Ako je pandemija ostavila generalno negativan psiholo\u0161ki uticaj na odrasle, ona nije blagotvorno uticala ni na decu, \u010dija je psiha jo\u0161 osetljivija. Jo\u0161 pre dve godine prosvetni stru\u010dnjaci, psiholozi i roditelji skrenuli su pa\u017enju na promene kroz koje \u0107e u\u010denici prolaziti, uglavnom zbog izolacije. Postepeno su se pojavile studije koje potvr\u0111uju ovu \u010dinjenicu, a najnovije istra\u017eivanje je sprovela Organizacija Spasite Decu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Koji su zaklju\u010dci istra\u017eivanja sazna\u0107emo od sociologa \u010ciprijana Gradinarua: Celu situaciju treba posmatrati u \u0161irem kontekstu. Zaista, ove dve godine su izbacile decu iz ritma, u stvari ne samo decu. Vidimo da se dobar deo njih, skoro polovina, ose\u0107a usamljeno, izolovano, pod stresom. A tako se ose\u0107aju je su u ovom periodu bili izolovani od svojih prijatelja. Bili su primorani da u\u0111u u potpuno novi obrazovni sistem, \u0161to nikada ranije nisu poku\u0161ali. Dobili su manje informacija i znanja, a pristup obrazovnom sistemu je bio smanjen. Da ne zaboravio da mnoga deca verovatno uop\u0161te nisu imala ili su imala ograni\u010den pristup obrazovanju u ovom periodu. I akumulacija svega ovoga dovodi do rezultata da skoro polovina dece ka\u017ee da nije spremna za ispite. Deca u osmom razredu i oni koji su u \u010detvrtom razredu srednje \u0161kole, odnosno oni u zavr\u0161nim godinama, ka\u017eu nam da su pod velikim stresom, da se ne ose\u0107aju spremnim za predstoje\u0107e ispite, a ovi rezultati ankete potvr\u0111uju ono \u0161to su predvideli stru\u010dnjaci u obrazovanju i srodnim oblastima<\/em>\u201c.<\/p>\n
Izgleda da deca daju objektivnu procenu. Samo tre\u0107ina u\u010denika osmog razreda ka\u017ee da se ose\u0107a spremno za dolaze\u0107e dr\u017eavne ispite. 31% dece u osnovnim i srednjim \u0161kolama ka\u017ee da zaostaje u \u0161koli, dok skoro svako drugo dete ka\u017ee da su doma\u0107i zadaci te\u017ei u odnosu na prethodne godine. Zato je i potreba da dobiju pomo\u0107 ve\u0107a nego u pro\u0161losti. 51% dece smatra da im je ove \u0161kolske godine bila potrebna ve\u0107a pomo\u0107 profesora, 13% su tra\u017eili pomo\u0107 u privatnim \u010dasovima, a 9% su tra\u017eili pomo\u0107 od porodice. U\u010denici osmog razreda u znatno ve\u0107oj meri navode da su ose\u0107ali potrebu za privatnim \u010dasovima, u pore\u0111enju sa u\u010denicima iz drugih razreda. Po\u0161to su svesni da zaostaju, u\u010denici se s pravom ose\u0107aju frustrirano. I ovo nije jedino negativno ose\u0107anje.<\/p>\n
Prema studiji Organizacije Spasite Decu, srednjo\u0161kolci opisuju sebe kao ljute, tu\u017ene ili umorne. U\u010denici osmog razreda sebe u mnogo ve\u0107oj meri opisuju da su pod stresom, upla\u0161eni i umorni. A ova percepcija se mo\u017ee pro\u0161iriti i na \u0161iru porodicu, smatra sociolog \u010ciprijan Gradinaru: I roditelji su izba\u010deni iz ritma svakodnevice, ne samo deca. I za njih je ovo bio stresan period, pun napetosti. I njihov rad se promenio, i njihova interakcija se promenila, i njihovo izla\u017eenje se promenilo, odnosno smanjilo. Ovo je savr\u0161eni recept za stres u porodici, za razne probleme koje svakako mogu da uti\u010du i na mla\u0111e \u010dlanove<\/em>\u201c.<\/p>\n
Koji su uzroci ovih ose\u0107anja? \u010ciprijan Gradinaru: Nedostatak interakcije i izolacija su glavni razlozi za\u0161to se deca ovako ose\u0107aju. U ove dve godine u \u017eivotu deteta nije se promenio samo u pogledu obrazovanja, ve\u0107 i u drugim aspektima detinjstva. Nestali su raspusti kakve su znali. Nestala je svakodnevna interakcija sa prijateljima, preme\u0161tena je u online. Istina je da su deca i ranije provodila mnogo vremena na internetu, a na\u0161i rezultati iz drugih studija su bili prili\u010dno zabrinjavaju\u0107i po ovom pitanju. U ovom periodu vreme provedeno na internetu je eksplodiralo, sa svim prednostima i manama. Dakle, sve ove stvari — nedostatak interakcije, izolacija, dug boravak u ku\u0107i, nedostatak raspusta, nedostatak normalnih aktivnosti u detinjstvu — dovode do stresa, tuge i tako dalje. \u0160tavi\u0161e, vidimo da su neka deca vi\u0161e pogo\u0111ena od drugih. Na primer, tinejd\u017eeri u ve\u0107oj meri ka\u017eu da su tu\u017eni u odnosu na mla\u0111u decu, devoj\u010dice u odnosu na de\u010dake, itd.<\/em>\u201c<\/p>\n
Istra\u017eivanje je sprovedeno u martu, na reprezentativnom uzorku od oko 1.900 dece uzrasta od 9 do 18 godina, ravnomerno podeljenih izme\u0111u ciklusa preduniverzitetskog obrazovanja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako je pandemija ostavila generalno negativan psiholo\u0161ki uticaj na odrasle, ona nije blagotvorno uticala ni na decu, \u010dija je psiha jo\u0161 osetljivija. Jo\u0161 pre dve godine prosvetni stru\u010dnjaci, psiholozi i roditelji skrenuli su pa\u017enju na promene kroz koje \u0107e u\u010denici prolaziti, uglavnom zbog izolacije. Postepeno su se pojavile studije koje potvr\u0111uju ovu \u010dinjenicu, a najnovije […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":144094,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520087","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n