38% Evropljana se bavi sportom ili praktikuje neki oblik fizi\u010dke aktivnosti najmanje jednom nedeljno, dok 17% ve\u017eba manje od jednom nedeljno. Trenutno se 45% Evropljana nikada ne bavi sportom i nikada ne u\u010destvuje u fizi\u010dkoj aktivnosti. Ovi podaci sadr\u017eani su u najnovijem Evrobarometru posvec\u0301enom sportu i fizi\u010dkoj aktivnosti i sli\u010dni su onom iz 2017. godine. Rumunija je, na\u017ealost, ispod evropskog proseka sa samo 20% gradjana koji se bave sportom ili redovno ve\u017ebaju. Tako\u0111e, dok 60% nikada ne ve\u017eba, 13% njih sedi vi\u0161e od 8 i po sati dnevno, zanemarujuc\u0301i na taj na\u010din svoje zdravlje i ignori\u0161uc\u0301i koristi ve\u017ebanja za sebe i druge.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Praktikovan zajedno sa drugima, u dru\u0161tvu, sport poja\u010dava osec\u0301aj pripadnosti zajednici i dru\u0161tvene uklju\u010denosti. Ovo nam je rekao Julijan \u0160erban, 42-godi\u0161nji trener u jednoj prodajnoj kompaniji. Julijan u\u010destvuje u amaterskim maratonima i priznaje da je tu strast otkrio prili\u010dno kasno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Julijan \u0160erban: Po\u010deo sam da tr\u010dim sa 33 godine. Do tada se uop\u0161te nisam bavio sportom, ni u detinjstvu, ni kasnije. Pored toga, trudio sam se da zaobidjem \u010dasove fizi\u010dke kulture u \u0161koli. Kada sam se bavio sportom, radio sam to isklju\u010divo iz zadovoljstva. Ho\u0107u da ka\u017eem, nisam po\u010deo da se bavim sportom iz medicinskih razloga ili da bih spre\u010dio bolest. (…) Mislim da sam deset godina pu\u0161io svaki dan. Imao sam na\u010din \u017eivota potpuno suprotan sportu. Po\u010deo sam vi\u0161e iz radoznalosti, voljan da uradim neku ve\u017ebu i primetio sam da se dve aktivnosti \u2013 pu\u0161enje i tr\u010danje \u2013 ne poklapaju. Nakon \u0161to sam prestao da pu\u0161im, shvatio sam da mogu da povec\u0301am razdaljinu koju tr\u010dim. Onda sam odlu\u010dio da se prijavljujem na takmi\u010denja, na maratone i primetio sam da se ne\u0161to promenilo u meni. Tako\u0111e, i zajednica oko mene se promenila. Po\u010deo sam da tr\u010dim sa ljudima koji su imali istu strast, stvorio sam novu grupu prijatelja i zajedno smo se razvijali. I pored zdravstvenih beneficija, nastaju i postoje stvarne socijalne koristi. Jer motivacija \u010desto mo\u017ee doc\u0301i spolja, iz grupe kojoj pripadate.<\/em><\/p>\n
Grupa koju pominje Julijan \u0160erban u\u010destvuje na maratonima i takmi\u010denjima za amatere koja su po\u010dela da se organizuju u Rumuniji pre nekoliko godina. Na primer, nedavno je u\u010destvovao u \u0161tafeti veterana, koju je organizovala Inviktus Rumunija, na trasi trke koja po\u010dinje u Bukure\u0161tu, prolazi kroz Ploje\u0161ti i Bra\u0161ov i da bi se 25. oktobra zavr\u0161ila u Kareju. Iako je brojnost u\u010desnika prili\u010dno velika, Julijan veruje da ima prostora za napredak.<\/p>\n
Stvari se uvek mogu pobolj\u0161ati. Ono \u0161to me raduje je to \u0161to se u Rumuniji organizuje nekoliko me\u0111unarodnih maratona, u Bra\u0161ovu, Klu\u017eu, Temi\u0161varu i Bukure\u0161tu, koji privla\u010de sve vi\u0161e ljudi. A osim profesionalnih sportista koji dolaze da pobolj\u0161aju odre\u0111ene parametre za me\u0111unarodna takmi\u010denja, ima i dosta amatera koji u\u010destvuju. To je jako dobro, jer \u0161ira javnost vidi da pored profesionalnih sportista ima i ljudi svih uzrasta koji u\u017eivaju u sportu i to motivi\u0161e. Primetio sam opiranje ljudi kada se neko bavi sportom, bilo kog tipa. Vrlo je malo ljudi koji podsti\u010du kretanje. I ima mnogo ljudi koji ne razumeju taj fenomen. (\u2026) Ali mislim da mnogi ljudi koji se bave sportom u nekom trenutku, u starijoj dobi, moraju to da rade iz medicinskih razloga\u201c.<\/em><\/p>\n
Me\u0111u onima kojima lekari preporu\u010duju fizi\u010dke aktivnosti su osobe sa invaliditetom. Medjutim, oni se tako\u0111e bave sportom iz strasti, primetila je Julijana Mese\u0161an, socijalna radnica u Fondaciji za motivaciju. Ona je i koordinatorka Motivacionog tima koji \u010dine osobe u invalidskim kolicima, kao i osobe bez invaliditeta, koji u\u010destvuju u raznim sportskim doga\u0111ajima, uglavnom fokusiranim na tr\u010danje, a podsti\u010du i druge da u\u010destvuju.<\/p>\n
Julijana Mese\u0161an: Motivacioni tim \u010dini oko 100 ljudi u invalidskim kolicima i bez invaliditeta. I veoma nam je va\u017eno da idemo na sportske doga\u0111aje, jer je to prilika da poka\u017eemo osobama bez invaliditeta da i ljudi u invalidskim kolicima mogu da se bave sportom i veoma je va\u017eno da se bavimo sportom. (…) \u017eelimo da iz godine u godinu povec\u0301avamo Timsku motivaciju, kako bi nam se pridru\u017eilo \u0161to vi\u0161e ljudi bez invaliditeta, a posebno ljudi koji koriste invalidska kolica. De\u0161ava se da osoba koja nema invaliditet, do\u017eivi nesrec\u0301u\u2013 pad sa visine i povredi ki\u010dmeni stub \u2013 i tako na\u017ealost zavr\u0161i u invalidskim kolicima. Sigurno da joj je na po\u010detku poprili\u010dno te\u0161ko. Ali polako, malo, po malo, ovi ljudi nastavljaju svoj svakodnevni \u017eivot i va\u017eno je da znaju da i dalje mogu da se bave sportom, ako su pre nesrec\u0301e imali strast u ovom pravcu. Na mnogim sportskim doga\u0111ajima postoje namenske trke za ljude u invalidskim kolicima.<\/em><\/p>\n
Juliana Mese\u0161an veruje da se podaci Evrobarometra o sportu i fizi\u010dkoj aktivnosti podudaraju sa njenim li\u010dnim mi\u0161ljem: Na Bukure\u0161tanskom maratonu, najvec\u0301em sportskom doga\u0111aju na kojem u\u010destvujemo, trka\u010di dolaze u velikom broju, ali sigurno bi moglo da ih ima vi\u0161e, s obzirom na broj stanovnika prestonice. Mislim da mnogi Rumuni imaju sedec\u0301i na\u010din \u017eivota. \u017divimo u ovim vremenima kada mnogo ula\u017eemo u svoj posao, postoji li\u010dni \u017eivot kojem \u017eelimo da posvetimo vreme i zaboravljamo koliko je va\u017eno ve\u017ebati. <\/em><\/p>\n
Pored koristi za zdravlje, socijalizaciju i ishranu, sport stoga mo\u017ee biti faktor inkluzije za osobe sa invaliditetom i osobe u nepovoljnom polo\u017eaju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 38% Evropljana se bavi sportom ili praktikuje neki oblik fizi\u010dke aktivnosti najmanje jednom nedeljno, dok 17% ve\u017eba manje od jednom nedeljno. Trenutno se 45% Evropljana nikada ne bavi sportom i nikada ne u\u010destvuje u fizi\u010dkoj aktivnosti. Ovi podaci sadr\u017eani su u najnovijem Evrobarometru posvec\u0301enom sportu i fizi\u010dkoj aktivnosti i sli\u010dni su onom iz 2017. godine. […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286735,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n