O seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju, od fizi\u010dkog do virtuelnog ili onlajn oblika, dugo se govori u Rumuniji i ostatku Evrope. Zakonodavstvo poku\u0161ava da odr\u017ei korak sa svim nedavnim manifestacijama u vezi sa ovim pojava. Medjutim, i dalje postoji velika konfuzija u javnom mnjenju i u propisima koji bi trebalo da sankcioni\u0161u takva dela. Na primer, nedavno istra\u017eivanje koje je sprovela fondacija Vorld Vision Rumanija (World Vision Rom\u00e2nia) otkriva da preko 26% tinejd\u017eera i srednjo\u0161kolaca priznaje da su dobijali nage fotografije ali i da je od njih tra\u017eeno da posalju iste takve. Istovremeno, iz istog istra\u017eivanja saznajemo da preko 22% ispitanih studenata ka\u017ee da prisiljavanje ili pozivanje maloletnika da gleda pornografske slike predstavlja seksualno zlostavljanje u maloj meri ili uop\u0161te nije. Studija je deo \u0161ireg projekta fondacije, pod nazivom JUSTinAct, koji ima za cilj da \u0161to bolje informi\u0161e nastavnike, roditelje i decu o svim aspektima seksualnog zlostavljanja i da poku\u0161a da promeni mentalitet po kom ni\u0161ta drugo sem silovanja nije seksualno zlostavljanje. Prema Andreji Buzor, advokat u World Vision Foundation, tra\u017eiti od nekoga da po\u0161alje goli\u0161ave fotografije je definitivno oblik zlostavljanja, ali malo ljudi je toga svesno:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovoj anketi u\u010destvovalo je vi\u0161e od 700 ispitanika. Vi\u0161e od \u010detvrtine je reklo da su od njih tra\u017eene fotografije. Dakle, ovo se de\u0161ava i treba da razgovaramo o tome. Na\u0161a deca imaju pristup internetu, izuzetno su informisana, a mi smatramo da nema potrebe da se prica na tu temu,<\/em> jer je do\u017eivljavamo kao tabuu. To ne bi trebalo da se de\u0161ava. Savetujemo svim nastavnicima i roditeljima da obrate pa\u017enju na decu i razgovaraju o ovim temama.<\/em><\/p>\n
Iskrene diskusije bi uklonile osec\u0301aj sramote koji tinejd\u017eeri do\u017eivljavaju tokom odre\u0111enih razgovora. Anketa Vorld Vision otkriva da svaka trec\u0301a mlada osoba ne bi zbog srama i stida razgovarala sa roditeljima o seksualnom zlostavljanju, saznajemo od Andreje Buzor:<\/p>\n
O ovim temama se uop\u0161te ne diskutuje u \u0161koli, one se i dalje smatraju tabuom. \u017drtva se stidi i pla\u0161i, da je zajednica nece verovati. Veoma je va\u017eno da razgovaramo sa decom, da ih edukujemo. Onog trenutka kada bi se u \u0161kolama vi\u0161e pri\u010dale o tome, na primer na casu odeljenske zajednice, \u0161ta zna\u010di seksualno zlostavljanje i da se mogu \u017ealiti De\u010djoj za\u0161titi ili policiji, tada bi dete osetilo da postoji siguran prostor gde moze to da prijavi.<\/p>\n
\u0160kole se moraju uklju\u010diti u ove rasprave , jer se mnoge zloupotrebe de\u0161avaju upravo u obrazovnim institucijama. Andreja Buzor, advokat u World Vision Foundation:<\/p>\n
Preko 17% tinejd\u017eera ka\u017ee da su u \u0161koli, bili dodirnuti na na\u010din zbog kojeg su se osec\u0301ali neprijatno. U vec\u0301ini slu\u010dajeva navode da ih je dotakao kolega, ali preko 20% ka\u017ee da su ih, u razli\u010ditim kontekstima, dotakle osobe koje nisu kolege, na neprijatan na\u010din. 51,5% navodi da su ih napadno gledali. \u0160to se ti\u010de pritu\u017ebi, preko 30% nastavnika ka\u017ee da ne bi prijavilo seksualno zlostavljanje u\u010denika, jer smatraju da ne bi imali dovoljno dokaza. \u017delela bih da napravim poja\u0161njenje koje smatram veoma va\u017enim. Ni roditelij ni u\u010ditelij nisu sudovi. Dakle, sud je odgovoran da vidi da li se to dogodilo ili ne. Nastavnici ili roditelji imaju odgovornost prema deci da to prijave. Nakon toga c\u0301e se uraditi istra\u017eivanje i dokazac\u0301e se ono \u0161to treba da se doka\u017ee.\u201c<\/em><\/p>\n
Drugo istra\u017eivanje ukazuje da ni u univerzitetskom okru\u017eenju situacija nije bolja. Od Kristine Praz, \u010dlanice feministi\u010dkog udru\u017eenja Centar FILIA, saznajemo sledec\u0301e:<\/p>\n
U periodu od 5 godina, na 52 univerziteta bilo je samo 15 prijava seksualnog uznemiravanja. To nije nu\u017eno dobro, jer to ne zna\u010di da ovi slu\u010dajevi ne postoje. To samo zna\u010di da imamo pote\u0161koc\u0301a u pristupu mehanizmima prijavljivanja, komunikaciji sa studentima i stvaranju bezbednog okru\u017eenja u kome se osec\u0301aju prijatno da pri\u010daju o takvim iskustvima i tra\u017ee pomoc\u0301. Na\u017ealost, u vec\u0301ini slu\u010dajeva, re\u0161enje za izve\u0161taje je bilo preporu\u010divanje medijacije, ili zatvaranje predmeta zbog nedostatka dokaza. Znamo samo za jedan slu\u010daj da je nastavnik otpu\u0161ten, ali ne odlukom Eti\u010dke komisije \u0161kole, vec\u0301 naknadnom odlukom, jer se u prvoj fazi ni\u0161ta nije dogodilo.\u201c<\/em><\/p>\n
Ove informacije su uklju\u010dene u obiman izve\u0161taj Centra FILIA o seksualnom uznemiravanju u univerzitetskom okru\u017eenju, izve\u0161taj kojem je prethodila istra\u017eiva\u010dka studija. Detalje iznosi Kristina Praz:<\/p>\n
Razgovarali smo sa studetnima, s jedne strane, i profesorima s druge strane, da bi saznali kako oni do\u017eivljavaju ovaj fenomen. Preko 30% ispitanika je navelo da je iskusilo uznemiravanje, a skoro 40% ispitanika je reklo da je bilo svedok seksualnog uznemiravanja. Napomenula bih da ovi podaci nisu ba\u0161 reprezentativni, jer nismo anketirali sve univerzitete, vec\u0301 su to neki po\u010detni, istra\u017eiva\u010dki podaci, samo da bismo imali minimalan nivo informacija u vezi sa ovom pojavom. Tako\u0111e u istoj studiji smo saznali da je jedan od glavnih razloga koji ispitanici navode za seksualno uznemiravanje nedostatak propisa i mehanizama sankcionisanja.\u201c<\/em><\/p>\n
Centar FILIA je tako\u0111e istra\u017eio eti\u010dke kodekse pona\u0161anja i interne propise univerziteta, da bi video kako defini\u0161u seksualno uznemiravanje. Kristina Praz deli zaklju\u010dak sa nama:<\/p>\n
U na\u0161oj nedavnoj studiji otkrili smo da od 85 kodeksa pona\u0161anja koje smo analizirali, samo 38 pominje uznemiravanje na minimalnom nivou. A to ne zna\u010di da oni nude definiciju pojma. Vi\u0161e od polovine kodeksa ne sadr\u017ei ni nekoliko re\u010di o ovom fenomenu. To je problem. Kada nemamo jasan eti\u010dki propis iz kojeg bismo saznali \u0161ta je seksualno uznemiravanje, kako se defini\u0161e, koje oblike ima ova pojava, ni studenti, ni studentkinje, ni nastavno ili pomoc\u0301no osoblje nemaju gde da saznaju ove informacije da bi znali kako se ova pojava moze sankcionisati.\u201c<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" O seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju, od fizi\u010dkog do virtuelnog ili onlajn oblika, dugo se govori u Rumuniji i ostatku Evrope. Zakonodavstvo poku\u0161ava da odr\u017ei korak sa svim nedavnim manifestacijama u vezi sa ovim pojava. Medjutim, i dalje postoji velika konfuzija u javnom mnjenju i u propisima koji bi trebalo da sankcioni\u0161u takva dela. Na primer, […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":142905,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520118","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n