U Rumuniji \u017eivi oko 30.000 gluvih osoba koje imaju pravo da se dostojanstveno integri\u0161u u \u0161kolski, profesionalni ili dru\u0161tveni \u017eivot. Me\u0111utim, oni \u010desto ostaju neprimec\u0301eni iz prostog razloga \u0161to ne prave buku. Ne mogu ni usmeno da izraze svoje \u017eelje ili pritu\u017ebe.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Va\u017ena podr\u0161ka gluvima dolazi od onih koji se, poput Florike Iuhas, bore za njihova prava. Florika Iuhas, doktorant na Fakultetu za novinarstvo i komunikologiju Univerziteta u Bukure\u0161tu, obja\u0161njava za\u0161to, na primer, samo 1% gluvih ljudi pola\u017ee maturu na testu iz rumunskog jezika i knji\u017eevnosti: Jedan od velikih problema je \u0161to obrazovni sistem nije prilago\u0111en njihovim potrebama, jer misle i sanjaju na znakovnom jeziku, ali moraju da pola\u017eu maturu na rumunskom. Gluva osoba nema predloge u svom re\u010dniku, nema glagolskih vremena, nema veznika, nikada nec\u0301e razumeti razliku izme\u0111u prezenta i pluskvamperfekta, na primer, jer imaju vizuelnu kulturu, svoju kulturu. To se jo\u0161 ne mo\u017ee razumeti na nivou ministarstva. Gluva osoba nikada nec\u0301e dobro savladati gramati\u010dka pravila, jer se sintaksa i topika re\u010denice gluve osobe veoma razlikuju od topike rumunskog jezika. Gluva osoba c\u0301e rec\u0301i ja video lepu devojku\u201c, a ne Video sam lepu devojku\u201c ili Idem na pijacu da kupim per\u0161un\u201c. Eventualno na kraju dodaju danas\u201c, ju\u010de\u201c ili sutra\u201c, ali c\u0301e i dalje rec\u0301i idi sutra na pijacu\u201c ili idi na pijacu \u010detiri dana kasnije\u201c. Dakle, neophodno je, prakti\u010dno, da rumunski znakovni jezik bude onaj koji preovladava na maturi. Gluve osobe u\u010de napamet tekstove iz geografije, istorije, uspevaju da polo\u017ee maturu iz teorijskih predmeta \u2013 iz matematike uspevaju, ali sa rumunskim jezikom i knji\u017eevnosti imaju veliki problem, jer njihov na\u010din razmi\u0161ljanja i njihov jezik nije struktuiran prema gramatici rumunskog jezika kojim mi, koji \u010dujemo, govorimo\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugim re\u010dima, sada\u0161nji zakon o obrazovanju ne pravi razliku izme\u0111u ljudi koji \u010duju i gluvih. Florika Iuhas ka\u017ee da se matura iz rumunskog jezika i knji\u017eevnosti zameni, za gluve, ispitom iz maternjeg jezika, koji je, u njihovom slu\u010daju, jezik znakova, a ispit iz rumunskog treba da ima mnogo ni\u017ei stepen te\u017eine. U istom kontekstu, tako\u0111e bi postojala potreba za samostalnim odeljenjem za obuku nastavnika znakovnog jezika za specijalne \u0161kole. Ne znaju svi to i ne mogu to nau\u010diti! Va\u017ei za bilo koji drugi jezik!<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zatim, ako gluvi odu na \u0161alter, ne mogu da komuniciraju sa zaposlenima, u bolnici ili na sudu ne mogu da ka\u017eu \u0161ta ih boli ili kako im je u\u010dinjena nepravda. Za to je u prolec\u0301e 2020. godine u Rumuniji promulgiran takozvani zakon Saftoiu, po imenu biv\u0161e poslanice Adrijane Saftoju, koja ga je izradila i promovisala me\u0111u svojim kolegama u parlamentu. Florika Iuhas ukratko ka\u017ee \u0161ta normativni akt predvi\u0111a: Zakon Saftoiu predvi\u0111a da sve rumunske dr\u017eavne institucije moraju da obezbede gluvom licu prevodioca za znakovni ili rumunski znakovni jezik, jer je ovim zakonom prakti\u010dno upisano postojanje ovog jezika kao maternjeg jezika gluvih osoba. Ako Ma\u0111ar ide u instituciju i mo\u017ee da komunicira sa osobom koja govori ma\u0111arski, recimo u \u017eupanijama Kovasna i Hargita, s druge strane, gluva osoba ne mo\u017ee da komunicira sa dr\u017eavnim organima, jer nema prevodilaca u dr\u017eavnim institucijama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustanove koje su imale na raspolaganju dve godine od stupanja zakona na snagu da preduzmu sve mere, kako bi od aprila 2022. svako gluvo lice koje u\u0111e u dr\u017eavnu ustanovu imalo prevodioca. Trenutno u Rumuniji jo\u0161 uvek ima veoma malo tuma\u010da za znakovni jezik. Za\u0161to? Florika Iuhas ka\u017ee: Zato \u0161to su obeshrabreni nemoguc\u0301no\u0161c\u0301u institucija da im plate ili da zaklju\u010de ugovore o saradnji sa njima ili da ih zaposle. Dakle, prakti\u010dno, nije napravljen ni korak napred i pogledajte na TV-u: predsednik dr\u017eave koji je promulgirao ovaj zakon tokom svojih obra\u0107anja nema prevodioca, \u0161to nije normalno. U svakoj civilizovanoj zemlji, pored predsednika, kada se obra\u0107a naciji, postoji i prevodilac, jer predsednik jedne zemlje je predsednik svih. \u0160ta gluvi treba da rade? Da pro\u010ditaju na usnama predsednika \u0161ta ka\u017ee? Zakon ka\u017ee da svaka institucija mora da ima prevodioca, a ne samo televizija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Televizije koje se tako\u0111e suo\u010davaju sa istim problemom – malim brojem prevodilaca. I sama prevodilac za znakovni jezik, Florica Iuhas odlu\u010dila je da predaje znakovni jezik na Fakultetu \u017eurnalistike:Mene su, na primer, pitali ljudi iz SMURD-a, koji su mi rekli nau\u010di i nas jer sesuo\u010davamo sa situacijom da idemo da poma\u017eemo porodicama sa takvim posebnim potrebama i ne mo\u017eemo da komuniciramo sa njima!\u201c. I onda sam do\u0161la na ideju da organizujem ovo predavanje koje je otvoreno za sve ne samo za studente Univerziteta u Bukure\u0161tu, upravo iz potrebe da pomognem osobama koje \u010duju da ih gluvi razumeju.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
To je ne\u010duvena nepravda u Rumuniji i ta nepravda traje godinama, s obzirom da je 48 zemalja decenijama priznavalo znakovni jezik kao maternji jezik za svoje gluve gra\u0111ane – rekla je biv\u0161a poslanica Adrijana Saftoju. Jezik u kontinuiranoj evoluciji, rumunski znakovni jezik ima samo 8 hiljada znakova, u pore\u0111enju sa 38 hiljada u francuskom znakovnom jeziku ili 50 hiljada u nema\u010dkom znakovnom jeziku. Na\u017ealost, u Rumuniji nije bilo \u010dak ni preokupacije da se ovaj poseban jezik razvije, da se obogati. Ne postoji institut ili odeljenje za prou\u010davanje rumunskih znakova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali gluvi postoje me\u0111u nama i oni tako\u0111e moraju da komuniciraju, treba da razvijaju ovaj jezik. Nadam se da c\u0301e Rumunija shvatiti va\u017enost integracije ovih ljudi u veliku masu Rumunije i ulo\u017eiti napore da razvije ovaj jezik i integri\u0161e gluve osobe.\u201c – zaklju\u010duje Florica Iuhas, dr profesor na Fakultetu \u017eurnalistike i komunikologije Univerziteta u Bukure\u0161tu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji \u017eivi oko 30.000 gluvih osoba koje imaju pravo da se dostojanstveno integri\u0161u u \u0161kolski, profesionalni ili dru\u0161tveni \u017eivot. Me\u0111utim, oni \u010desto ostaju neprimec\u0301eni iz prostog razloga \u0161to ne prave buku. Ne mogu ni usmeno da izraze svoje \u017eelje ili pritu\u017ebe. Va\u017ena podr\u0161ka gluvima dolazi od onih koji se, poput Florike Iuhas, […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":144137,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520104","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n