Institut za hitne slu\u010dajeve kardiovaskularnog sistema i transplantacije, Targu Mure\u0161, situiran u centralnom delu Rumunije. Tim kardiologa na \u010delu sa doktorom Horacijom Su\u0107uom obavlja transplantaciju srca 16-godi\u0161njoj devojci. Trenutak je dostojan pamc\u0301enja iz nekoliko razloga. Prvi i najva\u017eniji aspekat – adolescentkinja je dobila novu \u0161ansu i bolji \u017eivot. Drugi aspekat – doga\u0111aj se odvija nakon dve godine pandemije, vreme za koje je obavljeno izme\u0111u 3-5 transplantacija godi\u0161nje. To je neka vrsta premijere. Presa\u0111eno srce transportovano je helikopterom iz Sfantu Georgea, i pripadalo je 17-godi\u0161njem mladi\u0107u koji je umro od mo\u017edane smrti kao posledica te\u0161kog politraumatizma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Transplantacije srca kod dece su veoma retke. Kod njih, sr\u010dana insuficijencija nije samo galopiraju\u0107a, vec\u0301 je i fatalna, za mnogo krac\u0301e vreme nego kod odraslih. Pored toga, postoji i problem nedostatka mladih donatora. Lista \u010dekanja za transplantaciju je uvek duga za sve starosne grupe, uz nesklad izme\u0111u potra\u017enje i dostupnosti organa za operaciju, tako da hitnu transplantaciju srca \u010deka 22 pacijenta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Doktor Horaciju Su\u0107u, koordinator za transplantaciju i na\u010delnik Instituta za hitne slu\u010dajeve za kardiovaskularne bolesti i transplantaciju u Targu Mure\u0161u, izjavio je za na\u0161e kolege iz Radija Rumunija Targu Mure\u0161:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Klini\u010dko stanje dece na listi za transplantaciju se prili\u010dno brzo pogor\u0161ava. Mnogo br\u017ee nego kod odraslih, kod kojih mo\u017eemo odr\u017eati lak\u0161e hemodinamijsku i biolo\u0161ku stabilnost. Stanje dece se brzo pogor\u0161ava i, na\u017ealost, donori u pedijatrijskoj starosnoj grupi su mnogo re\u0111i nego kod odraslih. Ovde imamo veliko nezadovoljstvo jer, na\u017ealost, premalo dece ima koristi od transplantacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godi\u0161nje 400-500 dece sa uro\u0111enim sr\u010danim manama ostane neoperisano. Od toga 10% su hitni slu\u010dajevi kod novoro\u0111en\u010dadi koji se moraju operisati u prvom mesecu \u017eivota. Najverovatnije 40-50% umire bez operacije. Ka\u017eemo verovatno\u201c jer nema statistike, niko ne prati ovu decu. To je zato \u0161to je jedini centar koji mo\u017ee da obavlja takve intervencije u Targu Mure\u0161u, a kapaciteti su ograni\u010deni. U Rumuniji se godi\u0161nje rodi hiljadu dece sa te\u0161kim uro\u0111enim sr\u010danim manama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odluka porodica da prihvate doniranje jo\u0161 uvek funkcionalnih organa dece u klini\u010dkoj smrti je te\u0161ka, veoma delikatna. Porodice obi\u010dno odbijaju da razgovaraju sa svojim lekarom o moguc\u0301nosti uzimanja organa od svog deteta. S toga, ko razmi\u0161lja da spasi \u017eivot drugom detetu dok duboko pati posle gubitka sopstvenog deteta, ima zaista herojsku ideju. Preuzeti organ je od neprocenjive vrednosti, a za tim lekara je pravi izazov da ga odr\u017ei u funkciji i da transplantacija uspe.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Doktor Horaciju Su\u0107u obja\u0161njava za Radio Rumunija Trgu Mure\u0161:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pacijenti sa transplantacijom prolaze kroz neposrednu postoperativnu fazu uvo\u0111enja imunosupresivnog le\u010denja, tu je veliki izazov, voditi terapiju tako da organizam ne odbije usa\u0111eni organ. Dakle, prakti\u010dno u ovom trenutku, napori i izazov su u smislu imunolo\u0161ke tolerancije. Sa hemodinamijske, kardiolo\u0161ke, strogo hirur\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, evolucija je veoma dobra. Devoj\u010dica je svesna, budna, kooperativna i veoma srec\u0301na, jer je bila u veoma poodmaklom stanju, sa veoma naru\u0161enim kvalitetom \u017eivota. Majka mi je rekla da se jedva popela jedan sprat.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jo\u0161 dvoje dece spa\u0161eno je zahvaljuju\u0107i odluci porodice da donira organe mladic\u0301a iz Kovasne koji je do\u017eiveo nesrec\u0301u krajem pro\u0161le nedelje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jetra je stigla u Bukure\u0161t, za transplantaciju jetre kod petogodi\u0161nje devoj\u010dice hospitalizovane u bolnici Fundeni sa Vilsonovom bole\u0161c\u0301u, a bubrezi su stigli u Klu\u017e, za transplantaciju kod jednog maloletnika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema re\u010dima dr Su\u0107ua, u Rumuniji su retki slu\u010dajevi u kojima su donori tinej\u0111eri, dok udeo maloletnika iznosi oko 10-15%. Iako se broj donatora generalno povec\u0301ava u odnosu na 1999. godinu, on je veoma mali u odnosu na broj stanovnika Rumunije. U odnosu na 1999. godinu kada smo sa kolegama iz Bukure\u0161ta zapo\u010deli transplantacije srca, kada je po\u010dela i transplantacija jetre i kada je bilo 11 donora, sada je situacija neuporediva. Broj transplantacija u 2018. godini dostigao je 200 donatora godi\u0161nje. Dakle, to je jasna promena mentaliteta, ali aktivnost je oscilirajuc\u0301a, ka\u017ee Horaciju Su\u0107u. Odr\u017eava se 100% trend i nekoliko donora godi\u0161nje, od \u010dega je vec\u0301ina uzoraka jetre i bubrega, a srce je negde oko 10-15 % ovih davalaca. Relativno mali broj transplantacija srca ura\u0111enih u Rumuniji obja\u0161njava se i \u010dinjenicom da je broj donora mnogo manji nego u drugim zemljama, u pore\u0111enju sa brojem stanovni\u0161tva. Uzroci su mnogi. Neki uzroci poti\u010du iz na\u010dina na koji javnost percipira transplantaciju, drugi uzroci su nivo medicinskog obrazovanja, na\u010din na koji se odnosimo prema potrebama na\u0161ih sugra\u0111ana. Va\u017eno je da imamo ljudske resurse, lekare i osoblje koje je uklju\u010deno u aktivnost transplantacije srca i trudimo se da ih uradimo \u0161to bolje i u \u0161to vec\u0301em broju, rekao je doctor Horaciju Su\u0107u.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Institut za hitne slu\u010dajeve kardiovaskularnog sistema i transplantacije, Targu Mure\u0161, situiran u centralnom delu Rumunije. Tim kardiologa na \u010delu sa doktorom Horacijom Su\u0107uom obavlja transplantaciju srca 16-godi\u0161njoj devojci. Trenutak je dostojan pamc\u0301enja iz nekoliko razloga. Prvi i najva\u017eniji aspekat – adolescentkinja je dobila novu \u0161ansu i bolji \u017eivot. Drugi aspekat – doga\u0111aj se odvija nakon […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":520091,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520090","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n