elenom Marijom Dumitresku, psihoterapeutom specijalizovanom za kognitivno-bihejvioralnu terapiju, o ogromnoj empatiji celog sveta prema ukrajinskoj drami. Prvo smo je pitali kako da psiholo\u0161ki objasnimo na\u0161u dobrotu: Svako od nas je deo celine koju nazivamo \u017eivotom, univerzumom, fundamentalnom energijom, kreacijom ili bo\u017eanstvom. Dobrotu bih povezala sa saose\u0107anjem, sa \u010dinjenicom da mi je stalo i da sam spremna da pomognem svojim bli\u017enjima. \u0160tavi\u0161e, ova potreba ima uticaj i na li\u010dnom i na kolektivnom nivou, i imamo primere i u prirodi. Vatreni mrav \u017eivi u blatnjacima du\u017e korita, a kad voda naraste, svestan je da sam nema \u0161anse da pre\u017eivi. Tada se svi mravi uhvate jedni za druge i formiraju ogroman splav. Oni ostaju zajedno, plutaju na povr\u0161ini sve dok se vode ne povuku, i tako spasavaju i mrava i svoju vrstu. I religija i Darvin, koji je doveo u pitanje bo\u017eansku prirodu \u010doveka, pokazali su nam da je svaka vrsta opremljena za opstanak. Mi, pak, imamo \u0161ta da dam i drugima i sami sebi kako bi \u017eiveli, jer izgleda da prirodi nije va\u017eno da li \u0107e neka vrsta opstati ili ne, te vrsta mora da doka\u017ee da je vredna pre\u017eivljavanja<\/em>\u201c.<\/p>\n
Prijateljstvo je najvi\u0161i i naj\u010distiji oblik ljudskog izraza. Rumuni su izazvali divljenje \u0161irom sveta fantasti\u010dnom otvoreno\u0161\u0107u prema Ukrajincima koji be\u017ee od rata. Da li je prijateljstvo spas za ljudsku vrstu? Elena Marija Dumitresku: Mi smo prijatelji sa ukrajinskim narodom, a prijateljstvo je najvi\u0161i oblik komunikacije me\u0111u ljudima, i energetski i psihi\u010dki i duhovno. Po\u0161to smo jo\u0161 uvek u Velikom Postu, imamo biblijski primer u kome Isus naziva i svoje apostole i \u017eene mirosnice — prijateljima. On \u010desto govori o va\u017enosti i isceliteljskoj mo\u0107i prijateljstva, kako fizi\u010dkog tako i emocionalnog bola. S psiholo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, stvari su iste, jer su prijateljstva jedan od najva\u017enijih resursa za na\u0161e zdravlje. \u017delim da naglasim da empatija, ta ljudska sposobnost da razumemo drugog kao da smo na njegovom mestu, ne zna\u010di poznavanje te osobe ili tih osoba. Empatija, saose\u0107anje i ljubaznost su trijada koja donosi dodatnu vrednost na\u0161im reakcijama svih vrsta. Potrebna nam je solidarnost jer, kao \u0161to sam rekao, solidarnost je ono \u0161to nas odr\u017eava i kao pojedinca i kao vrstu. Za ovo je potrebno da prevazi\u0111emo samodovljnost, povr\u0161nost i lenjost, za koje li\u010dno mislim da su na\u0161i najve\u0107i neprijatelji, i da shvatimo da svako mo\u017ee da radi na onome \u0161to dr\u017ei do nas<\/em>\u201c.<\/p>\n
Postoje li granice empatije ili ne? Psiholog Elena Marija Dumitresku obja\u0161njava granice empatije i njene opasnosti, te poziva na pravu meru: \u017divot se bavi energetskom i duhovnom ravnote\u017eom svakog od nas i sistema \u010diji smo deo. Empatija je polo\u017eaj ravnote\u017ee u sferi odnosa. \u010cesto se de\u0161ava da je na\u0161a potreba da pomognemo ve\u0107a od potrebe onog koji tra\u017ei pomo\u0107. Time na\u0161a pomo\u0107 je onakva kako je mi zami\u0161ljamo, iz razli\u010ditih razloga: da bismo prevazi\u0161li neke aspekte na\u0161eg \u017eivota, da bismo ubla\u017eili ose\u0107aj krivice, iz \u017eelje perfekcionizma, zbog imid\u017ea, standarda ili drugih brojnih aspekata. \u010cesto, kada prevazi\u0111emo granicu emaptije, identifikujemo se sa situacijom osobe u nevolji i preuzimamo na sebe ulogu spasioca, nude\u0107i i nagla\u0161avaju\u0107i drugoj osobi ulogu \u017ertve vi\u0161e nego \u0161to to situacija zahteva. Tada vi\u0161e pa\u017enje posve\u0107ujemo sopstvenim potrebama nego stvarnim potrebama drugog. Ovo podrazumeva nepotrebnu potro\u0161nju resursa na biolo\u0161kom, fiziolo\u0161kom i energetskom nivou i, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, \u0161teti odnosima me\u0111u ljudima, jer vi\u0161e ne predstavlja stvarni kontekst. Sve \u0161to prevazilazi polo\u017eaj ravnote\u017ee i ide u ekstremnost nije korisno. Jer sve \u0161to je previ\u0161e se presipa, a sve \u0161to je premalo nije dovoljno<\/em>\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas je re\u010d o dobroti, saose\u0107anju i empatiji, u kontekstu rata u Ukrajini, \u010dija jedina dobra strana je ta \u0161to je izazvao kolektivnu izuzetnu emociji. Impresivni napori koji su svojom voljom ulo\u017eili Rumuni i ostatak Evrope izneli su na svetlost dana fundamentalni kapacitet ljudi da se poistovete s drugim, da hitno reaguju kako bi ga […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":286665,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520086","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n