Bukure\u0161t nije najzaga\u0111enija evropska prestonica, ali ima mnogo vi\u0161i nivo zaga\u0111enja od normalnog, \u010dime ugro\u017eava zdravlje svojih stanovnika. Pored toga, poslednjih godina primec\u0301uje se i sledec\u0301i fenomen: kvalitet vazduha u Bukure\u0161tu je promenljiv, posebno u zavisnosti od godi\u0161njeg doba. Tako se zimi, a u novije vreme i u jesen, bele\u017ee vec\u0301e vrednosti zaga\u0111enja na indikatoru kvaliteta vazduha, koje nastaje usred intenziviranja izvora sagorevanja. U Izve\u0161taju o istra\u017eivanju kvaliteta \u017eivotne sredine u Bukure\u0161tu, koji je nedavno pokrenut na zahtev Fondacije Bukure\u0161tanske zajednice, mogu se prona\u0107i svi zaklju\u010dci ovog istra\u017eivanja. Izve\u0161taj o istra\u017eivanju kvaliteta \u017eivotne sredine u Bukure\u0161tu ,je tako\u0111e, i osnova Ekolo\u0161ke platforme koju je kreirala ova nevladina organizacija, koja je ustvari platforma na kojoj se pozivaju na saradnju gra\u0111anski aktivisti i predstavnici lokalnih samouprava. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitanja \u017eivotne sredine u Bukure\u0161tu, koji su mnogobrojni a koji su godinama ignorisani, sada zahtevaju kombinaciju napora za pronala\u017eenje re\u0161enja. I ovo je upravo razlog za lansiranje ove platforme. Svaki pristup u istra\u017eivanju mora poc\u0301i od detaljne analize situacije koju je u ovom slu\u010daju sproveo univerzitetski profesor Kristijan Jo\u017ea, autor ovog istra\u017eiva\u010dkog izve\u0161taja, analizirajuc\u0301i izvore zaga\u0111enja u Bukure\u0161tu. Evo \u0161ta je otkrio, ukratko:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161t ima problema sa suspendovanim \u010desticama, ima problema sa azotnim oksidima, ima problema sa benzenom, ima problema sa mnogo vi\u0161e kategorija zaga\u0111iva\u010da. Sve je u na\u010dinu na koji biramo da se krec\u0301emo po gradu jer je glavni izvor zaga\u0111enja vazduha prekomeran saobrac\u0301aj. Vec\u0301ina gra\u0111ana Bukure\u0161ta bira automobil kao prevozno sredstvo unutar grada. Bukure\u0161t tako\u0111e ima, prili\u010dno nizak procenat gra\u0111ana koji koriste javni prevoz. Ali \u0161ta sledec\u0301e zna\u010di ova vrsta mobilnosti? Ova mobilnost zna\u010di zauzimanje javnog prostora. Iznena\u0111eni smo porastom broja vozila registrovanih u Bukure\u0161tu poslednjih godina. Ali moramo prec\u0301i na zauzimanje javnih prostora jer vidimo da vec\u0301inu trotoara zauzimaju automobili. A to stvara probleme u sanitaciji grada, jer ako institucije \u017eele da o\u010diste grad, potreban je neverovatno veliki napor, da bi se pomerili svi automobili zbog pranja ulica.\u0160tavi\u0161e, \u0161to se ti\u010de zelenih povr\u0161ina, nadle\u017eni nam pokazuju neke brojke i re\u010deno nam je da smo veoma blizu \u017eeljenog cilja zelenih povr\u0161ina shodno zakonodavstvu. Ali ako pogledamo realno \u0161ta zaista postoji od upotrebljivih zelenih povr\u0161ina, vidimo da su na\u0161e glavne zelene povr\u0161ine skoro sve prepune, automobilima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kako smo dospli u ovu situaciju? Kombinujuc\u0301i odre\u0111ene ekonomske interese i nemar Bukure\u0161tana, smatra profesor Kristijan Jo\u017ea: \u2018<\/strong> Mislim da u ovom trenutku na nivou grada treba shvatiti da od zaga\u0111ene \u017eivotne sredine, od zaga\u0111enog vazduha, od lo\u0161eg kvaliteta vode, od nedostatka zelenih povr\u0161ina, od lo\u0161eg upravljanja otpadom i od na\u0161e prekomerne potro\u0161nje, neki ljudi zara\u0111uju. Dakle, u su\u0161tini, u ovom trenutku govorimo o ekonomiji koja je orijentisana na model potro\u0161nje Bukure\u0161ta, gde \u010dovek nije svestan ili ne uzima u obzir tako nastale ekolo\u0161ke probleme. Postoji izuzetno niska vezanost za grad i rec\u0301i c\u0301emo veoma niska osetljivost o tome \u0161ta se dalje de\u0161ava kao rezultat na\u0161ih pojedina\u010dnih gestova. Ako svaki dan koristimo auto za bilo koje kretanje gradom, moramo biti svesni da ne postoji na\u010din da imamo \u010dist vazduh. Ako imamo i prekomernu potro\u0161nju proizvoda, ne mo\u017eemo imati kru\u017enu ekonomiju. Dakle, u osnovi, ovi pojedina\u010dni gestovi umno\u017eeni na skali grada \u010dine da imamo mno\u0161tvo problema sa kojima se trenutno suo\u010davamo.<\/p>\n
Upravljanje otpadom je zaista postalo ozbiljan problem poslednjih godina, po\u0161to se smec\u0301e umno\u017eilo, a vlasti nisu i\u0161le u korak sa selektivnim prikupljanjem, recikla\u017eom i skladi\u0161tenjem. Zbog toga su se na periferiji prestonice pojavile improvizovane deponije smec\u0301a, a u obli\u017enjim selima praktikuje se spaljivanje otpada koji u vazduh ispu\u0161ta supstance izuzetno \u0161tetne po zdravlje ljudi. \u010cini se da uprava za sada ne mo\u017ee da se izbori sa velikim brojem spaljivanja otpada, a intervencije \u010duvara \u017eivotne sredine su nesigurne u odnosu na razmere ovih pojava. Uop\u0161teno govorec\u0301i, na\u010din postupanja vlasti je neadekvatan i opterec\u0301en birokratijom, \u0161to je i sam gradona\u010delnik Sektora 2 primetio prilikom preuzimanja funkcije. Radu Mihaju:<\/p>\n
Lokalna policija je do\u0161la da nam ka\u017ee da trebamo nov\u010dano kazniti one iz Nacionalne uprave rumunskih voda jer nisu o\u010distili gradsku vodu. Imamo lanac jezera na severoistoku Bukure\u0161ta i razgovarali smo sa upravom Nacionalnih rumunskih voda koji su rekli da i oni mogu da nam daju kazne jer gra\u0111ani Sektora 2 bacaju smec\u0301e u gradske vode. Mislim da je to bilo odlu\u010dujuc\u0301e za na\u010din na koji su se vlasti u to vreme bavile upravljanjem otpadom: kako \u0107emo jedni druge nov\u010dano kaznti. Seli smo za sto sa direktorom Nacionalne uprave rumunskih voda i predlo\u017eili smo da uradimo ne\u0161to zajedni\u010dko. Potpisali smo protokol za koji je trebalo oko tri meseca da se sastavi, jer, iako postoji politi\u010dka volja, postoji i rumunska birokratija. Trebalo nam je tri meseca da potpi\u0161emo protokol kojim Nacionalna uprava rumunskih voda doprinosi opremom, a Gradska kuc\u0301a Sektora 2 uklanja otpad iz gradskih voda i odvozi ga na deponiju.<\/p>\n
Uklonili smo preko 10.000 tona otpada iz lanca jezera u Bukure\u0161tu koje nam ukazuje na postoje\u0107e stanje zaga\u0111enosti u poslednjih 30 godina. Smec\u0301e ne odlazi. Ako ga neka kompanija preuzme, to ne zna\u010di da ga vi\u0161e nema.Vrlo \u010desto sti\u017ee do polja, sti\u017ee u gradske vode i vrlo, vrlo \u010desto sti\u017ee u pe\u0107ima gra\u0111ana. To je realnost. U Bukure\u0161tu otpad \u010desto gori u pec\u0301ima gra\u0111ana. Trebalo bi da upravljamo ovim gestom. Rad sa civilnim dru\u0161tvom nam mnogo poma\u017ee.<\/p>\n
\u010cak je i saradnja izme\u0111u civilnog dru\u0161tva i vlasti meta Platforme za \u017eivotnu sredinu koju je nedavno pokrenula Fondacija Bukure\u0161tanske zajednice, koja je, me\u0111utim, potpuno svesna da ova saradnja mora da traje veoma dug vremenski period da bi imala vidljive rezultate i smanjila zaga\u0111enje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bukure\u0161t nije najzaga\u0111enija evropska prestonica, ali ima mnogo vi\u0161i nivo zaga\u0111enja od normalnog, \u010dime ugro\u017eava zdravlje svojih stanovnika. Pored toga, poslednjih godina primec\u0301uje se i sledec\u0301i fenomen: kvalitet vazduha u Bukure\u0161tu je promenljiv, posebno u zavisnosti od godi\u0161njeg doba. Tako se zimi, a u novije vreme i u jesen, bele\u017ee vec\u0301e vrednosti zaga\u0111enja na indikatoru […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":144122,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520088","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n