Strah je primarna emocija i mo\u017ee se manifestovati sna\u017eno fizi\u010dki. Vec\u0301ina ljudi se osec\u0301a neprijatno, ali neki ga zapravo tra\u017ee. Osec\u0301aj poti\u010de iz amigdale, malog organa u mozgu, koji \u0161alje sna\u017ene signale kroz nervni sistem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Cerebralna amigdala je komponenta limbi\u010dkog sistema, sa va\u017enom ulogom u emocijama i pona\u0161anju. Njegova najpoznatija uloga je u procesuiranju straha. Kao deo takozvanog reptilskog mozga, on je tako\u0111e uklju\u010den i u obradu osnovnih senzacija, kao \u0161to je miris. Psihoterapeut Danijela Jonesku objasni\u0107e nam simptome straha:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Strah vam mo\u017ee dati energiju i odlu\u010dnost da uradite odredjene stvari. Ali previ\u0161e straha mo\u017ee da se pretvori u anksioznost i napade panike, odnosno u fizi\u010dku i psihi\u010dku patnju koja se te\u0161ko podnosi. Ako se, na primer, pla\u0161ite hladnog vremena ove zime, mo\u017eda c\u0301ete biti skloni da odustanete od odmora iz snova i potro\u0161ite sav svoj novac na sistem grejanja visokih performansi. Fizi\u010dke manifestacije straha su drhtanje, znojenje, sna\u017ean rad srca, ubrzano disanje, problemi sa crevima ili seksualna disfunkcija. Me\u0111u psiholo\u0161kim manifestacijama su nemir, uznemirenost, osec\u0301aj nedostatka kontrole ili hiperaktivnost, \u0161to mo\u017ee \u010dak dovesti do agresije.<\/em><\/p>\n
Strah ima ulogu u dru\u0161tvenoj dinamici na svim nivoima i mo\u017ee se koristiti za nesvesno manipulisanje ljudima. Iako nije ispravna metoda, strah od Baba Roge u detinjstvu mo\u017ee naterati decu da rade ono \u0161to im se ka\u017ee, \u010dak i protiv njihove volje. Kod odraslih osoba, Baba Roga poprima razli\u010dite oblike. To mo\u017ee biti banka koja preti da c\u0301ete izgubiti kuc\u0301u ako ne platite na vreme ili pretnje od strane \u0161efa da c\u0301ete izgubiti posao. Strah je jedan od najefikasnijih i naravno najnehumanijih na\u010dina upravljanja ljudima. Bilo kako bilo, veoma je efikasan oblik manipulacije. Danijela Jonesku:<\/p>\n
Ako vam ljudi na vlasti vi\u0161e puta predstavljaju ili preuveli\u010davaju realne ili neposredne opasnosti koje izazivaju va\u0161 strah, a isti ti ljudi vam tako\u0111e nude re\u0161enja, postoji moguc\u0301nost da ste \u017ertva manipulacije. Kada krivimo druge za ono \u0161to osec\u0301amo, dajemo im moc\u0301 da kontroli\u0161u na\u0161e emocije, a samim tim i na\u0161e pona\u0161anje.\u201c<\/em><\/p>\n
Strah mo\u017ee lako pomutiti um. \u010covek prestaje da razmi\u0161lja ispravno. U kontekstu rata, na primer, previ\u0161e katastrofalnih informacija mo\u017ee prebukirati mozak, zbog \u010dega osoba cesto gubi sposobnost da razlikuje istinu od fikcije. Kao da je sama u ratu sa sobom. Razlikuje se od fobije i mo\u017ee izazvati zavisnost. Danijela Jonesku obja\u0161njava:<\/p>\n
Nesre\u0107ni doga\u0111aji ili dogadjaji koji su predstavljeni kao katastrofa stvaraju dru\u0161tvenu klimu straha. Strah mo\u017ee biti dobar, ako poma\u017ee u pronala\u017eenju re\u0161enja. Medjutim, ako vas natera da ostanete fokusirani na problem, to c\u0301e dovesti do iscrpljenosti, a iscrpljenost do depresije, \u0161to mo\u017ee dovesti do nedostatka reakcije na smrtnu opasnost. Drugim re\u010dima, malo straha vam mo\u017ee spasiti \u017eivot. Previ\u0161e straha mo\u017ee da vas ubije. Takodje, strah se u\u010di. Hormoni povezani sa njim mogu izazvati zavisnost, jer je adrenalin dobar osec\u0301aj, ali traje kratko. Mo\u017eete po\u010deti tra\u017eiti opasnosti, a ako ih nema, mo\u017eete ih zamisliti.\u201c<\/em><\/p>\n
Strah vas mo\u017ee za\u0161tititi. To je slo\u017eena ljudska emocija. Mo\u017ee imati pozitivne efekte koji c\u0301e vas izvuc\u0301i iz nevolje, ali mo\u017ee imati i prili\u010dno grozne negativne posledice. Psihoterapeut Danijela Jonesku:<\/p>\n
Ako bismo \u010doveka definisali kao biolo\u0161ku ma\u0161inu, onda je strah, primarna, instinktivna emocija, motor njegovog mehanizma pre\u017eivljavanja. Na\u0161 mozak imam neku vrstu antene koja neprestano skenira unutra\u0161nje i spolja\u0161nje okru\u017eenje, tra\u017eec\u0301i potencijalne opasnosti. Drugim re\u010dima, prirodno stanje na\u0161eg tela je stanje budnosti. Kada otkrije opasnost, mozak progla\u0161ava vanredno stanje i mobili\u0161e snage brze reakcije \u2013 adrenalin i kortizol. To su takozvani hormoni stresa. Oni pripremaju na\u0161e telo za pona\u0161anje u borbi ili begu. Dakle, emocije, uop\u0161te i strah, posebno, direktno odre\u0111uju, izazivaju na\u0161e pona\u0161anje, zaobilazec\u0301i razum. Problem je u tome \u0161to na\u0161 mozak nije ba\u0161 dobar u razlikovanju stvarne i imaginarne opasnosti. Na primer, ako \u010ditate o ratu, vidite slike rata, razmi\u0161ljate o ratu, va\u0161e telo c\u0301e reagovati kao da ste direktni u\u010desnik u ratu.<\/em><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Strah je primarna emocija i mo\u017ee se manifestovati sna\u017eno fizi\u010dki. Vec\u0301ina ljudi se osec\u0301a neprijatno, ali neki ga zapravo tra\u017ee. Osec\u0301aj poti\u010de iz amigdale, malog organa u mozgu, koji \u0161alje sna\u017ene signale kroz nervni sistem.
Cerebralna amigdala je komponenta limbi\u010dkog sistema, sa va\u017enom ulogom u emocijama i pona\u0161anju. Njegova najpoznatija uloga […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":144218,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520120","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n