U Rumuniji se o funkcinalnoj nepismenosti po\u010delo pri\u010dati \u010de\u0161\u0107e tek pre samo nekoliko godina. U po\u010detku, se na postojanje ovog globalnog fenomena i u na\u0161oj zemlji gledalo sa skepticizmom, iako su me\u0111unarodni testovi PISA, PILS ili TIMSS pokazali da izme\u0111u 40-42% petnaestogodi\u0161njaka zna da \u010dita, ali da ima pote\u0161koc\u0301a da razume poruku pro\u010ditanog teksta, a tako\u0111e da ima zna\u010dajne praznine u sticanju nau\u010dnih saznanja. Postepeno, ipak, javno mnjenje i vladine institucije postale su svesne funkcionalne nepismenosti. \u0160tavi\u0161e, danas posle dve godine online nastave zaostajanje u obrazovanju je neosporno pogor\u0161ano, a postoje\u0107i problem ne mo\u017ee vi\u0161e biti zanemaren. Ovaj problem je potvr\u0111ujen i u nedavnoj studiji koja je sprovedena na digitalnoj platformi za privatno testiranje Brio, koja je prihva\u0107ena od strane Ministarstva prosvete za naknadnu i obnovu sistema vrednovanja u dr\u017eavnim \u0161kolama. Studija, pod nazivom Izve\u0161taj o nivou pismenosti, potvr\u0111uje procenat od preko 40% u\u010denika koji imaju problema u asimilaciji znanja i ve\u0161tina koje se u\u010de u \u0161koli. Njihova provera realizovana je online, u\u010de\u0161\u0107em na preko 40.000 besplatnih testova koje je stavilo na raspolaganje Brio.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Univerzitetski profesor, Drago\u0161 Ilijesku, inicijator platforme i stru\u010dnjak za psihopedagogiju, obja\u0161njava na\u010din na koji su bili ocenjeni u\u010denici koji su prisustvovali online testiranju.“ Dodeljuju se poeni izme\u0111u 0-100, gde 0 predstavlja minimalni broj bodova i 100 maksimalni broj bodova. Onda smo podelili nivoe funkcionalnosti: negde izme\u0111u 0 i 20 je nivo masovne disfunkcionalnosti, zatim nivo minimalne funkcionalnosti, a zatim prihvatljiv nivo funkcionalnosti. Od tog veoma velikog uzorka izabrali smo ne\u0161to manji uzorak koji ima izgled reprezentativnosti, odnosno 31. 590 primenjenih testova. (\u2026) Ukupan rezultat koji smo dobili na ovom uzorku je 26,9 poena. Od 0 do 100 poena, ovo zna\u010di vrlo malo preko granice totalne nefunkcionalnosti. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
To zna\u010di da su u proseku kognitivne sposobnosti u\u010denika na granici izme\u0111u funkcionalnosti i nefunkcionalnosti. Kako se ovaj rezultat prevodi u procente \u0161kolske populacije, saznajemo tako\u0111e od Drago\u0161a Ilijeskua :,,Sada posmatramo samo procenat u\u010denika koji se u na\u0161em istra\u017eivanju nalazi u zoni funkcionalne nepismenosti, taj procenat iznosi 42%. U intermedijalnoj zoni izme\u0111u funkcionalnosti i nefunkcionalnosti, procenat iznosi 47%. Samo 11% \u0161kolske populacije su visoko funkcionalni. Ovo nas zabrinjava jer nam ukazuje na \u010dinjenicu da ne samo da imamo mnogo u najni\u017eoj kategoriji, ve\u0107 imamo i vrlo malo u najvi\u0161oj kategoriji. Tako\u0111e, procenat \u0161kolske populacije koja se nalazi u disfunkcionalnoj zoni nije radikalno razli\u010dit od jednog do drugog uzrasta \u0161kolske populacije: 37 % do 6 godina , 41% do 14 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jo\u0161 jedna \u010dinjenica koju potvr\u0111uje Izve\u0161taj o pismenosti jeste upravo postoje\u0107i jaz izme\u0111u devoj\u010dica i de\u010daka, ukazuju\u0107i nam da su devoj\u010dice bolje pripremljene nego de\u010daci istog uzrasta. Me\u0111utim, korelacija izme\u0111u nivoa socio-ekonomskog razvoja regiona u kojem u\u010denici \u017eive i nivoa funkcionalne nepismenosti nije u potpunosti potvr\u0111ena. Drugim re\u010dima, fenomen je rasprostranjen \u0161irom Rumunije ne samo u socijalno-ekonomskim defavorizovanim zonama. Drago\u0161 Ilijesku: ,,Otkrio sam jednu stvar koju nisam o\u010dekivao. Naime, o\u010dekivao sam da \u0107e u regionima u kojima je socio-ekonomski status stanovni\u0161tva na granici siroma\u0161tva imamo i ve\u0107i nivo nepismenosti u korelaciji sa ekonomskom situacijom. Ali ne. Na\u0161i podaci to ne potvr\u0111uju, \u0161to je interesantno. Upravo iz ovog razloga mislim da se suo\u010davamo sa dru\u0161tvenim problemom. Drugi postoje\u0107i problem koji bih \u017eeleo da napomenem ovde jeste da je nerazumno da \u010dekamo da samo ministarstvo re\u0161i ovaj problem. Rumunsko dru\u0161tvo je dugo ovako razmi\u0161ljalo: ,,To nije moj problem, to je problem obrazovanja. Ko je zadu\u017een za prosvetu, odnosno Ministarstvo prosvete, to da re\u0161i. Identi\u010dan je problem koji poznajemo iz stava koji rumunski roditelji imaju prema \u0161koli, koji se oslikava i u velikom broju sprovedenih anketa. Nerazumno je da kao roditelj o\u010dekuje\u0161 da sve probleme i nedostatke va\u0161ega deteta re\u0161i \u0161kola. Ne\u0107e se nikada desiti tako ne\u0161to. Vreme je da gra\u0111ansko dru\u0161tvo u\u010dini jedan korak unapred.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za ovu svrhu, je potrebna studija o uzrocima ove pojave, a kako saznajemo od Luminice Konstantin, stru\u010dnjaka u obrazovanju pri UNICEF Rumunija,UNICEF doprinosi ovome kroz pojam ,,siroma\u0161tvo u u\u010denju: ,,Mnogo puta kada razmi\u0161ljamo o pravu na obrazovanje, vi\u0161e razmi\u0161ljamo o pristupnoj oblasti i \u010desto zaboravljamo na deo participacije a, posebno, na kvalitet obrazovanja. Sve ove tri komponente su me\u0111usobno zavisne i samo pristup obrazovanju bez adekvatnog u\u010de\u0161c\u0301a i bez kvaliteta obrazovanja nas prakti\u010dno dovodi u ovu oblast rezultata koje smo videli u izve\u0161taju. \u017delela bih da danas predstavim koncept o kome se vec\u0301 neko vreme govori u svetu, ali o kome se manje govori u Rumuniji, odnosno \u017eelim da govorim o siroma\u0161tvu u u\u010denju.Za ovaj indikator je uzeta u obzir pismenost dece uzrasta od 10 godina. U Rumuniji ni u ovom pogledu ne stojimo ba\u0161 najbolje. Dakle, 20% dece je u siroma\u0161tvu u u\u010denju. Imamo 7% dece koji su uzrasta za osnovne \u0161kole a koja su van obrazovnog sistema, \u0161to zna\u010di da vi\u0161e ne idu u \u0161kolu. Za\u0161to je va\u017eno siroma\u0161tvo u u\u010denju? <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cesto govorimo o siroma\u0161tvu i sve studije pokazuju da je u Rumuniji monetarno siroma\u0161tvo me\u0111u decom veoma visoko. Ali siroma\u0161tvo u pogledu u\u010denja odr\u017eava ovaj ciklus zavisnosti generalnog siroma\u0161tva. U jednom nedavnom izve\u0161taju kojeg su izdale slede\u0107e tri organizacije Unicef, Unesco i Svetska Banka vide se nedostatci sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta celokupnog \u017eivota pojedinca kada je kod njega prisutno siroma\u0161tvo u\u010denja. Prakti\u010dno, ovakav retard odr\u017ea\u0107e se tokom \u010ditavog \u017eivota pojedinca ali va\u017enije od toga jeste upravo \u010dinjenica da \u0107e se biti preno\u0161eno i budu\u0107im generacijama. Mnogo puta ka\u017eemo u velikom broju izve\u0161taja da je obrazovanje najodr\u017eiviji put ka evoluciji, a obrazovanje jeste i najva\u017eniji put da se prevazi\u0111e siroma\u0161tvo. Jednom prevazi\u0111eno siroma\u0161tvo u\u010denja, prevazi\u0111eno je i nov\u010dano siroma\u0161tvo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izve\u0161taj o pismenosti bio je lansiran u saradnji sa Ministarstvom prosvete, \u0161to zna\u010di da se o problemu funkcionalne nepismenosti razmi\u0161lja i na nivou Vlade. A mere suzbijanja nepismenosti pojavi\u0107e se jo\u0161 od slede\u0107e \u0161kolske godine, za sada, kroz promene koje \u0107e se primenjivati u sistemu provere u\u010denika. Ovo je samo prvi korak koji, se nadamo, da \u0107e ubrzo slediti i drugi u pogledu ostvarljivog oporavka u predvidljivoj budu\u0107nosti. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji se o funkcinalnoj nepismenosti po\u010delo pri\u010dati \u010de\u0161\u0107e tek pre samo nekoliko godina. U po\u010detku, se na postojanje ovog globalnog fenomena i u na\u0161oj zemlji gledalo sa skepticizmom, iako su me\u0111unarodni testovi PISA, PILS ili TIMSS pokazali da izme\u0111u 40-42% petnaestogodi\u0161njaka zna da \u010dita, ali da ima pote\u0161koc\u0301a da razume poruku pro\u010ditanog teksta, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":85363,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520106","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n