Ve\u0107 dugi niz godina,
\nevropska statistika ukazuje, na fenomen poluzavisnosti stanovanja velikog broja
\nmladih – uzrasta izme\u0111u 19. i 34. godine – koji \u017eive sa roditeljima. San mladih
\nEvropljana, o ranoj nezavisnosti stanovanja ne bele\u017ei njihovu mladost. Rumunija
\nnije izuzetak. Na primer, 2018.godine oko 42% Rumuna uzrasta izme\u0111u 25.i
\n34. godine \u017eivelo je sa roditeljima, dok noviji podaci pokazuju da je njihov broj
\npreko 2,2 miliona. Pandemija uop\u0161te nije promenila ovu situaciju, Rumunija je
\nme\u0111u prvih 10 evropskih zemalja sa najvec\u0301om stopom mladih koji \u017eive sa
\nroditeljima. Prva mesta sa najvi\u0161om stopom zauzimaju Hrvatska, Gr\u010dka i
\nSlova\u010dka, a najni\u017eu stopu imaju \u0160vedska, Finska i Danska. Dumitru Sandu, sociolog
\ni univerzitetski profesor Univerziteta u Bukure\u0161tu, prou\u010davao je ovaj fenomen
\npoluzavisnosti stanovanja i analizirao najnovije podatke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godine 2020., Hrvatska je imala 65%, Gr\u010dka
\n60%, Slova\u010dka 53% mladih koji su \u017eiveli zajedno sa roditeljima. Rumunija
\nje na 10. mestu sa 43% mladih koji \u017eive zajedno sa roditeljima. Glavna promena
\ndo koje je do\u0161lo u Rumuniji izme\u0111u 2018. i 2020. godine je promena u vezi sa
\nrodnim razlikama mladih izme\u0111u 25. i 34 godina. Udeo mladi\u0107a uzrasta izme\u0111u
\n25.-34. godina koji \u017eive sa roditeljima iznosio je 55%, dakle vi\u0161e od polovine.
\nZa devojke istog uzrasta udeo je 29%. Dakle, u su\u0161tini postoji va\u017ena rodna
\nrazlika od 27 %.Kako analiziramo sa nove ta\u010dke gledi\u0161ta rodne
\nrazlike? Odmah posle Bugarske, Rumunija je na 2. mestu. Bugarska ima 20% vec\u0301i
\nbroj slu\u010dajeva rodnih razlika u odnosu na Rumuniju. Rodna razlika u Bugarskoj
\npokazuje da 28 % vi\u0161e mladi\u0107a \u017eivi sa roditeljima u odnosu na devojke istog
\nuzrasta. U Rumuniji rodna razlika iznosi 27% u korist mladi\u0107a . U Evropi ne
\npostoji jaz izme\u0111u stare i nove EU, vec\u0301 izme\u0111u geografskih ekstrema. Postoje ju\u017ene
\nevropske zemalje poput Hrvatske, Gr\u010dke, Slova\u010dke i Rumunije, kojima su po
\ndemografskom pona\u0161anju bliske i Portugal, \u0160panija, Italija, Malta, i severne zemlje. Prvi uzrok na koji pomislimo
\nkada analiziramo ovu situaciju je ekonomski. Vec\u0301a nezaposlenost mladih, visoke
\nkirije ili skupi tro\u0161kovi stanovanja su dovoljni razlozi koji mlade zadr\u017eavaju
\ndugo u roditeljskom domu. Ali moguc\u0301e je da je i postojanje starijih kulturnih
\nili dru\u0161tvenih modela uzrok, posebno imajuc\u0301i u vidu rodne razlike. Sociolog
\nDumitru Sandu obja\u0161njava:<\/p>\n
Postoji ekonomska i kulturna ili socijalna
Naro\u010dito u siroma\u0161nim, ju\u017enim zemljama Evrope,
<\/p><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ve\u0107 dugi niz godina,
evropska statistika ukazuje, na fenomen poluzavisnosti stanovanja velikog broja
mladih – uzrasta izme\u0111u 19. i 34. godine – koji \u017eive sa roditeljima. San mladih
Evropljana, o ranoj nezavisnosti stanovanja ne bele\u017ei njihovu mladost. Rumunija
nije izuzetak. Na primer, 2018.godine oko 42% Rumuna uzrasta izme\u0111u 25.i
34. godine \u017eivelo je sa roditeljima, […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":95999,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520108","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\nmotivacija. U tradicionalnom kulturnom modelu motivacije, mladi\u0107 je
\npredstavljen kao glavni izvor prihoda porodice. On je va\u017eniji na tr\u017ei\u0161tu rada.
\nOva dru\u0161tvena motivacija je veoma va\u017ena u sociolo\u0161koj analizi. Socijalni status
\n27 zemalja merili smo podsredstvom \u017eivotnog veka, indikatorom koji se u
\nspecijalizovanim istra\u017eivanjima koristi kao mera dru\u0161tvenog razvoja. Ukratko,
\ndru\u0161tva sa manje razvijenim socijalnim i medicinskim uslugama za stanovni\u0161tvo
\nimaju tendenciju da primoraju mlade da du\u017ee \u017eive sa roditeljima. Posebno
\nmladic\u0301e. Otuda ogroman jaz izme\u0111u mladi\u0107a i devojaka u ju\u017enoj Evropi u
\npore\u0111enju sa severnom Evropom. Me\u0111utim, ovo obja\u0161njenje ne pokriva u potpunosti
\ntaj fenomen, jer se ju\u017ena Evropa vec\u0301 du\u017ee vreme menja, a Rumunija je primer u
\ntom pogledu, smatra univerzitetski profesor i sociolog Dumitru Sandu.<\/span><\/p>\n
\nu poslednjih 10.-20. godina postoji proces ubrzanja nivoa aspiracija za mlade
\nosobe. Ukratko, mlade osobe u Rumuniji, bez obzira na njihov i ekonomski status
\nzemlje, \u017eele da \u017eive kao na Zapadu. Tako da, neki od njih, ako \u017eele da \u017eive kao
\nna Zapadu, odlaze na Zapad, a drugi ostaju u zemlji poku\u0161avaju\u0107i da \u017eive kao na
\nZapadu. Kako bi sklop uslova \u017eivota u buduc\u0301im mladim domac\u0301instvima bio \u0161to
\nbli\u017ei setu uslova \u017eivljenja kao na Zapadu, oni prihvataju period uzdr\u017eavanja u
\nkome tro\u0161e manje za sopstvene potrebe i pripremaju se za osnivanje \u0161to
\nidealnije porodice. Na primer, rumunsko dru\u0161tvo po\u010dinje sve vi\u0161e da ula\u017ee u
\nkvalitet deteta. Njihova koncepcija \u017eivota je slede\u0107a: Ne \u017eelimo vi\u0161e
\nmnogobrojnu porodicu, ali \u017eelimo da imamo dobre uslove u porodici, domac\u0301instvu
\ni dru\u0161tvu, \u017eelimo da imamo pristup dobrom obrazovanju i ugodnom \u017eivotu za na\u0161u
\ndecu . Dakle, ova odlaganja koja na prvi pogled izgledaju \u010dudno su
\napsolutno racionalna. To je rezultat naglog porasta te\u017enji relativno siroma\u0161ne
\nomladine ju\u017ene Evrope, koja jo\u0161 uvek odla\u017ee osnivanje porodice i sopstvenog
\ndomac\u0301instva dok se ne pribli\u017ee idealnim uslovima.Na\u017ealost, nijedan od aktuelnih podataka ne otkriva da c\u0301e se
\nstepen su\u017eivota mladih sa roditeljima smanjivati u bliskoj buduc\u0301nosti, bar ne
\ndok se ekonomski uslovi ne promene.<\/span><\/p>\n