U Rumuniji je mnogo izgra\u0111eno za vi\u0161e od 30 godina od antikomunisti\u010dke revolucije. \u010cesto je gra\u0111eno haoti\u010dno: visoki stambeni blokovi koji su izgra\u0111eni u naseljima vila, nove zgrade koje se uzdi\u017eu pored istorijskih zgrada ili nasumi\u010dno odabrane veli\u010dine, oblici i boje, \u0161to ne stvara lepu sliku za posmatra\u010da. Arhitektonski nesklad, bilo u urbanim ili ruralnim sredinama, nastao je uglavnom zbog nepostojanja jasnih pravila u oblasti gra\u0111evinarstva, ali i zbog toga \u0161to su nadle\u017eni \u010desto zatvarali o\u010di na ozbiljne gre\u0161ke nastale prilikom projektovanja i gra\u0111enja. Imajuc\u0301i to u vidu, pozivam vas da upoznate Kristinu i Paula Budana, pokreta\u010de projekta Gornji Topolog\u201c koji su godinu dana istra\u017eivali i prou\u010davali, da bi putem projekta doprineli da se o\u010duva narodna arhitektura na gornjem delu sliva i doline Topolog, okrug Arge\u0161 na jugu Rumunije. Za\u0161to? Uskoro \u0107e dolinom Topologa prolaziti deonica autoputa A1 Pite\u0161ti-Sibiu. Bra\u010dni par Budan bi voleo, bar u toj oblasti, da prednosti napretka ne umanjuju specifi\u010dnosti mesta. Ali, ako to ne bude bilo moguc\u0301e, bar da se za nove generacije zapi\u0161u vekovni na\u010din \u017eivota ovda\u0161njih me\u0161tana. Kristina Budan, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Jon Minku u Bukure\u0161tu obja\u0161njava \u0161ta sadr\u017ei projekat Gornji deo Topologa \u201c:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat je imao za cilj da unese na mapu ceo gornji deo doline Topologa, da vidimo \u0161ta \u0107e se o\u010duvati od postoje\u0107e tradicionalne arhitekture isto tako smo poku\u0161ali da o dolini Topologa napravimo \u0161to bolju dokumentaciju, da prikupimo i zadr\u017eimo \u0161to vi\u0161e informacija o postoje\u0107oj arhitekturi, u kontekstu u kojem \u0107e se izgraditi deonica autoputa A1 Pite\u0161ti-Sibiu u tom delu. Kornetu-Tigveni nalazi\u0107e se na dolini i vrlo je verovatno da c\u0301e se sve promeniti nakon ovog trenutka. Dolina je trenutno prili\u010dno mirna, jer nema vec\u0301eg puta kroz koji bi se prolazilo, a do sada je o\u010duvana u veoma dobrom stanju, a tradicionalna arhitektura je sa\u010duvana bez mnogo truda u toj oblasti. Naravno, infrastrukturne promene c\u0301e doneti promene u strukturi sela, u evoluciji podru\u010dja, a potom c\u0301e uticati i na graditeljsko nasle\u0111e.\u201c Kakva su iskustva i otkric\u0301a imali mnogi volonteri koji su u\u010destvovali u mapiranju gornje doline reke Topolog? <\/p>\n
Kao \u0161to sam ve\u0107 rekla, ne postoji glavni put, da se pre\u0111e preko Topolgove doline tako da ona ima svoj mir, svoju autonomiju. Ono \u0161to je veoma interesantno je da funkcioni\u0161e kao celina, sve je veoma povezano, a \u017eivot u dolini je veoma lep, isprepleten, u smislu da me\u0161tani poseduju kuc\u0301u, voc\u0301njak, pa\u0161njak, senokos i, kroz svoje svakodnevne aktivnosti daju svoj pe\u010dat dolini. To je bila prva stvar koja nam se zaista dopala! Zatim postoje mnoge hipostaze doline. Putevi su spektakularni posebno kada po\u010dnete da se udaljavate po sporednim brdima, veoma je lepo iskustvo \u0161etati dolinom i sam put do tih kuc\u0301a. Prona\u0161li smo veoma lepe kuc\u0301e, koje je bilo te\u0161ko svrstati u kategorije, \u010dak smo imali pote\u0161koc\u0301a da nacrtamo preciznu i jasnu tipologiju, jer su toliko raznolike u izrazu, da je bilo te\u0161ko. Prona\u0161ao sam veoma lepe kuc\u0301e sa tremovima, u toj klasi\u010dnoj tipologiji koju svi povezujemo sa tradicionalnom arhitekturom, ali smo na\u0161li i zidne kuc\u0301e sa veoma razra\u0111enim fasadama i prefinjenim, slo\u017eenim krovovima… pa bogat izraz na koji, na\u017ealost, ne obrac\u0301amo mnogo pa\u017enje. Za nas je veoma va\u017eno da vodimo bazu podataka o tome \u0161ta sada postoji i kako dolina funkcioni\u0161e u celini, zajedno sa odgovarajuc\u0301im kuc\u0301ama, koje su ipak izraz mesta. I bili smo zainteresovani da napravimo bazu podataka sa razli\u010ditim izrazima kuc\u0301a, kakve oblike ove kuc\u0301e mogu da poprime, da vidimo kolika je raznolikost, u stvari, u ovoj lokalnoj arhitekturi. Za Paula Budana, projekat \u201c Gornji deo Topologa \u2018 ima, pored prakti\u010dnog zna\u010daja, i emotivan \u2013 jer iako, \u017eivi u Bukure\u0161tu, ima porodi\u010dne korene u Topologovoj dolini. On provodi leta u dolini i uop\u0161te mu nije svejedno kako c\u0301e izgledati dolina nakon izgradnje autoputa:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Te\u0161ko je zamisliti ovakvu transformaciju. Za nekoliko godina, dolina c\u0301e verovatno biti veliko gradili\u0161te, ali c\u0301e se po zavr\u0161etku, mo\u017eda i uz pomoc\u0301 nadle\u017enih, razvijati na harmoni\u010dan na\u010din, nadamo se, idealno govore\u0107i, uzimajuc\u0301i u obzir mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka\u2026 obnova obala reka, mo\u017eda restauracija nekih staza, nekih mostova, mo\u017eda predlog nekih tipova lokalnih gra\u0111evina uklju\u010dujuc\u0301i i one koje opslu\u017euju autoput – parkinge, hotele, pansione – koji \u0107e svojim stilom pomo\u0107i da se sa\u010duva arhitektonska specifi\u010dnost i zadr\u017ei koherentnost doline. Uz pomoc\u0301 projekta verujemo da bismo mogli da otvorimo dijalog ili da okupimo lokalne vlasti i one na vi\u0161em nivou, kako bi se po ovom pitanju vodio detaljan dijalog i zajedno gradili dolinu skladno, prirodnim putem. Nadamo se da c\u0301emo moc\u0301i da uti\u010demo na ovu dolinu na bolje ili da interveni\u0161emo na koristan na\u010din u ovom procesu promene. Naravno, takva svrha bi bila idealna. Ako, na\u017ealost, to ne bude slu\u010daj, nakon inicijative Kristine i Paula Budana, to c\u0301e ostati izuzetno delo kome su se pridru\u017eili i Red arhitekata Rumunije, Muzej sela iz Bukure\u0161ta i Muzej vinogradarstva i Vo\u0107arstva iz Gole\u0161tija okrug Arge\u0161, ali i specijalisti za istoriju, sociologiju, geografiju, pejsa\u017eistiku i volontere, posebno studente arhitekture, ali i arhitekte koji vec\u0301 rade. Rezultati njihovog rada nalaze se na sajtu petopologinsus.ro, na FB stranici projekta, ali posebno u knjizi izuzetnog informativnog i grafi\u010dkog kvaliteta, pored impresivnih dimenzija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Shvatamo da je modernizacija neophodna i da je svi \u017eelimo i da postoje potrebni infrastrukturni projekti, svi to znamo. S druge strane, na\u010din na koji su stvari odra\u0111ene je mnogo va\u017eniji. Pre svega treba pa\u017eljivo postaviti infrastrukturni projekat, kako ne bi uticao na buduc\u0301i razvoj podru\u010dja. Ono \u010demu se nadamo je da c\u0301e nekako projekat doc\u0301i sa ovim obec\u0301anim blagostanjem i da ne\u0107e oduzeti vi\u0161e nego \u0161to nudi dolini Topolog.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zavr\u0161ne re\u010di Kristine Budan, docenta na Arhitektonskom fakultetu u Bukure\u0161tu, imaju vrednost aksioma \u2013 u svakom slu\u010daju napredak da, ali ne po svaku cenu!.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji je mnogo izgra\u0111eno za vi\u0161e od 30 godina od antikomunisti\u010dke revolucije. \u010cesto je gra\u0111eno haoti\u010dno: visoki stambeni blokovi koji su izgra\u0111eni u naseljima vila, nove zgrade koje se uzdi\u017eu pored istorijskih zgrada ili nasumi\u010dno odabrane veli\u010dine, oblici i boje, \u0161to ne stvara lepu sliku za posmatra\u010da. Arhitektonski nesklad, bilo u urbanim ili ruralnim […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":144156,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520110","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n