Pro\u0161lo je 15 godina, otkako je Rumunije postala deo EU. Ekonomski napredak je vidljiv: prose\u010dna neto plata je povec\u0301ana 3,5 puta, stopa rasta rumunske privrede je me\u0111u najbr\u017eim u Evropi, a registrovani porast bruto domac\u0301eg proizvoda poslednjih godina, svrstava Rumuniju na prvo mesto me\u0111u zemljama Evropske unije. Statistika pokazuje produbljivanje jaza izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih, pove\u0107anje broja u\u010denika koji napu\u0161taju \u0161kolu i sve vec\u0301e emigracije. U takvim uslovima, Fondacija Fridrih Ebert iz Rumunije je sprovela sociolo\u0161ko istra\u017eivanje kako bi videla \u0161ta Rumuni misle o u\u010de\u0161\u0107u dr\u017eave. Ura\u0111ena je studija PROGRESIVNI STAVOVI I VREDNOSTI U RUMUNIJI\u201c. Kako je zapo\u010deta studija detaljno opisuje sociolog Kladiu Tufi\u0161, jedan od koautora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Javni prostor je sna\u017eno usidren u desnici kada je u pitanju ideologija, a kada je re\u010d o vrednostima, uvek govorimo o liberalizmu, govorimo o tr\u017ei\u0161noj ekonomiji, o konkurenciji, o po\u0161tovanju privatne svojine, o korupciji i o borbi protiv korupcije. Manje se razgovara o temama koje bi mogle biti interesantne za vec\u0301inu stanovni\u0161tva koje \u017eivi od dana do dana, od plate do plate. Odavde je potekla inicijativa Fondacije Fridrih Ebert za izradu ove studije. Da poku\u0161amo na neki na\u010din da izmerimo da li se u javnosti nalaze i odre\u0111ene vrednosti koje se obi\u010dno povezuju sa levicom jer nema mnogo sociolo\u0161kih istra\u017eivanja da se na takve stvari direktno gleda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za sociologa Klaudija Tufi\u0161a, re\u010dprogresivan\u201c nije bila ba\u0161 adekvatan izbor. On bi vi\u0161e voleo sintagmu levo orijnentisan\u201c, s obzirom da se glavne teme ankete obi\u010dno nalaze me\u0111u levi\u010darskim politikama. Na primer, socijalna za\u0161tita, dr\u017eavno finansiranje obrazovanja i zdravstva, dr\u017eavna intervencija u privredi kako bi se obezbedio po\u0161ten \u017eivot itd. Me\u0111u pitanjima koja su postavljena ispitanicima bila su i ona koja se odnose na progresivno oporezivanje, aktuelnu temu u Rumuniji gde se sada razgovara o odricanju od jedinstvene kvote. Sociolog Klaudiju Tufi\u0161:<\/p>\n
Prvo pitanje koje mi je palo na pamet bile su preferencije za vrstu poreza i \u010duvena stopa od 73%. Drugim re\u010dima, tri \u010detvrtine stanovni\u0161tva smatra da oni sa vec\u0301im primanjima treba da plac\u0301aju vec\u0301e poreze. Sada, naravno, diskusija o progresivnom oporezivanju je ekonomski slo\u017eena, a progresivno oporezivanje uglavnom ne govori mnogo. Na\u010din na koji se ovaj princip poreske pravi\u010dnosti sprovodi mo\u017ee imati razli\u010dite oblike. A na\u010din na koji se ovaj princip sprovodi mo\u017ee imati veoma razli\u010dite rezultate. (…) Ili za takve detalje nisam imao mesta u upitniku. Nisam mogao da pitam o preferencijama za razli\u010dite modele progresivnog oporezivanja. Znamo samo da na op\u0161tem nivou stanovni\u0161tvo smatra da oni koji imaju vi\u0161e novca treba da budu vi\u0161e oporezovani. Ali pored ovog pitanja progresivnog oporezivanja, postoje i pitanja o razli\u010ditim na\u010dinima na koje dr\u017eava treba da pomogne onima kojima je pomo\u0107 potrebna. Primer je ograni\u010davanje zakupnina od strane dr\u017eave, tema o kojoj se ne govori samo u zapadnoj Evropi, vec\u0301 se u nekim slu\u010dajevima i primenjuje u praksi, na primer u \u0160paniji ili Berlinu, gde imamo ograni\u010denja rente. O ovoj temi se u Rumuniji nikada nije ozbiljno razgovaralo. (…) Za dr\u017eavno ograni\u010denje zakupnina oko trec\u0301ine, ili 34%, smatra da bi to trebalo da se desi u velikoj meri, a jo\u0161 skoro 30% ka\u017ee da u velikoj meri\u201c. Ako saberemo dva procenta, dobijamo oko 65% stanovni\u0161tva koje smatra da dr\u017eava treba da ograni\u010di vrednost kirija. Jo\u0161 jedno pitanje koje pokazuje da Rumuni smatraju da oni koji imaju vi\u0161e domova treba da plate vec\u0301i porez za polazak iz drugog doma.<\/span><\/p>\n
Me\u0111utim, postoje i kontradiktornosti u odgovorima u\u010desnika ankete. Iako vec\u0301ina smatra da bi dr\u017eava trebalo da povec\u0301a socijalnu pomoc\u0301 ugro\u017eenim grupama, mnogi se protive povec\u0301anju dr\u017eavne potro\u0161nje. Sa detaljima, Klaudiu Tufis<\/p>\n
Postoje i oblasti u kojima ispitanici smatraju da bi dr\u017eavna potro\u0161nja trebalo da se povec\u0301a u oblastima kao \u0161to su smanjenje siroma\u0161tva, naknade za nezaposlene, starosne penzije, zdravstvo, socijalna za\u0161tita. Ali evo nas opet u slo\u017eenijoj diskusiji jer imamo op\u0161ta pitanja u granicama istra\u017eivanja javnog mnjenja. Na takva op\u0161ta pitanja ljudi obi\u010dno ka\u017eu da, trebalo bi da potro\u0161ite vi\u0161e novca da smanjite siroma\u0161tvo ili bolje finansirate obrazovanje i zdravstvo\u201c. Ali kada je u pitanju drugo pitanje, da li se sla\u017eem sa povec\u0301anjem poreza i taksi ili li\u010dno smatram da treba da plac\u0301aju vi\u0161e za te stvari, ovde se situacija malo menja. Ljudi nerado direktno ka\u017eu da \u017eele da daju vi\u0161e novca za ove ideale koje te\u0161ko mo\u017eemo da odbacimo, nekako je prirodno da se pojave protivre\u010dnosti. \u0160ta bi se desilo kada bismo spustili nivo generalizacije i postavljali primenjenija pitanja? Klaudiju Tufi\u0161 odgovara. Gledamo kako je podr\u0161ka povezana sa razli\u010ditim vrednostima i poku\u0161avamo da otkrijemo konstelacije vrednosti. Dakle, ne zanima nas nu\u017eno udeo onih koji podr\u017eavaju odre\u0111enu ideju, vec\u0301 nas zanima da li oni koji podr\u017eavaju bolje finansiranje obrazovanja imaju isto mi\u0161ljenje o zdravstvu ili \u017eele ni\u017eu potro\u0161nju za vojni sistem. (…) Vrac\u0301aju se na onih 73% vezanih za poresku stopu. Da smo postavili pitanje u smislu da li se sla\u017eete da oni koji imaju vi\u0161e od 3.000 leja plac\u0301aju 50% vi\u0161e poreza\u201c, odgovor bi bio sasvim druga\u010diji jer je 3.000 leja relativno niska plata za Rumuniju. Dakle, stvari se menjaju u zavisnosti od specifi\u010dnosti pitanja, jasne situacije koju stavljamo pred osobu koja treba da odgovori.<\/p>\n
Autori studije zaklju\u010duju da, uprkos takvim kontradiktornostima, u Rumuniji postoji ogromna podr\u0161ka ideji jake dr\u017eave blagostanja koja sprovodi politike koje stvaraju vi\u0161e dru\u0161tvene jednakosti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pro\u0161lo je 15 godina, otkako je Rumunije postala deo EU. Ekonomski napredak je vidljiv: prose\u010dna neto plata je povec\u0301ana 3,5 puta, stopa rasta rumunske privrede je me\u0111u najbr\u017eim u Evropi, a registrovani porast bruto domac\u0301eg proizvoda poslednjih godina, svrstava Rumuniju na prvo mesto me\u0111u zemljama Evropske unije. Statistika pokazuje produbljivanje jaza izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih, […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286701,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520109","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n