Niz va\u017enih izmena Zakona o obrazovanju, za koje je resorno ministarstvo pokrenulo javnu raspravu po\u010detkom leta, izazvalo je polemike i burne reakcije me\u0111u nastavnicima, roditeljima i u\u010denicima. Sve polemike se, me\u0111utim, sla\u017eu oko nekih o\u010diglednih \u010dinjenica: porast stope napu\u0161tanja \u0161kole, visok nivo funkcionalne nepismenosti me\u0111u u\u010denicima, razo\u010daravajuci procenat prolaznosti na ispitu Velike mature. Kontroverze se javljaju kada se tra\u017ee re\u0161enja, a ona koja predla\u017ee ministarstvo nisu dobro prihva\u0107ena od profesora ili roditeljima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedna od predlo\u017eenih izmena odnosi se na uvodjenje dvostrukog prijemnog ispita za u\u010denike 8. razreda koji treba da pola\u017eu ispit Male mature – obavezan za sve maturante -, a u\u010denici koji \u017eele da upi\u0161u nacionalni koled\u017e mora\u0107e da izadju na jos jedan prijemi ispit. Nacionalni koled\u017ei su srednje \u0161kole u \u200b\u200bjavnom sistemu koje po ispunjavanju odre\u0111enih kriterijuma dobijaju taj status. Po\u0161to je u velikom broju slu\u010dajeva re\u010d o \u0161kolama sa odre\u0111enom tradicijom iskustva i uspeha, javno mnjenje ih smatra elitnim gimnazijama\u201c. Predlog za dodatni ispit, iako je podr\u017ean od strane predstavnika ovih \u0161kola okupljenih u Savezu koled\u017ea \u0106entenari, nije po volji Nacionalne federacije udru\u017eenja roditelja, saznajemo od predsednika Julijana Kristakea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mi smo jedini nacionalni reprezentativni savez. Utvrdili smo da kada Ministarstvo prosvete napravi su\u0161tinsku promenu sistema, treba da uradimo anketu me\u0111u na\u0161im \u010dlanovima i u poslednje dve godine imamo impresivan broj odgovora. Najnovija anketa o upisu na nacionalni koledz i izmenama na maturi, koje je ministarstvo predlo\u017eilo ovim poslednjim predlogom zakona, imala je preko 65.000 ispitanika. Preko 65% roditelja se protivi predlo\u017eenom prijemnom ispitu. Na\u0161a federacija deli isto mi\u0161ljenje. Trenutno nacionalni koledzi, na koje se deca primaju sa veoma visokim ocenama od 9,80, imaju moguc\u0301nost selekcije me\u0111u decom i formiranja elitnih odeljenja. Ne znamo za\u0161to postoji potreba da se pola\u017ee jos jedan ispit, deca bi se podvrgla dodatnom pritisku za vrlo kratko vreme. Oni moraju da izadju na ispit male mature, a pretpostavljam da bi za najvi\u0161e dve nedelje morali da pola\u017eu jo\u0161 jedan zahtevan ispit, ne samo iz redovnih ispitnih predmeta , vec\u0301 i iz drugih, koje \u0107e odobriti upravni odbor \u0161kole \u201c.<\/span><\/p>\n
Jo\u0161 jedna zabrinutost povodom ovog predloga odnosi se na socio-ekonomske nejednakost izme\u0111u grada i sela, kao i izme\u0111u velikih i malih gradova. Nacionalni koled\u017ei se obi\u010dno nalaze u velikim gradovima i uglavnom su mesto za decu iz porodica sa dovoljno prihoda da \u017eive u velikim gradovima, kao i da priu\u0161te privatne \u010dasove koji deci omoguc\u0301avaju pristup u ovim vrhunskim \u0161kolama. Mnogi nastavnici veruju da bi dodatni ispit produbio jaz izme\u0111u u\u010denika naprednih i ugro\u017eenih podru\u010dja. Me\u0111u njima je i Doru Kastajan, profesor dru\u0161tvenih nauka u srednjoj \u0161koli u Galatiju:<\/span><\/p>\n
Rekao sam da mi se to, nazalost, \u010dini diskriminatornom merom. To je mera koja bi samo produbila ionako duboke probleme u sistemu. Tako\u0111e, dodao sam \u010dinjenicu da ne mora nu\u017eno biti lo\u0161a mera, ako bi se obezbedili uslovi da ovi ispiti postanu obavezni u celom sistemu. Me\u0111utim, sve dok samo nekolicini bude dozvoljeno da organiziju dodatni ispit, u uslovima gde ve\u0107 postoji ispit Male mature, mislim da ova mera nec\u0301e imati \u017eeljeni efekat. Naprotiv, to bi samo pogor\u0161alo stvari.<\/span><\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, uslovi za upis u srednje \u0161kole ovog leta su promenjeni, promena koja nije bila uklju\u010dena u prvobitne predloge za izmenu zakona o obrazovanju. U\u010denici koji su ovog leta upisali 9. razred opredeljivali su se za srednju \u0161kolu na osnovu bodova koje su ostvarili na ispitu male mature ( 80%) koji su se sabirali sa prosekom ocean od petog do osmog razreda i \u010diji je udeo u tom zbiru 20% . Od sledec\u0301e godine, \u010dini se, prosek ocena od petog do osmog razreda nec\u0301e uticati na izbor srednje \u0161kole. A kako su roditelji prihvatili ovu vest re\u0107i\u010de nam Julian Kristake:<\/span><\/p>\n
,, Od 2015. vr\u0161imo stalni pritisak kako bismo smanjili uticaj proseka ocena iz osnovne skole. Uspeli smo da on bude 20%. \u017delimo ovo jer nemamo standarde ocenjivanja. Prosek ocena ne favorizizuje one koji u\u010de u velikim gradovima, vec\u0301 u\u010denike iz malih gradova i sela, gde mnogo lak\u0161e dobijaju visoke ocene. Ocena 7. u jednoj \u0161koli ne korespondira sedmici u drugoj \u0161koli. Ocena 7 dobijena od istog nastavnika, u dva razli\u010dita odeljenja mo\u017eda nema istu vrednost.<\/p>\n
Medjutim pojedini nastavnici ne dele isto misljenje, oni smatraju da se eliminacijom proseka ocena iz osnovne \u0161kole omalozavaju rezultati u\u010denika iz predmeta koji nisu uklju\u010deni u Nacionalnu malu maturu, ispit od samo dva testa: matematike i rumunskog jezika. Doru Kastajan:<\/span><\/p>\n
,, Ideja da se razredi osnovne \u0161kole odvoje od upisa u srednju \u0161kolu je mera koja se de facto ne pojavljuje u nacrtu zakona, vec\u0301 je to ministarstvo donelo ne\u0161to kasnije. \u010cini mi se da je to mera koja kratkoro\u010dno mo\u017ee da proizvede neke korisne efekte. To c\u0301e verovatno olak\u0161ati u\u010denicima trku za ocenama i ubla\u017eiti pritisak na profesore da daju visoke ocene. Ali mislim, da je to na srednji i du\u017ei rok mera koja ne mo\u017ee ponovo doneti ni\u0161ta dobro. Bojim se da kada prosek ocena iz osnovne skole odvojimo od upisa u srednju \u0161kolu, a zadr\u017eimo isti nacionalni ispit male mature – ispit velikog uloga, kritikovan u izve\u0161tajima OECD-a -, nec\u0301emo imati u\u010denike usmerene ka u\u010denju iz strasti, vec\u0301 suprotno.<\/p>\n
Ispit velike mature je takodje uklju\u010den u Novi zakon o reformi obrazovanja uvo\u0111enjem kombinovanog testa, sredstvo za procenu znanja iz nekoliko srodnih disciplina. Me\u0111utim, za po\u010detak je potrebno razjasniti neke pojmove, smatra profesor dru\u0161tvenih nauka Doru Kastajan<\/p>\n
Hajde da prvo razgovaramo o standardizaciji, a zatim o spajanju stvari. Standardizaciju mozemo shvatiti u njenom naju\u017eem zna\u010denju, odnosno testiranju primenom pitanja zatvorenog tipa, testovima na zaokruzivanje. Medjutim pojedini predmeti, kao \u0161to su rumunski jezik i knji\u017eevnost, nisu podesni za takav tip testa. Mnogo se pri\u010dalo o eliminisanju ljudskog faktora. Me\u0111utim, mo\u017eete eliminisati ljudsku gre\u0161ku samo tako \u0161to c\u0301ete imati standardizaciju koja omoguc\u0301ava digitalizovan pregled testa. Ali, do daljih poja\u0161njenja, dok svima ne bude jasno \u0161ta se podrazumeva pod standardizacijom, nastavi\u0107emo da izra\u017eavamo svoje nedoumice i zabrinutosti oko spajanja \u010ditavog niza disciplina iz nastavnog plana i programa u samo jedan test. Dobro, razumem da su u medjuvremenu odustali da rumunski jezik i knji\u017eevnost budu uklju\u010deni u taj jedinstveni test i da \u0107e i dalje biti zaseban. Ponovo pitam kako \u0107e se posti\u0107i standardizacija. U principu, nije nemoguc\u0301e napraviti standardizovan, jedan odgovaraju\u0107i test za sve kompetencije zajedni\u010dkog jezgra u praksi. Takav test je veoma te\u0161ko osmisliti da bude relevantan. Za sada mi nisu poznate nikakve smernice u tom cilju.<\/p>\n
Za roditelje, jedinstveni maturski ispit tako\u0111e bi uklonio razlike izme\u0111u smerova koje su deca pohadjala tokom \u010detiri godine srednje \u0161kole. Predsednik Nacionalne federacije udru\u017eenja roditelja Julian Kristake:<\/p>\n
,,Sada\u0161nja verzija nam se vi\u0161e svidja, jer ako se svi u\u010denici testiraju na istom nivou te\u017eine, ne vidimo smisao specijalizacije ili smerova u srednjoj \u0161koli. Mislim da nije normalno da se u\u010denik koji zavr\u0161i prirodno matematicki smer, na primer, testira po istim kriterijima kao u\u010denik koji je zavr\u0161io dru\u0161tveno-jezicki smer, na kom je gradivo iz matematika lak\u0161e. Posle razgovora sa ministarstvom, uspeli smo da od njih dobijemo obec\u0301anje da c\u0301e rumunski jezik biti testiran kao samostalna disciplina.<\/p>\n
Javna rasprava o izmenama zakona zavr\u0161ena je krajem avgusta. Ministarstvo prosvete ima moguc\u0301nost izmene predloga zakona na osnovu javnih predloga, pre nego \u0161to ga uputi na glasanje u Parlament.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Niz va\u017enih izmena Zakona o obrazovanju, za koje je resorno ministarstvo pokrenulo javnu raspravu po\u010detkom leta, izazvalo je polemike i burne reakcije me\u0111u nastavnicima, roditeljima i u\u010denicima. Sve polemike se, me\u0111utim, sla\u017eu oko nekih o\u010diglednih \u010dinjenica: porast stope napu\u0161tanja \u0161kole, visok nivo funkcionalne nepismenosti me\u0111u u\u010denicima, razo\u010daravajuci procenat prolaznosti na ispitu Velike mature. Kontroverze se […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":85363,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520113","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n